STEFANOVIĆ: Bez Grčke nema rešenja migrantske krize

On je, pred današnju konferenciju u Beču o migrantima na Zapadnom Balkanu, ocenio da su učešćem predstavnika Grčke mogli da se izbegnu nesporazumi. Naime, Grčka je uložila diplomatski protest zbog toga što nije pozvana na skup kojem prisustvuju predstavnici zemalja duž balkanske rute.

Stefanović je, u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“, poručio da ako Nemačka ili Austrija ne zatvore granice to neće učiniti nijedna država Balkana. „Mi ćemo se ponašati kao Nemačka i Austrija, i ne postoji niti jedan način za zaustavljanje migracije.

"Moguće je zatvoriti jedan deo granice, ali migranti će onda ići preko drugih država, gde je manje policije i kontrola"“, objasnio je on.

Stefanović je ocenio da bi zatvaranje makedonsko-grčke granice uz to bio veliki teret po Grčku.

Kao neko ko živi u ovom delu sveta sam za to da se Grčka ne ostavi sama. Bez uključenja Grčke ne moguće je imati zajedničko rešenje"“, podvukao je on.

Stefanović je istakao da su zemljama Balkana potrebni odgovori na pitanja da li je novouvedeni dokument važeći za sve države duž rute.

"„Nije korisno ako bi svaka zemlja pojedinačno odlučila ko može da putuje dalje. Ako zemlje destinacije ne primaju više ekonomske migrante trebalo bi da razvijemo strategiju šta činiti ako se oni nagomilaju na granicama Grčke i Makedonije. To mora biti otvoreno rečeno kako ljudi ne bi besmisleno putovali u Evropu, a da ne mogu da završe putovanje u Nemačku"”, kazao je on u vezi očekivanja od bečkog skupa.

Stefanović je upitao zašto bi Srbija trebalo da pusti 5. 000 do 10. 000 izbeglica u zemlju, ako samo 3. 200 može da nastavi putovanje.

"Migranti ne žele da ostanu u Srbiji. Zbog toga smo počeli da radimo isto što i Austrija. Međutim pitanje je ne da li ćemo puštati više ili manje od 3.200, već ko ima pravo da bude propuštan. Ako migranti dospeju do Slovenije i Austrije, i potom budu vradćeni, šta ćemo onda sa njima. Ako ih budemo vratili u Makedoniju otvoreno je pitanje da li Makedonija može da ih vrati u Grčku. Čak iako bi se vratili u Grčku šta bi onda činila Grčka sa njima. Biće veoma teško da se vrate u Tursku”", uveren je on.

Na pitanje zašto Srbija ne propušta više državljane Avganistana, Stefanović je odgovorio da to nije pitanje stava Srbije. „

"Ako je Austrija spremna da prihvati Avganistance, onda ću lično da se pobrinem da svi budu smešteni u autobuse i direktno prevezeni u Beč. Međutim, ako Austrija kaže da ih ne prima, zašto bi to činila Srbija"“, upitao je on.

Stefanović je rekao da je Srbija zabranila ulazak Avganistancima, nakon što je Hrvatska vratila Avganistance. „

"Kada nam je postalo jasno da Avganistanci ne mogu u Hrvatsku prestali smo da ih primamo iz Makedonije. Oni se deklarišu kao ekonomski migranti i tretirajus ada isto kao i Marokanci. Svi, koji se deklraišu kao ekonomski migranti, se ne propuštaju. Međutim, Srbija nije pripremljena na to da postane sabirni centar za sve nepoželjne migrante u Evropi“", ukazao je Stefanović.

On je istakao da, ako Makedonija ne može da ih prima, Srbija ne može da ih pusti da uđu u zemlju. Stefanović je poručio da treba prestati sa prebacivanjem krivice, jer niko, pa tako ni Austrija, Nemačka ili Srbija, nije doprineo ovoj krizi.

"Nije mi jasno da li pitanje ekonomskih migranata može biti odlučivano na osnovu državljanstva ili po tome iz kog dela države neko dolazi“", zaključio je on.

"Kriza će potrajati, a rešenja nisu dugoročna, nemamo sve vreme ovog sveta"

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je danas u Beču da zabrinjava činjenica da ni godinu dana od početka migrantske krize Evropa nema jedinstven, principijelan i sveobuhvatni pristup ovom problemu, te ocenio da će kriza po svemu sudeći potrajati, a da trenutna rešenja nisu dugoročna. On je, na konferenciji ministara unutrašnjih i spoljnih poslova zapadnog Balkana održanoj na inicijativu Austrije, konstatovao da je na žalost trebalo godinu dana da se dođe do prvih zajedničkih rešenja o registraciji migranata duž zapadnobalkanske rute.

"Ne mogu odluke da se donose kao da imamo sve vreme ovog sveta. Izbeglička kriza je najvažnije pitanje sa kojim se danas suočava Evropa i traži rešavanje bez odlaganja. Mnogo je otvorenih pitanja danas o kojima moramo razgovarati, a vremena nemamo. Ukoliko u narednim danima ne izađemo sa zajedničkim stavom, proleće će nam doneti nove probleme i još teže izazove", istakao je Stefanović. On je dodao da je započeta zajednička profilacija migranata na grčko-makedonskoj granici, koja je nedavno dogovorena u Zagrebu, ali da postoje određeni problemi prilikom registracije. Stefanović je zamolio sve zemlje da se uključe u profilaciju migranata na grčko-makedonskoj granici, jer, rekao je, ukoliko migranti budu morali da se registruju na svakom graničnom prelazu, onda naša odluka sa sastanka iz Zagreba nema smisla.

"Primamo li ekonomske migrante ili ne?"

Takođe je učesnike konferencije upitao i kakva je politika Evropske unije prema ekonomskim migrantima. "Da li te migrante primamo ili ne? Šta je alternativa? I ko su zaista ekonomski migranti? Kako da Srbija ili Makedonija na svoju teritoriju prime migrante koje ne žele druge države? Ako nam kolege iz Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke kažu da hoće da prime stotine, hiljade ili desetine hiljada Avganistanaca, Somalijaca ili Marokanaca, mi ćemo ih vrlo rado propustiti preko naše teritorije. Ali, ako nam svakoga dana stižu veoma jasne odluke ovih država da ne žele migrante koji nisu iz ratom zahvaćenih područja, čak ni u tranzitu preko svoje teritorije, šta onda ostaje Srbiji osim da postupi na isti način", kazao je Stefanović.

On je podsetio da je Srbija više puta isticala da želi da bude deo rešenja, ali samo ako u tome sve zemlje preuzmu deo tereta. "Ukoliko Nemačka i Austrija ne zatvore svoje granice za prijem izbeglica, ni Srbija to neće učiniti. Srbija ne može da bude kolektivni centar. Poštujemo ljudska prava, saosećamo sa izbeglicama rata, jer smo i sami to iskusili na svojoj koži, pokazali smo svoju humanost i nesebičnost, ali isto tako moramo misliti na naše građane i njihove interese", rekao je Stefanović.