Evropski institut za rodnu ravnopravnost
40,6 POENA OD 100: Srbija 22. po Indeksu rodne ravnopravnosti EU
BEOGRAD - Srbija je prema Indeksu rodne ravnopravnosti na zajedničkoj listi sa članicama EU na 22. mestu i na gotovo pola puta ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti, saopštio je danas Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE).
> 00:00h
Prema Indeksu rodne ravnopravnosti, Srbija je ostvarila rezultat od 40.6 poena od 100, dok je prosek u EU 52,9 poena, navodi se u saopštenju EIGE-a.Indeks rodne ravnopravnosti koji EIGE izrađuje od 2013. godine, prvi put je urađen i za Srbiju, a rezultati su predstavljeni danas na konferenciji u Beogradu.Srbija je po zastupljenosti žena u odlučivanju među 10 najbolje pozicioniranih članica EU, navodi se u saopštenju i dodaje da je uvođenje kvota na parlamentarnim izborima doprinelo većem učešću žena u političkom životu.
Glavni izazovi za Srbiju, kao i većinu članica EU, jeste prevazilaženje tradicionalne podele na muška i ženska zanimanja i stvaranje radnih uslova koji su više prilagođeni porodičnom životu.Indeks rodne ravnopravnosti prati napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti i pruža ocenju stanja u četiti domena - rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje.Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana za koju je izrađen Indeks rodne ravnopravnosti po metodologiji EIGE-a.
Na konferenciji u Beogradu učestvovali su potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, direktorka EIGE-a Virginija Langbak i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport.
Srbija na skoro pola puta u ostvarivaju rodne ravnopravnosti Indeks rodne ravnopravnosti pokazao je da je Srbija na skoro pola puta u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u odnosu na evropske standarde, a predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović kaže da je pred Srbijom još posla u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i njihovog zapošljavanja.
Prema podacima, u Srbiji su žene ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce i njihov ukupni radni vek je kraći nego kod muškaraca. Domen moći pokazuje bolje rezultate, usled kvota u skupštinama i veće zastupljenosti žena u Narodnoj banci, i to je jedini domen u kojem je Srbija rangirana više od polovine država članica EU.
Za domen unakrsne nejednakosti i nasilja indeks bi trebalo dodatno razvijati imajući u vidu ozbiljne probleme u vezi sa pozicijom žena različitih ranjivih grupa kao što su Romkinje, migrantkinje, žene iz ruralnih oblasti, samohrane majke... Dobar učinak, kako je navedeno u izveštaju, primećen je u domenu zdravlja.
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, rekla je da je pred Srbijom još posla u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i njihovog zapošljavanja. "Rezultati su najbolji u oblasti moći, i ne samo kada je reč o ženama u parlamentu, već i zbog toga što imamo ženu na celu NBS. Kada imate ženu na mestu guvernera, a to se smatra jednom od najmoćnijih institucija, Srbija ima povoljnu poziciju", rekla je Mihajlović. Ona je istakla da se mora raditi na zapošljavanju i ekonomskom osnaživanju žena, jer kad ako one rade jednako kao muškarci i primaju istu platu za isti posao, može se govoriti o rodnoj ravnopravnosti i osnovi privrednog razvoja.
Mihajlović je navela da je ponosna što je Srbija prva zemlja van EU koja koristi u statistici Indeks rodne ravnopravnosti, kao važan indikator koji treba da pokaže gde smo kada je rodna ravnopravnost u pitanju i na čemu još treba da radimo.