ALARMANTNO: Uranijum ubija i 17 godina posle bombardovanja!

Pored radioaktivnog gasa radona, kojeg u pojedinim delovima naše zemlje ima tri puta više od dozvoljene norme, građani Srbije izoženi su i delovanju osiromašenog uranijuma, ali i drugih opasnih elemenata i jedinjenja koja izazivaju kancer! Naime, prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, od 1999. do 2012. stopa obolevanja od svih vrsta karcinoma porasla je za 30 odsto, odnosno iznosi 281 novoobolelog na 100.000 stanovnika. A to je, prema rečima naših sagovornika, direktna posledica NATO bombardovanja Srbije!

- U Srbiji je 1999. ukupno bilo oko 10.000 obolelih od kancera. U 2014. imali smo 40.000 samo novoobolelih! To je poražavajuća statistika, koja je dokaz posledica koje je bombardovanje osiromašenim uranijumom ostavilo na zdravlje našeg stanovništva - kaže za Kurir dr Dragica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, koja upozorava i da je u Srbiji obolevanje od kancera 2,5 puta veće od svetskog proseka.

- Dok u svetu na milion stanovnika ide 2.000 obolelih, kod nas je to 5.500. I to najviše obolelih ima na KiM i u okolini Vranja, gde je i bilo najviše dejstava. Nisu zaštićeni ni ostali delovi Srbije, jer se uranijumska prašina lako prenosi i na nebombardovane delove. Takođe, tokom dejstava NATO u Novom Sadu, Boru, Pančevu i Kragujevcu bombardovane su i trafo-stanice i hemijska postrojenja, ali država do dan-danas nije oformila komisiju koja će ispitati koja su sve štetna jedinjenja završila u vazduhu, vodi i zemljištu - upozorava dr Grujičić. Sa druge strane, dr Ana Jovićević, epidemiolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju, kaže da broj obolelih raste svuda u svetu, a da obolelih u Srbiji ima znatno više zbog toga što naša zemlja nije radila na prevenciji, edukaciji, ali i smanjenju industrijskog i drugog zagađenja. - Porast broja obolelih pripisuje se izmenjenim uslovima života. SAD i razvijene zemlje u Evropi su s preventivnim programima, kao što su zabrana pušenja, propagiranje zdravog života i fizičke aktivnosti, kao i smanjenje posledica industrijalizacije, počele mnogo pre nas. Srbija još uvek kaska za tim i postoji još mnogo stvari koje se moraju uraditi kako bi se smanjio broj obolelih i umrlih od ove bolesti - zaključuje dr Jovićević. R. K.