Skriveno na otvorenom: Ova fotografija je uputstvo za pravljenje bombe

Zamislite da je vaš kompjuter "zaražen" virusom koji otvara aplikacije kao što je Tviter, gde umesto vas postuje link koji vodi do bezazlene fotografije cveta. Samo što u pitanju uopšte nije bezazlena fotografija, već mreža kodova i tajnih instrukcija koje su neophodne da bi se iz vašeg kompjutera izvukli podaci potrebni hakerima i kriminalcima, piše Newsweek.rs. To je, ukratko, način na koji je virus Hamertos, navodno napravljen od strane grupe APT29 koja radi za rusku vladu, izvukao veoma vredne i opasne informacije iz velikih međunarodnih korporacija. Američka kompanija za sajber bezbednost "FajerAj" pratila je digitalni trag virusa dok je skakutao između tri sajta - Tvitera, GitHaba i takozvanoh "klaud" onlajn hard diskova.

Hamertos je hakerima omogućavao da hakuju kompjuter preko sakupljenih i sastavljenih instrukcija zamaskiranih u veoma "nedužan" slikovni sadržaj, tehnikom poznatom kao steganografija Danas, veliki broj kriminalaca, hakera, terorista i špijuna oslanja se na ovakve tehnike skrivanja informacija. Što više "slojeva" i "koraka" je primenjeno, to je bezbednosnim službama teže da razotkriju trag virusa. Ova potpuno nova forma komunikacije omogućila je upućenima da šalju bilo šta - od procurele epizode serije, neobjavljene pesme, do PDF-a zabranjene knjige o pravljenju bombi ili dečje pornografije.

Steganografija je, međutim, postojala mnogo pre interneta. Antički grčki istoričar Herodot dokumentovao je jedan od najranijih poznatih primera steganografije još 44. godine pne. Jedna od metoda bilo je tetoviranje poruka na glavu robova, koji bi poruku prenosili tek kada im poraste kosa. Primalac bi obrijao roba i otkrio tajnu poruku skrivenu na otvorenom. Problem sa modernom "internet steganografijom" jeste što je veoma teška za otkriti, naročito pošto hakeri postaju sve veštiji u tehnikama skrivanja informacija. Ono što steganografiju čini pogodnijom za internet od kriptografije jeste to što poruke koje su kodirane kriptografski po pravilu su veoma teške za dekodiranje, ali lake za presretanje; steganografija je teška za samo presretanje, dok je veoma laka za isčitavanje. Pogledajte još na portalu Newsweek.rs: Izvinjenje i ruska vrata otvara: Evo zašto je Erdogan odlučio da popravi odnose sa Moskvom Eksperimentalno dokazano: Ljudi imaju šesto čulo, ali su zaboravili da ga koriste Žene u kineskoj vojsci dobile nova pravila: Propisana je i dužina suknje Globalni indeks nestabilnosti: Evo gde je Srbija u odnosu na svet i region Može li se predvideti smrt: Naučnici kažu da može