NAUČNICI OTKRILI: Evo zašto se neki ljudi smeju više od drugih

Smejete li se od srca nekom bezveznom vicu? Ili vam je lice ozbiljno i ne pokazuje emocije kao da igrate poker? Ako se rado smejete, čini se da uzrok leži u genima.

laudia Hase, koautorka studije i psiholog sa Nortvestern Univerziteta Evanston, Illinois, kaže da je oduvek velika zagonetka zašto se neki ljudi smeju više od drugih.

Određenu ulogu u tome ima kultura nekog naroda i ličnost isto tako. Ali, nova studija ukazuje da DNK određuje kako neko reaguje kada vidimo nešto smešno.

Geni su se uvek povezivali sa depresijom i drugim negativnim stanjima ali nova studija kaže da su geni povezani sa time kako ljudi emocionalno doživljavaju i jedno i drugo.

Uloga u psihološkim poremećajima "Hemijska stvar u mozgu, serotonin određuje raspoloženje, apetit i želju. Neke ćelije mozga i živčane stanice komuniciraju otpuštajući serotonin u procepe između dve ćelije mozga pa serotonin cirkuliše dok protein vreba na staničnoj opni, zvanoj transporter serotonina i tera serotonin nazad u stanicu", kaže prof. psihijatrije dr Kit Jung sa teksaškog A&M naučnog centra, Temple, Teksas.

Pre nekoliko decenija, naučnici su ustanovili da najčešće korišteni antidepresivi blokiraju serotonin transportere. Naučnici su počeli da traže gene koji su povezani s transporterima da vide imaju li ulogu u psihološkim poremećajima.

Ljudi nasleđuju dva para gena, jedan od svakog roditelja. A postoje dve varijante, duga i kratka verzija gena, zvanih alele. Prošle dve decenije studije koje vezuju kratku alelu, dva gena koja određuju istu osobinu, da nosi negativne emocije, od teške depresije do post-traumatskog stresnog poremećaja i zbunjenosti u socijalnim situacijama.

Ali naučnike je zbunjivalo, ako je ta verzija gena štetna zašto je toliko ljudi ima, a nemaju nikakvih psiholoških poremećaja?

Recimo, u trenutnoj studiji 7 od 10 ljudi ima barem jedan par kratke alele.

Koji geni su odgovorni? To je dr Hase i njene kolege podstaklo da se upitaju imaju li geni uticaj u pozitivnim i negativnim emocijama. Naučnici su analizirali video podatke u tri eksperimenta. Jedan u kojem su ljudi gledali crtane filmove, drugi u kojem su gledali apsurdni film i jedan u kojem je bračni par raspravljao o nesuglasicama.

Svim učesnicima uzet je uzorak sline zbog genske analize.

Nakon toga su znaučnici kodirali izraze lica koje su ljudi radili, razlikujući lažni od ljubaznog osmeha i pravi smeh. Stvarni osmeh i smejanje nabora mišiće oko očiju na određeni način.

Najviše su se smejali ljudi sa dva para kratkih alela, oni sa jednom kratkom i jednom dugom bili su negde u sredini, a oni sa dve duge verzije alele najmanje su se smejali.

Nove studije nagoveštavaju da kratka verzija gena čini ljude osetljivijima, na dobro i loše što im se događa u životu. Ljudi sa dve kopije kratke alele imali su veći volumen mozga u regiji koja se zove talamus, koji pokreće emocije. Čini se da je kod ljudi sa kratkom verzijom gena regija mozga odgovorna za emocije veća.