HRVAT SE NAPLJUVAO PO SVOJOJ LIJEPOJ: Pogledajte šta je momka najviše iznerviralo!

“Živim u Americi skoro 5 godina. Online kupujem sve, od hrane, preko odeće i obuće, do laptopa i raznih elektronskih uređaja. Sve dođe na kućnu adresu, bez ikakvih velikih komplikacija, ili dodatnih plaćanja (izuzev dostave, nekad). “Sales tax” (što bi bio ekvivalent našem PDV-u) je 8.25 odsto, i u dosta slučajeva kod online naručivanja se ne uračunava. Bez obzira na poreklo robe, od Amerike do Kine. Sad, jednom naručim nešto iz Hrvatske.

Odelo, jedno, znači za privatne potrebe. Paket zaustave na granici i traže mi da moram da nabavim EORI broj, jer sam time postao uvoznik.Znači, za jednu stvar, za sopstvene potrebe, ja sam uvoznik po hrvatskim zakonima. Da bi stvari bile još apsurdnije, taj broj ne može da se nađe online (ovde online mogu sve, od plaćanja računa, do izdavanja lične karte, i ispuniti i poslati bilo koji dokument, bilo kojoj službi), nego moram da idem u Carin, a ako se ne pošalje u roku tri dana, paket se vraća onome ko ga je poslao.

Opet, ja sam u Americi, ne postoji način. Nekako, u zemlji gde sve može da se uradi ako znaš nekoga, verenica je uspela da mi nabavi taj broj u moje ime. Pošaljem to, ali me oni obaveste da moram da platim troškove špedicije, carine i PDV od 25 odsto! 25 odsto za nešto što nije kupljeno u Hrvatskoj, niti će se zadržati tamo duže od par nedelja i biti nošeno možda dva puta.

I da, naručio sam da dođe u Hrvatsku jer nisam bio siguran da li će biti na vreme dostavljeno na moju američku adresu, pre nego odem za praznike.”

Momak je svima, koji su ga pitali da li bi se vratio u Hrvatsku, poručio da ne želi da mu dom bude zemlja loše napisanih i još gore sprovedenih zakona. Takođe, on smatra da u Hrvatskoj na svakom koraku “deru” građane, političari ostaju bez “gaća” i niko nikada nema novca. Svoje izlaganje je završio rečenicom: “Ovde bar postoji nada u bolju budućnost i da se težak rad isplati. U Hrvatskoj su ti snovi davno umrli”