Problemi
RUSI O SPORU HRVATSKE I SLOVENIJE: Afera Piran zaustavlja širenje EU
Ruski Komersant navodi da će zbog graničnog skandala između dve zemlje problem možda imati ostale države na Balkanu kada je reč o procesu pristupanja Evropskoj uniji i NATO
> 10:36h
MOSKVA - Uticajni ruski list Komersant objavio je juče analizu u kojoj je naveo da će zasad neuspeli sudski granični spor između Hrvatske i Slovenije o tome kome će pripasti Piranski zaliv stopirati ostale zemlje na Balkanu da uđu u Evropsku uniju i NATO.
List podseća da je afera kojom je dokazano da su slovenački predstavnici u Arbitražnom sudu u Hagu nelegalno lobirali kod arbitara da o Piranu odluče u njihovu korist otvorila niz pitanja - i dalje bolnih tačaka među državama u našem regionu. - Afera „Pirangejt“ dovela je do toga da je, uprkos upozorenjima Evropske komisije, Hrvatska ipak odlučila da izađe iz arbitražne komisije o morskom razgraničenju sa Slovenijom. Ta odluka može imati negativne i dugoročne posledice po ceo Balkan - naveo je Komersant i podsetio da je Zagreb rešio teritorijalni spor samo s Budimpeštom. - Sa ostalim susedima pregovori se nastavljaju. Sa Srbijom Hrvatska rešava problem s granicom na Dunavu, s Bosnom na Uni, a Crnom Gorom na Prevlaci. Dok sve to ne bude rešeno, hrvatskim susedima će biti teško da računaju na ulazak u EU ili NATO i krivicu će prebaciti na Zagreb - ističe ruski list.
Naš analitičar Branko Radun ocenjuje da nesuglasice Hrvatske i Slovenije indirektno zaista mogu da ugroze integraciju ostalih zemalja u EU. - Možda bi neko mogao to pitanje da iskoristi kao argument da ne treba žuriti sa integracijom Balkana u EU, ali ipak evrointegracije nisu u direktnoj vezi sa odnosima Hrvatske i Slovenije. To pitanje jeste dovelo do jačih tenzija u regionu, pa bi neko iz EU mogao da kaže: „Polako sa evrointegracijama, jer, evo, Balkan samo komplikuje stvari“ - objašnjava Radun. Podsetimo, aferu „Piran“ razotkrio je Kurir kada je 22. jula obelodanio dokaze da su slovenački predstavnici pri sudu u Hagu Jernej Sekolec i Simona Drenik nedozvoljeno lobirali za njihovu stranu. To su potvrdili i transkripti njihovih tajnih razgovora, do kojih je najpre došao srpski Njuzvik, a zatim i hrvatski Večernji list. Nakon toga Hrvatska je istupila iz arbitraže, što je izazvalo neviđeni potres u regionu, ali i otvorilo pitanja drugih graničnih sporova koji nisu rešeni među nekadašnjim članicama Jugoslavije.
Slovenački stručnjaci o špijunaži NISU BILI NI SVESNI DA IH PRISLUŠKUJU Slovenački stručnjak za informatičku sigurnost Matej Kovačić rekao je da mu je čudno da obaveštajne strukture njegove zemlje nisu zaštitile bivšeg slovenačkog sudiju u arbitraži Jerneja Sekoleca i službenicu Ministarstva spoljnih poslova Simonu Drenik od mogućeg prisluškivanja. - Iznenađen sam da oni koji su bili upleteni u arbitražni postupak nisu bili svesni da ih možda prisluškuju - rekao je Kovačić.
Teškoće za Srbiju JOKSIMOVIĆEVA: PITANJE GRANICA JE OSETLJIVO I TEŠKO Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže da je spor Hrvatske i Slovenije pokazao koliko je pitanje granica osetljivo i teško rešivo. - Slovenija je u pretpristupnom procesu pokazala prema Hrvatskoj jednu vrstu zahtevnosti jer je kao punopravna članica EU bila u poziciji da diktira uslove. To bi Hrvatska mogla da učini u odnosu na Srbiju, ali i neke druge države - kaže ona.