MAJKL MONTGOMERI NA NJUZVIK KONFERENCIJI Porodice još ne znaju sudbinu stradalih u Žutoj kući

BEOGRAD - Porodice nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine i dalje žele da znaju šta se desilo sa njihovim najbližima, a države bi trebalo da se pozabave svim zločinima i trgovinom organima na Kosovu, poručio je danas američki novinar Majkl Montgomeri, koji je otkrio "Žutu kuću".

Žuta kuća, kako je objasnio na konferenciji o medijskim slobodama, bila je samo jedna od nekoliko u koje su oteti ljudi sa KiM dovođeni, ubijani i u kojoj su im vađeni organi.

Njegov tim je odlučio da se po završetku "kosovskog rata" zaputi na Kosovo i istraži šta se dešavalo.

"Hteli smo da istražimo jedno mesto u kojem se desio masakr i da vidimo kako će pravda delovati. Otišli smo u selo Ćuška, kuće su bile spaljene, bilo je preživelih, a oni su bili ključni svedovci na suđenjiama", preneo je svoja zapažnja Montgomeri.

Kaže da su se tada na jednom brdu mogle videti srpske i romske kuće, a da su u julu 1999. godine ljudi i dalje ubijani, te da su im neki izvori rekli da su dobili naređenje da zarobljene ne ubijaju, već da ih "isporuče žive i zdrave".

Kaže i da su od pojedinih izvora tokom svoje istrage dobili informacije da su ljudi odvođeni u Albaniju, da su zatvorenike pregledali lekari, ali ih niko nikada nije video šta rade.

Pošto nisu imali dokaze, nisu sa pričom o Žutoj kući izlazili u javnost, već su sve prosledili UN.

"Nismo imali dokaza da kažemo tada da je po sredi bila trgovima organima... Zato smo dokumenta i informacije koje smo sakupili prosledili Ujedinjenim nacijama kako bi sprovele istragu, ali su neke informacije procurele... U srpskim medijima su počela da se pojavljuju imena albanskih svedoka", objasnio je Montgomeri, dodajući da ni do danas nije istraženo ko je "pustio" te informacije.

UN su tragom informacija koje im je prosledio Montgomerijev tim krenule u istragu Žute kuće. Pomoću specijalne hemikalije pronašli su tragove krvi na podu, lekove za opuštanje mišića koji se koriste pri operacijama, špriceve...

"UN su sve dokaze koje su u Žutoj kući našle prosledile Hagu na analizu, ali oni ih nisu analizirali, već su uništili prikupljene dokaze na terenu", naveo je. Da su dokazi uništeni, u svom izveštaju naveo je i izvestilac Saveta Evrope Dik Marti. Objašnjava i da je na osnovu informacija koje su prosledili UN, tužiteljka Karla del Ponte napisala knjigu 2008. godine, primetivši da je ona bila "fruštrirana neuspehom tribunala da osudi vođe OVK".

UŽIVO

Nezavisna tela i sloboda štampe

Zaštitnig građana Saša Janković poručio je da u novinarstvu ima ljudi koji sjajno rade svoj posao i onih koji ruše sve standarde s osmehom na licu. - Ovih drugih je mnogo. Mi smo tu da takvu realnost menjamo - zaključio je. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti podvukao je da je napad na svakog čoveka strašna stvar, a napad na novinara je i veoma opasna stvar, baš zato št je novinar. - Mislim da neke stvari novinarska profesija treba sama da reši. Zvaničan kodeks je odličan, ali ga retko ko poštuje - naveo je Šabić.

Panel: Nezavisna tela i sloboda štampe

15.40 - Gordana Suša, regulatorno telo za elektronske medije: REM ne može da zabrani rijalitije, već samo na godišnjoj analizi da donese odluku da li će neko dobiti dozvoluSuša - Ko je isključio HRT tokom proslave Olije?

15.35 - Goran Milić, direktor programa i vesti Al Jazeera Balkans: TV je šarena igračka. Najeo sam se jagnjetine kladeći se da l su ljudi videli Hruščova kako lupa cipelom.

Panel lekcije sa Balkana - od zločina u Ćuški do “žute kuće"

14.15 - Majkl Montgomeri, Američki centar za istraživačko novinarstvo iz San Franciska: - Dokaze o postojanju žute kuće smo poslali na analizu, ali oni su uništeni. Mediji su objavili imena svedoka, što je otežalo istragu o trgovini organima na Kosovu.

Cenzura

13.18 - Dunja Mijatović: Ko god kaže da nema cenzure, u potpunom je krivu. Trenutna situacija u svim zemljama zapadnog Balkana je veoma zabrinjavajuća. Počev od ekonomskog statusa novinara do manjka solidarnosti.

13.15 - Zoran Sekulić: Protivim se svakoj ideji o uvođenju licenci za novinare i urednike

13.07 - Aidan White: Kada pričamo o govoru mržnje, pitanje je čiji govor treba da postane vest

12.50 - Zoran Sekulić, direktor agencije Fonet, predsednik UO Asocijacije medija: Sav teret kada govorimo o ograničenjima svaljujemo na novinare, a zaboravljamo na urednike. Gde su granice slobode? Te granice vidimo na granicama zemalja u Evropi.

12.41- Aidan White, direktor, Ethical Journalism Network. London: Imamo puno problema u branši: korupciju, ne znamo ko su nam gazde... Mi moramo ponovo da osvojimo duh profesionalnosti našeg zanata. Etičko novinarstvo nijee pisanje bilo čega, mi zastupamo javne interese, a ne lične.

12.40 - Ross Schneiderman, urednik u Newsweeku, SAD: Objavljivanjem poruka i snimaka koje pravi ISIS van konteksta, dajete im ono što žele - pažnju medija 12.37 - Dunja Mijatović, Skype video-call, OSCE Media Freedom Representative: Pitanje zašto se bavimo slobodom novinara, a ne i odgovornostinovinara - je zamka. Takvo pitanje ne može se postaviti u društvu koje nema institucije za zaštitu prava građana, pa i novinara. Novinari koji nisu odgovorni sede u zatvoru zato što su kritikovali vlast. Zato sam ja za drugo pitanje - o profesionalnosti novinara.

12.30 - Milica Pešić, izvršna direktorka, Media Diversity Institute, London: Ova konferencija razbija stereotipe

Panel Medijske slobode

11.50 - Slobodan Georgiev, Balkan Investigative Reporters Network, BIRN: Kod nas u Srijhi je normalno da nas prisluškuju, to čak za nas nije ni tema. Ovde kad zovete sagovornika, on kaže, nećemo o tome preko telefona. Mislim da je ovde tema odvojiti nešto što jeste novinarstvo, od nečega što nije, jer to je ono što se u Srbiji još ne zna.

11.45 - Stevan Dojčinović, OCCRP, KRIK: Novinari moraju da koriste programe za zaštitu komunikacije, a ovde se to doživljava kao špijunaža.

11.35 - Gavin MacFadyen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo iz Velike Britanije: Danas moramo biti svesni dva problema. Prvi su urednici između političara, vlasnika, oglašivača, javnog mnjenja i svega se plaše. Drugi problem je da u današnje vreme više ne možemo garantovati tajnost izvora. U Britaniji je bilo slučajeva uglednih lekara koji su izgubili posao zato što su bili prisluškivani kada su telefonom novinarima govorili o zloupotrebama u dravstvu. 11.28 - Ivan Ninić, izvršni direktor Centra za vladavinu prava, Beograd: Ne mislim da mi je potrebna lična zaštita, jer je to onda ograničavanje slobode kretanja. 11.15 - Hans-Martin Tillack, novinar nemačkog Sterna: Države su uvek pretnja po slobodu medija, čak i zapadne evropske zemlje poput Belgije.

On je opisao slučaj gde su mu iz Evropskekomisije dostavili dokaze o određenim korupcionarskim radnjama, da bi ga kasnije belgijska policija uhapsila pod optužbom da je potplatio službenike da dobije ta dokumenta. U nastavku je objasnio da iako je slučaj dobio na sudu, do danas se nije oporavio i naučio je da bude oprezan, čak i kada informacije dolaze iz navodno pouzdanih izvora.

Panel Izazovi istraživačkog novinarstava

Panel je počei žustro, pozivom novinarima da potpišu peticiju za oslobađanje koleginice iz Azerbejdžana koja je osuđena na sedam i po godina zatvora.

10.55 Kristin Hrafnsson: Zabrinjavajuće je to što je važnije kako smo došli do infromacija, nego šta smo otkrili. 10.45 Kristin Hrafnsson: Tri optužbe protiv Asanža i vezi s navodnim seksualnm zlostavljanjem su istekle, ostala je još jedna. Asanžu je žao što nije imao prilike da iznese svoju stranu priče. On je hteoda bude ispitan, ali švedski tužioci nisu hteli da dođu u London da ga saslušaju.

10.35 Kristin Hrafnsson: U americi koja važi sa bastion slobode, novimarima je zabranjeno čak i da kažu kada im je nešto zabranjeno. On je naveo i slučaj kada britanski Gardijan nije smeo da objavi priču o brodarskoj kompaniji koja baca otpad kod Obale Slonovače sve dok engleski poslanik nije o tome javno progovorio za skupštinskom govornicom. 10.20 - Kristin Hrafnsson: Rat protiv uzbunjivača koji otkrivaju korupciju pojačao se nakon što je Vikiliks objavio tajna dokumenta 2010. godine. Pritisak na mene i Džulijana Asanža je ogroman. Google je bio prisiljen da omogući pristup našim nalozima i podacima. Džulijan je već tri godine u ekvadorskoj ambasadi, a protiv mene i njega se vodi istraga u SAD. 10.15- Počeo je prvi panel pod nazivom Vikiliks: Koliko se svet promenio

Obratio se Kristin Hrafnsson, portparol Vikiliksa i Džulijana Asanža, a moderator ovog panela je Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator lista "Politika" 10.05 - Milorad Ivanović: U Srbiji uskoro počinju izbori i već dobro poznati pritisci namedije. Ova konferencja je naša poruka političarima da znamo šta nam se sprema.

10.00 - Otvaranje prve Njuzvkove međunarodne konferencije na temu "Sloboda medija"