DŽIHADISTI DIVLJAJU A BEZBEDNJACI SE SVAĐAJU: Napadi pokazali da postoje rupe u saradnji službi

Među američkim ekspertima za tajne služžbe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, prenosi Dojče vele. Reč je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbednost, ocenjuju oni.

Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbednost i da dodatno pojačaju strah od greššaka tajnih služžbi, pišše "Njujork tajms". U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. To se vidi po tome što policiji i tajnim služžbama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije poššlo za rukom da osujete napade u Briselu.

Belgijske „preopterećene tajne služžbe“ ne mogu višše da pružže otpor „duboko ukorenjenoj terorističkoj mrežži“, navodi njujorški list. Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao „najbogatija pala držžava na svetu“. Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbednost Dejvid Ignjatius u "Vaššington postu" je prošširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja. Brisel je „na ššokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbednost“, zaključio je on.

„Najnoviji napadi su pokazali da jošš postoje rupe u saradnji evropskih tajnih službži“, konstatuje Karl Hvenmark Nilson iz trusta mozgova Brukings u razgovoru za DW. „Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija“, zaključuje on i kritkuje „rivalstvo među tajnim služžbama“, čak i unutar pojedinih držžava.

Poverenje Amerikanaca u evropske tajne službe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju. Nemačke tajne služžbe jesu takođe „kompetentne“, pišše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podršške politike i javnosti ne mogu da iskažžu svoju snagu. Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopššte ne veruju, dodaje on.

Mnogi američki eksperti vide samo jedno reššenje: tajne služžbe moraju da se oproste od uobražženosti i sujete. „Potreban nam je rigorozan način rada kada je reč o razmeni tajnih podataka“, kažže Nilson. Trenutno slabaššnu saradnju evropskih služžbi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI pre napada ma Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Dodušše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima.

Najdublji razlog je, po Nilsonu, „propast koalicije kojom je trebalo džžihadiste držžati pod kontrolom a koju je predvodila SAD“. On bi takođe žželeo da tajne služžbe teššnje sarađuju i u tom smislu smatra da „SAD treba da preuzme vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne služžbe“.