Mostar i Slavonija tuguju za poginulim studentima
TENA PREDOSEĆALA TRAGEDIJU Drugarica: Ljubila me i grlila kao da se nikada više nećemo videti!
MOSTAR - Mostar se danas oprostio od Domagoja, Tene, Antonie i Vjekoslava, četvoro mladih studenata Univerziteta u Mostaru iz Đakova i Vinkovaca koji su smrtno stradali u nesreći u mestu Bijela severno od Mostara.
> 00:00h
Domagoja, Tenu, Antoniu i Vjekoslava njihovi prijatelji s fakulteta, profesori, porodica, građani Mostara, Hercegovine poslednji put su ispratiti iz grada na Neretvi, koji je bio njihov privremeni dom, put Slavonije prema njihovu poslednjem počivalištu.
Nakon tragične nesreće reke mladih slivale su se u kampus Univerziteta gde su paljenjem sveća i molitvom odali počast stradalim kolegama.
Mnogi od njih su se i porukama na Fejsbuku oprostili od prijatelja.
"Baš sinoć pred polazak smo se videle, ispričale i jedva je čekala da krene kući u svoju Trnavu, u svoje Đakovo. Ispratila me iz svog stana pomalo neobično, ali katkad čovek ne mari za te neobične trenutke koji se događaju u sekundama. Kako bi ona rekla: Prijo moja, kad mi dođes u Đakovo, ići ćemo gde god želiš. Grlile smo se kao da se rastajemo i zaista je bio rastanak. Ne mogu sebi da priznam i baš joj kažem ne sluteći: 'Daj Teno, šta me ljubiš kao da se nikad nećemo videti. Još malo i dolazim kod tebe.'
Osoba koja je veče pre tragedije stavila fotografiju uz koju je stajalo "nikad zbogom, samo doviđenja" na svom FB napisala je: "Eto braćo moja i sestre, otišli ste, a ni pozdravili se nismo. Dosta nas je toga čekalo, ali ima to "ali" uvek. Život knjigu piše (kažu), a ovo je najtužniji deo te knjige. Otišli ste daleko u lepši i bolji svijet. Zato, neka vam je laka zemlja i počivali u miru. I kao što sam pre par dana napisao, "nikad zbogom, samo doviđenja."
"S nevericom i tugom u srcu primili smo tragičnu vest o stradalim studentima. Nadali smo se da nije istina. Nažalost, nada je zakazala ovaj put. Njihov trag i doprinos Fakultetu neće izbledeti, iščeznuti. Ostat će trajno zapamćen. Delili smo najradosnije trenutke, uspone i padove zajedno u okviru porodice fakulteta. Pamtićemo ih kao vesele i nasmijane, kakvi su bili dok su ulazili u učionice fakulteta, dok su uspešno polagali ispite", naveo je dekan FPMO Mario Vasilj.
"Velika je tuga kad se ovako nešto dogodi mladim ljudima kojim je svega 20-ak godina, ovo je i nama u HGSS-u bilo potresno mada se gotovo svakodnevno susrećemo s nesrećama. Akcija je bila jako složena i teška. Najčešće se u slučaju ovakvih nesreća tela pod vodom izvlače iz automobila, ali u ovom slučaju to nije bilo moguće pa smo morali automobil s telima dizalicom da izvučemo na kopno. Ovo nije praksa da se radi s telima, ali nije bilo moguće pod vodom izvaditi tela jer je automobil bio okrenut na krov", kazao je Zdenko Marić iz HGSS-a
Kad su izvadili vozilo, spasioci su morali hidrauličkim makazama da režu vrata kako bi izvukli tela.
"Tek nakon toga ustanovili smo da nema četvrtog tela pa su juče kolege iz ISS-a ponovno zaronile i pronašle ga nedaleko od mesta gdje je vozilo potonulo", izjavio je Marić.
Juče je pre pronalaska četvrtog tela rodbina poginulog došla na mesto nesreće što spasiocima dodatno otežava, kazao je Marić i dodao da se trude da rodbina ne bude blizu jer je neizbežno da emocije prenesu na ronioce koji kad zaranjaju pod vodu moraju biti što hladnije glave kako se i njima nebi dogodila nesreća.
(Večernji list BiH)