Nemica Petra Pazsitka bila je nestala na 31. godinu. Stručnjak objašnjava kako je to moguće.
Kada je 1980-ih, tada 24-godišnja, Nemica Petra Pazsitka odlučila da želi novi život jednostavno je nestala nadajući se da je niko više nikada neće videti. Proglašena je mrtvom nakon što je jedan muškarac priznao njeno ubistvo.
Ali, ove nedelje Petra ne samo da je pronađena živa i zdrava, 31. godinu nakon nestanka, nego se njeno lice pojavilo na naslovnicama širom sveta nakon što je procurila informacija da je priznanje o ubistvu bilo lažno.
Procurili su i detalji njenog dugodišnjeg nestanka - da bi u njemu uspela, koristila je samo gotovinu, nije imala bankovni račun, pasoš, ni karticu socijalnog osiguranja. Živela je kao špijun na tajnom zadatku.
Za sada još nije otkrila zašto je odlučila da nestane i odbila je pokušaje da se ponovno poveže s porodicom, čak i s 80-godišnjom majkom koja je briznula u plač kada je čula vest.
A njena priča koliko god se neverovatnom činila nije tolika retkost. Frank Ahearn, stručnjak za privatnost koji je napisao knjigu "Kako nestati", specijalizirao se za pomaganje ljudima u nestanku, a godišnje mu se javi i do 10 osoba koje žele da nestanu.
U svojoj knjizi objasnio je kako je najgora stvar koju osoba koja želi nestati može učiniti to da organizira nekakav incident poput gubljenja na moru. Takve mere obično dovedu do opsežnih pretraživanja od strane policije i drugih organa koji će verovatno otkriti nedoslednosti u priči.
Još jedan način koji Ahearn ne savetuje je odlazak ilegalnim putem i korišćenje lažnih dokumenata. Razlog su opet problemi koje to nosi sa sobom. Obzirom da su dokumenti lažni, postoji mogućnost da će vas vlasti ispitivati o lažnom identitetu i usput otkriti pravi identitet.
Ahearn savetuje da oni koji žele da nestanu, društvene mreže prestanu da koriste mnogo pre nestanka, jer ljudi koji su na njima vrlo aktivni, a samo odjednom prestanu da ih koriste, izazvaće određene sumnje.
Jedan od ključnih postupaka koji je Petri omogućio da toliko dugo bude nestala je činjenica da je koristila isključivo gotovinu i tako nije ostavljala trag.
Najteže je raskinuti veze sa svima
Najteži deo za ljude koji odluče nestati je da raskinu vezu sa svima u životu. Na tom delu skoro svi na kraju "padnu" jer uvek se pojavi neko s kim begunac želi da zadrži kontakt.
Nestanak zahteva i potpuni remont načina na koji osoba živi. Tu spadaju hobiji, omiljena mesta za posećivanje, dnevne rutine - sve se to mora promeniti.
Ahearn je objasnio da su njegovi klijenti uglavnom bile žrtve osoba koje su ih uhodile ili bogataši koji su se brinuli za svoju sigurnost. A ključ u pronalasku ljudi koji ne žele da ih pronađu je da pregledaju tragove koje su ostavili za sobom. Kompjuter je obično pun podataka o mestu na koje su mogli otići.
To je možda bio i ključ Petrinog dugogodišnjeg uspeha, jer kada je ona nestala, digitalni otisak ljudi bio je gotovo nepostojeći. Ipak, prava istina biće nepoznata sve dok ona sama ne odluči da progovori. A za sada ćuti.
(News.com.au)