Feljtion (20)
SVI SVETI SRBI: Jovan Uroš poslednji Nemanjić zavet primio na Meteorima
Sin polubrata Dušana Silnog nasledio je od oca titulu „car i samodržac Grka, Srba i Albanaca“, ali ju je odmah odbacio i povukao se u manastir. S njim se ugasila najslavnija srpska vladarska loza
> 03:26h
Jovan je rođen oko 1350. godine. Sin je epirskog vladara Simeona (Siniše), brata po ocu srpskog cara Dušana. Rastao je u pobožnom okruženju - u blizini Simeonove prestonice Trikale nalaze se Meteori, grupa manastira na nepristupačnim stenama koje su i otac i njegov sin Jovan neštedimice pomagali. Takođe, veliku pomoć od njih imala je i Sveta Gora. Odrekao se trona Posle smrti cara Dušana 1355. godine njegov polubrat Siniša proglasio se za „cara i samodršca Grka, Srba i Albanaca“ pod imenom Simeon Uroš Paleolog. Kasnije je svojim teritorijama pripojio i Tesaliju, i prestonicu premestio u pomenutu Trikalu. A kad je 1369. godine i on umro, upravu nad zemljom svog oca nasledio je Jovan Uroš Nemanjić Paleolog. Vest o time zatekla ga je na Svetoj Gori, i on se odmah vratio u Trikalu da se što pre oslobodi carskih dužnosti. Vlast je predao svom rođaku, a on se povukao u jedan manastir na Meteorima. Tu se 1381. godine zamonašio pod imenom Joasaf. Kao monah je nastavio da pomaže meteorske manastire, a docnije je postao i iguman. Kad su Turci zauzeli Tesaliju, iguman Joasaf 1394. morao je pređe na Svetu goru, gde je nekoliko godina živeo u manastiru Vatoped, a od 1410. opet je živeo na Meteorima. Tu je i umro 1422. ili 1423. godine, posle nešto više od četiri decenije monaškog života. Mošti ovog svetitelja i danas su u njegovoj zadužbini manastiru Preobraženja Gospodnjeg na Meteorima. S njim se završila loza Nemanjića. Joasafov kult posebno je razvijen u meteorskim i svetogorskim manastirima. Predstavljen je na fresci u slavonskom manastiru Orahovica, a u manastiru Krka čuva se ikona iz 16. veka na kojoj je on sa svetima Teodosijem i Atanasijem. Crkva ga slavi 3. maja. Kirilo patrijarh O Kirilu, poglavaru Srpske pravoslavne crkve koji je na tron došao posle Save V, vrlo je malo pisanih izvora. Patrijarh je bio od 1407. do 1419. godine, u vreme kada Srbija još oseća posledice Kosovskog boja, a mladi vladar Stefan Lazarević vodi bitke i sa spoljnim neprijateljima, ali i sa srpskim velikašima, među kojima je i njegov rođeni brat Vuk. Nema tačnog podatka ni o njegovoj smrti, umro je između 1418. i 1419. godine, a Crkva ga proslavlja 12. septembra.
NIKON PATRIJARH Patrijarh srpski Nikon upravljao je Crkvom u vreme vladavine Stefana Lazarevića. Prvi put se pominje u spisima 1419. godine, a zna se da je učestvovao, najverovatnije 1426. godine, i na saboru u Srebrenici kod Stragara ispod Rudnika, gde je Stefan za naslednika odredio sestrića Ðurđa Brankovića. Nikon je zajedno sa Ðurđem Brankovićem, posle Stefanove smrti, nastojao da stabilizuje prilike u zemlji, a poslednji pisani trag o njemu je iz 1435. godine. Po Nikonovoj zapovesti i zahtevu Konstantin Filozof je napisao Život Despota Stefana, jedno od najznačajnijih dela srpske srednjovekovne književnosti. Ne zna se godina njegove smrti, a Crkva ga slavi 12. septembra.