Kriza
LOŠE MU SE PIŠE: Karamarku se smeši izglasavanje nepoverenja
Rok za izglasavanje nepoverenja prvom potprededniku hrvatske vlade Tomislavu Karamarku ističe 17. juna, a procene su da su sve manje šanse da njegova HDZ ostvari svoj plan u šest tačaka za opstanak aktuelne vladajuće koalicije.
> 10:10h
Jedna od tih tačaka je pridobiti neke od poslanika primamljivim ponudama.
Hrvatski mediji su ovih dana pisali da je, na primer, HDŠB, Branimira Glavaša, za podršku Karamarka nuđeno Ministarstvo poljoprivrede, ali je on negirao rekavsi da to ne dolazi u obzir i da njegova stranka ostaje u opoziciji.
Glavaš, bivši general koji je bio osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima 1991. godine kod Osijeka, rekao je da njegova stranka ni na koji način neće učestvovati u vladi.
"O tome imamo jasan stav koji ćemo izneti pošto tokom vikenda formalizujemo odluku. Ne želimo da nas u medijskim spekulacijama svrstavaju u HDZ-ov ili u SDP-ov tabor. U svakom slučaju, na glasanje ćemo doći i nećemo biti uzdržani", rekao je Glavaš za zagrebački Jutarnji list.
Ni HRID bivšeg Mostovca Drage Prgometa, s kojim je, navodno, bilo neformalnih kontakata, nije spremna na trgovinu.
Pozivajući se na svoja saznanja, ovaj zagrebački dnevnik saznaje da bi HRID danas trebalo da odluči o slučaju Karamarko. Dodaje se da, ako je suditi po njihovim dosadašnjim izjavama, moglo bi se zaključiti da će i oni biti za Karamarkov odlazak iz vlade.
Sličnog su stava još neki zastupnici, a zanimljivim list smatra da većina ističe da im nije problem HDZ, nego šef te stranke.
"Ne radi se tu o napadu na HDZ. Postoji otpor prema Tomislavu Karamarku, ali to ne znači da nismo spremni da podržimo koaliciju desnog centra. Teret je prvi potpredsednik", rekao je neimenovani sagovornik Jutarnjeg.
Sve to, konstatuje list, navodi na zaključak da bi do 17. juna, kada je poslednji rok za glasanje u Saboru, Tomislavu Karamarku, ipak, moglo biti izglasano nepoverenje.
A kako bi se situacija odvijala posle toga, upućeni ističu da je teško predvideti razvoj događaja, ali i da bi, u formalno-pravnom smislu, premijer Tihomir Orešković mogao postupiti na tri načina - da ne preduzme ništa jer vlada može da nastavi i s jednim potpredsednikom, da predloži drugog kandidata na mesto prvog potpredsednika i, treće, da podnese ostavku.
Prve dve varijante teško su zamislive s obzirom na to da vlada ne ostaje bez jednog od ministara, nego bez predsednika najveće stranke koja je ujedno Oreškovića i dovela na premijersku poziciju. Stoga bi, kažu upućeni, najlogičnije i najjednostavnije bilo da Orešković podnese ostavku.
Od tada nastupa rok od 30 dana za formiranje nove vlade, a slede i konsultacije kod predsednice Kolinde Grabar-Kitarović. Dakle, izglasa li se nepoverenje prvom potpredsedniku vlade, 17. juna. od narednog dana, pa do 18. jula teče rok za formiranje nove vlade.
Ukoliko se nova vlada ne formira, šef Sabora 18. jula odlazi kod predsednice i obaveštava je o tome, a ona potom odmah donosi odluku o raspuštanju Sabora i raspisivanju novih izbora koji se moraju održati u roku od 30 do 60 dana. To znači da bi se novi izbori mogli održati 4. ili 11. septembra.