DRAMA KOD IVANJICE: Pronašao devojčicu (2) usred nedođije kako luta sama, niko je nije tražio!

Kako se ispostavilo, dom izgubljene devojčice udaljen je pet kilometara od mesta gde ju je Ivan zatekao. Posle višečasovne drame uspeo da je da otkrije ko su joj roditelji i vrati je njima.

Sve se desilo u ponedeljak oko podneva, kada je Ivan pošao preko planine prema Novoj Varoši da obiđe njive pod krompirom. Pokraj puta je najednom ugledao uplakano i uplašeno lice male devojčice koja je bespomoćno stajala i zurila u prazno jer u blizini nije bilo ni ljudi, ni kuća...

- Video sam odmah da nešto ne valja. Dete pokraj puta u bespuću, a nigde nikoga na vidiku. Izašao sam i uzeo je u naručje. Pre nego sam išta uspeo da je pitam, zaspala mi je na grudima. Videlo se da je iscrpljena. Spustio sam se do sela, pozvao ljude da se organizuju i raspitaju čije dete može biti, međutim, u Štitkovu niko nije imao devojčicu tih godina. Onda je jedan od meštana rekao da zna čoveka koji živi u zaseoku Božetići i ima ćekicu. Odmah je seo u automobil i otišao da proveri da li je mala njegova ćerka. Ispostavilo se da nije. Kako potraga, koja je trajala tri, četiri sata nije urodila plodom, pozvali smo policiju - priča Ivan, još preplavljen emocijama.

Policija je, prema Ivanovoj priči, sprovela istragu i brzo pronašla roditelje dvoipogodišnje devojčice. Nakon nekog vremena pojavio se otac, koji je preuzeo dete, a njen spasilac kaže da se od šoka ne seća ni da li mu je taj čovek išta rekao.

- Iskreno, nisam pitao ni kako se izgubila, ni šta se zapravo desilo. Sve se odigralo pod nekim šokom. Kada je otac došao i uzeo dete, prosto nisam ništa pitao, a i on verovatno, i sam uplašen, ništa nije rekao... Tek kasnije sam pomislio: „Pa ja ne znam ni kako se zove“. Ali najvažnije je da smo pronašli roditelje i da se sve završilo na najbolji način. I ja sam otac, imam dvoje male dece, a ona je bila tako uplašena da mi se čini da još vidim taj strah u njenim očima - priča Ivan.

(Alo)