ODRASTALI SMO UZ OBOJE: SSSR i SAD i svi njihovi najbolji crtani filmovi! Ko je koga kopirao?

Početkom juna Sojuzmultfilm je proslavio 80. godišnjicu osnivanja, pa su autorke Darija Donina i Ilarija Kantorova tom prigodom za RBTH sastavile popis ruskih i američkih crtanih koje je inspirisala animacija one druge zemlje.

Taman u vreme osnivanja Sojuzmultfilma, veliki ruski reformator kinematografije Sergej Ejzenštejn upoznao je Volta Diznija koji ga je oduševio, kao i njegovi animirani filmovi. - Diznijeve životinje, ribe i ptice imaju običaj da se istežu i skupljaju. Taj poklik optimizma mogao je da se postigne samo crtežom. Ne postoji takav kutak zaista snimljene kapitalističke stvarnosti koji bi mogao, bez da bude lažan, prikazati takvo optimistično ohrabrenje! No, na sreću, postoje linije i boje, rekao je tada Ejzenštejn. Kao što je to bio slučaj i sa svim ostalim medijima, i animirani filmovi su za vreme Drugog svetskog i Hladnog rata poprimili primarno propagandnu funkciju. Neprijatelj se prikazivao onoliko groteskno koliko je to u animaciji bilo moguće - a bilo je moguće mnogo više nego na filmu. Početkom 40-ih godina prošloga veka Sovjeti i Amerikanci tako su se poprilično bavili Hitlerom koji bi uvek zasluženo nastradao nakon što bi ga ismejali na sve moguće načine. Nakon što su ratna razdoblja utihnula, animacija se opet okrenula svojoj obrazovno-zabavnoj funkciji. Tom i Džeri male su ekrane u SAD-u pokorili 40-ih godina, a 40 godina kasnije i u SSSR-u. No, Rusi su već imali nešto slično - priču u vuku i zecu koji se isto tako ne podnose. Osim od američke animacije, Rusi su pozajmljivali i od britanske. Dr. Ajbolit je tako inspirisan Dr. Dulitlom autora Haja Loftinga. Bilo bi potpuno pogrešno tvrditi da su Rusi plagirali Amerikance ili Britance jer je i Dr. Ajbolt temeljen na priči ruskog autora Korneja Čukovskog. Vinija Puha smo već spominjali. Sovjetska je publika u njemu mogla da uživa 1969., dok je u SAD stigao tek 1977. godine. Zanimljiva paralela može da se povuče i između ruskog crtanog 'Grimizni cvet' i Diznijevog 'Lepotica i zver'. Prvi je nastao 1959. godine i inspirisan je bajkom 'Aksakova' koja je inspirisana bajkom Francuza Čarlsa Perolta po kojoj je 1991. godine snimljen film 'Lepotica i zver'. - Tvrdnja da su crtani filmovi različitih zemalja slični istinita je. Bajke nekih zemalja dosta liče jedne na druge, ali bajke svoje ideje crpe iz mitologije koja se u principu ne razlikuje jako širom sveta, od plemena Papue Nove Gvineje do naroda drevne Mesopotamije i slavenskih predaka današnjih Rusa. Dakle, umesto da nas ta sličnost čudi, prihvatimo da smo sličniji nego što mislimo, (24sata.hr)