Milan Beko mešetarenjem došao do milijardi evra

BEOGRAD - Od ilegale do milijarda! Posle 5. oktobra jedan od najvećih srpskih tajkuna i, kako su ga neki zvali, najveći srpski mešetar Milan Beko otišao je van zemlje na duži odmor. Da li zbog premora od rada za Slobodana Miloševića ili zbog straha, nije poznato. Međutim, vratio se na velika vrata posle ubistva Zorana Đinđića. Od tog momenta kreće njegov vrtoglav uspon na srpskoj privrednoj sceni.

Za samo dve godine, odnosno od 2004. do 2006, Milan Beko je učestvovao u kupovini najmanje pet velikih firmi, čija je ukupna vrednost, prema grubim procenama, veća od milijardu evra. Te firme su „Imlek“, „C market“, Luka Beograd, „Knjaz Miloš„ i „Večernje novosti“.

Kako je počeo?

Karijeru je započeo u privatnoj marketinškoj firmi „Spektra grup“ u Beogradu, u kojoj je brzo postao direktor marketinga, a kasnije i vlasnik celog preduzeća. Devedesetih je otvorio i firmu „Dibek“, koja se bavila trgovinom hranom, drvetom i farmaceutskim proizvodima, ali kažu da je najviše zaradila od uvoza „orbit“ žvaka. Neki tvrde da je imao povlašćen tretman pri uvozu zbog jakih veza u tadašnjoj vlasti.

Da li zahvaljujući službama ili prijateljsko-kumovskim vezama sa 36 godina, 1996. godine postao je savezni ministar zadužen za privatizaciju. Neki smatraju da ga je na tu funkciju preporučio Danko Đunić, tadašnji direktor Ekonomskog instituta i predstavnik konsultantske firme „Diloit i Tuš„. Beko tada dobija jedan od najvažnijih državnih poslova - da proda Telekom Italijanima i s tim parama obezbedi Miloševiću još tri godine vlasti. Da li je obezbedio još nekog, nikad nije rasvetljeno u ovom poslu teškom milijardu dolara. Ono što je sigurno je - bilo je reči o debelim provizijama, zbog čega su mnogi saslušavani u Italiji, poput glavnog pregovarača Beka, ali i Đunića.

Ipak, očigledno mu je taj posao bio dobra preporuka da se posle nađe na čelu kragujevačke „Zastave“, pa na mestu ministra privrede SRJ, ali i na listi Jugoslovenske levice.

Pretnje Divcu

Posle petooktobarske revolucije Beko je otišao van zemlje, da bi se 2003. godine vratio na velika vrata, pošto je shvatio da prodaja firmi u Srbiji ne sme da prođe bez njega. Prvo je kupovao srpske mlekare preko „Salforda“, gde je zvanično bio izvršni direktor. Čedomir Jovanović je u jednoj emisiji, međutim, rekao da je „Salford“ Bekova firma. Danas je „Salford“ vlasnik 65 odsto industrije mleka i kontroliše 85 odsto tržišta, a prošle godine je kažnjen zbog monopolskog položaja.

Posle mlekara, 2005. godine bacio se na aranđelovački „Knjaz Miloš“. I to zvanično kao savetnik „FPP Balkan limitid“. Iz igre je tad na volšeban način izbačen francuski „Danon“, u čije ime je nastupao Vlade Divac. Naš košarkaš je rekao da je kriminal razlog što „Danon“ nije kupio „Knjaz“, odnosno da su uticali korupcija i pretnje. Beko je posle ove uspešne privatizacije postavljen za savetnika u „Knjazu“, gde je važio za alfu i omegu firme. Posle ovoga je „Knjaz“ prodao akcije „Salfordu“.

Na isti način je Divca, zajedno s Miroslavom Miškovićem, izbacio i iz trke za „Večernje novosti“ (2006) Ni dan-danas nisu rasvetljene okolnosti pod kojima je došao do ovog uglednog lista. Zna se samo da se preko Stanka Subotića preporučio nemačkoj kompaniji VAC kao jedini čovek koji može da im obezbedi kupovinu ove firme zbog bliskosti s vlašću (Dejan Mihajlov, Dragi Mićović, Aleksandar Nikitović). Poverovali su mu i dali mu pare. Posle su ga VAC i Stanko Subotić optužili da ih je prevario: nema para, a nema ni firme. Zanimljivo je da državne institucije nisu reagovale što su mimo zakona tri Bekove povezane firme kupile „Novosti“, nego su to uradili tek kad je posle šest godina priznao da je on vlasnik tih firmi!

C market I Luka Beograd

Pošto je Beko imao kapacitet da u isto vreme radi više poslova, od 2005. je krenuo s privatizacijom „C marketa“. Da je dogovor o kupovini „C marketa“ između Miroslava Miškovića, Milana Beka, bivšeg direktora Slobodana Radulovića i posrednika Danka Đunića sklopljen u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, manje-više znali su svi. Dogovoru je prethodila „patriotska“ kampanja „Ne strancima“, odnosno tada je sprečeno da „Merkator“ kupi „C market“.

Čovek s poternice - Slobodan Radulović - u pismenoj odbrani dostavljenoj Specijalnom sudu napisao je da su Mišković i Beko, koji je s njim nastupao u postupku preuzimanja „C marketa“, na toj kupovini direktno zaradili više od 150 miliona evra, a indirektno više od 300 miliona evra.

Još jedna Bekova sporna privatizacija je privatizacija Luke Beograd.

Firma „Vorldfin“, koja je u vlasništvu Milana Beka, sa oko 40 miliona evra bankarske garancije krenula je i u preuzimanje Luke Beograd 2005. godine. Savet za borbu protiv korupcije sačinio je izveštaj po kome je Luka prodata u bescenje i pod veoma sumnjivim okolnostima, jer su novi vlasnici došli do 200 hektara zemlje. Tačnije - sa 40 miliona evra stigli su do zemljišta koje vredi više od milijardu evra!

Funkcioneri koji su radili za Milana Beka

Goran Mrđa, izvršni director Agencije za privatizaciju 2005. godine

- Dao nalog Akcijskom fondu za prodaju akcija Luke Beogra Bekovoj firmi

- Posle je dobio mesto u upravnom odboru „Večernjih novosti“ i Luke Beograd

- Sada radi u Bekovoj firmi „Laderna“

Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju od 15. jula 2004. do 5. oktobra 2006.

- Luka Beograd prodata 2005. godine, „Večernje novosti“ privatizovane septembra 2006. godine

- Nakon Agencije bio je angažovan na mestu izvršnog direktora Bekovih Večernjih novosti

Vuk Delibašić, radio u Agenciji za privatizaciju od 2002. do 2004.

- Učestvovao u privatizaciji Luke Beograd I „C marketa“

- Donedavno je bio zaposlen u agenciji „Fokus capital partners“, koja je radila za Beka

Vladimir Popović Beba ga gurao

Posle petog oktobra, kako je pisao nedeljnik Vreme, neki protivnici DOS tvrdili su da je ideju promocije Beka kao „našeg čoveka u Miloševićevim redovima“ gurao Vladimir Popović Beba, koji je od njega preuzeo vlasništvo nad „Spektrom“. Međutim, mnogi su se tome usprotivili, te je Beko morao da ode na duži „službeni put“ van zemlje.

Komisija za istraživanje zloupotreba vlade DOS pokušavala je da ospori Bekovo učešće u vlasništvu nad firmom „Rapid“ jer navodno privatizaciju nije ni platio, ali i da mu naplati 1,1 milion evra ekstraprofita. Nisu uspeli ni jedno ni drugo.