Teško, brate
REPORTERI KURIRA S RUDARIMA REMBASA: Svi nas se sete samo za praznike
Dole, u prostorima kao iz ružnih snova, ne pozdravlja se sa „dobar dan“, već sa „srećno“. Tamo dnevna svetlost nikad neće dopreti, a sreća je i te kako potrebna
> 00:00h
RESAVICA - Sete ih se političari i novinari samo za Praznik rada 1. maj i njihov rudarski praznik - 6. avgust. Ostalim danima za njih važi ona „daleko od očiju - daleko od srca“. A da su daleko od očiju - jesu. Duboko pod zemljom, u prašini kroz koju se svetlo lampi jedva probija... Dole, u prostorima kao iz ružnih snova, ne pozdravlja se s „dobar dan!“, već sa „srećno!“. Tamo dnevna svetlost nikad neće dopreti, a sreća je i te kako potrebna. U „Rembasu“ nedostaje sto jamskih radnika, a s druge strane, podneto je više stotina molbi za prijem... Između Ćuprije i Despotovca nigde ništa ne radi, jedino rudnici uglja. Zoran Ristić (42), nekvalifikovani radnik, do pre šest godina radio je sve i svašta. Onda se zaposlio u „Rembasu“. - Zbog sigurnosti - nadvikuje se s pneumatskom bušilicom.
„Rembas“ objedinjuje četiri rudnika: Vodnu, Resavicu, Senjski rudnik i novi, takozvani Četvrti blok. Od 1.170 zaposlenih, oko 700 njih radi pod zemljom. Dole, u jamama, na samom iskopu, rade kopači, njihovi pomoćnici, palioci mina i nekvalifikovani radnici... I električari i bravari koji održavaju sisteme. I još vođe smena, poslovođe, nadzornici... Ovi prvi imaju beneficirani radni staž - dodatnih šest meseci na godinu, ostali u jami tri ili četiri meseca. Plaćeni su na normu, nekvalifikovani radnik može da zaradi 40 do 45.000, a KV kopač do 70 ili 80.000 dinara. - Nije malo, a nije ni mnogo. Da se preživi - kaže Radenko Urošević (44), KV kopač. Pokraj njega Saša Paunović, pomoćnik, i palilac mina Goran Ibrahimović. Svaki od njih u rudniku je već sastavio 15 do 20 godina.
Ugalj je pod zemljom opasan. Prati ga često metan, gas koji može da eksplodira i od iskre nastale kad kramp udari u kamen. Ugljena prašina gori kao barut. Svodovi svakog rudnika nesigurni su a zemlja iznad teška... Pravilo je da u jamu nikad u isto vreme ne silaze dva brata ili otac i sin. Jedna smena, za osam sati, iskopa 100 tona. Više zbog nemaštine, a malo i zbog nezgodnog rasporeda naslaga uglja, u Senjskom rudniku kopa se tehnikom primenjivanom još pre vek i po. Glavni inženjer Milosav Buha provlačio nas je kroz potkope i hodnike. - Ovi čelični podupirači traju tri-četiri godine, a onda ih pritisak zemlje savije... Ovuda struji vazduh za provetravanje... Nemojte da pišete da rudari čuvaju pacove jer im oni ukazuju na opasnost - neumorno objašnjava.
A pacovi trče pred nama. Ne boje se ljudi. U rudniku se radi po dva dana u istoj smeni, prvoj, drugoj ili trećoj, pa su dva dana slobodna. Na kraju smene rudari odlaze pod tuševe. Iz ormana uzimaju svoje stvari, a radnu odeću i čizme lancima podižu visoko pod krov, da se tu vetri i suši od znoja. Ta se sala zove „crna garderoba“. „Bela“ ne postoji. Samo je dan, kad se izađe iz jame, zaslepljujuće beo.
Štrajk upozorenja PRETI IM STEČAJ Krajem marta ove godine rudari u „Rembasu“ obustavili su rad na nekoliko dana zbog neisplaćenih naknada za smenski rad. Ukupan iznos dugovanja koja je „Rembas“ imao prema radnicima iznosio je 1,2 milijarde dinara s kamatama i sudskim taksama. Štrajk je prekinut nakon što je postignut dogovor da „Rembas“ i država do avgusta isplate po 200 miliona dinara. Država još nije našla ni rešenje za to šta će se desiti s „Rembasom“ nakon 31. maja, kad se skida zaštita računa, zbog čega ova firma može da ode u stečaj.
Činjenice RADI BEZ PRESTANKA OD 1853. GODINE - Senjski rudnik u sklopu „Rembasa“ najstariji je rudnik mrkog uglja u Srbiji, bez prestanka radi od 1853. - Lift je uveliko radio kad su 1. maja 1886. godine stotine hiljada radnika grada Čikaga izašli na demonstracije i utemeljili Praznik rada - U jamu rudari silaze parnim liftom proizvedenim 1872. godine. - Zupci na velikom bubnju su od drveta, o njima i čeličnom užetu vise rudari...