Igra prestola
KRALJ KOKAINA: Ovo je diler opsednut Hitlerom koji je hteo da sruši Eskobara
Pablo Eskobar će zauvek biti zapamćen kao kralj droge i kolumbijskog Medeljin kartela. Ako se gleda ekscentričnost, jedan član kartela se definitivno izdavajao - to je Karlos Rivas.
> 00:00h
Sin Nemca i Kolumbijke, rođen je u Kolumbiji, gde je i proveo najveći deo svog detinjstva. Međutim posle razvoda roditelja, preselio se u Njujork kad je imao 15 godina.
U SAD se upleo u sitan kriminal, radeći sa kradenim kolima i marihuanom na istočnoj obali i u Kanadi. U junu 1973. godine, zbog krađe automobila je završio u zatvoru u Konektikatu. Njegov veoma kratak boravak tamo je zauvek promenio Ameriku, a i svet.
Džordž Jang, poznati trgovac droge i inspiracija za filma"Blow", bio je Karlosov cimer u ćeliji.
"Kako je vreme odmicalo, bolje smo se upoznali i onda me je pitao da mu ispričam sve o kokainu. Odgovorio sam mu da neću. Pitao me je zašto. Sve što sam imao da mu kažem bilo je: "Da li znaš da se prodaje za 60.000 dolara po kilu u SAD?", rekao je Jang u jednom intervjuu 2000. godine.
"To je bila sudbina. Da njih dvojica završe u istoj ćeliji", kazao je Majk Vidžil, bivši šef međunarodnih operacija za borbu protiv droge.
Jang i Karlos su krajem sedamdesetih pušteni na slobodu, ali su se ubrzo opet sastali i ugovorili prenos kokaina iz Kolumbije ka jugoistočnom delu SAD avionima. Kako se vremenom trgovina tzv. "koke" povećavala, Karlos je postajao sve bliži mafiji u Medeljinu, a na Karibima su tražili "stanicu" za svoje ilegalne poslove. "Krijumčarili su drogu preko Nasaua glavnog grada Bahama, koristeći korumpirane zvaničnike, koji su im otvarali aerodrome i glavu okretali na drugu stranu, ali su želeli više. Oblast gde mogu slobodnije da rade i da ne moraju da daju velike pare za podmićivanje. Pa su se prebacili na ostrvo Norman u blizini", rekao je Vidžil.
Na ovom ostrvu je Karlosova ekscentričnost došla do izražaja. Opisivali su ga kao zgodnog, inteligentnog, šarmantnog biznismena, ali sa nedostatkom samokontrole. Bio je dosta agresivan biznismen, da je na kraju uspeo da izgura Janga iz njihovog "dila", koji je u jednom trenutku njega opisao kao ludaka koji voli Hitlera.
"Bilo je i drugih ljudi koji su živeli na ostrvu, ali ih je on oterao i počeo da razvija nešto nalik na neo-nacističku grupu", kaže Vidžil.
Karlos je počeo da se ponaša kako je hteo. Često je pravio velike zabave i orgije na ostrvu. Ohrabren od strane zvaničnika na ostrvu, čak je bacao letke iz aviona na kojima je pisalo: "DEA idite kući!". (DEA - Uprava za suzbijanje droge)
"Kada je Karlos počeo da biva "previše vidljiv" za DEA-u, bahamske vlasti su mu rekle da mora da ode", priča za "Business Insider" Vidžil.
Karlos se zatim povukao u Kolumbiju. Njegov vazdušni šverc je uspeo da poboljša i ubrza kokainski posao Medeljina i time je postao veoma bitna član kartela. Izgradio je hacijendu i krenuo da rasipa novac. Postavio je statuu Džona Lenona u svom dvorištu i kupio avione državnoj vladi kao poklon. U ranim osamdesetim je, nalik Eskobaru, Karlos imao političko buđenje. Eskobar je dobio mesto u Narodnoj skupštini, a Karlos je međutim suzbio svoje nacističke sklonosti, koje je nasledio od oca, i iskoristio ih za razvoj svog političkog pokreta u Kolumbiji.
"Želeo je da uđe u politiku i imao je ideju o vladi koja bi podsećala na nacističku. To pokazuje njegovu poremećenost i lucidnost. Često je davao intervjue u kojima je hvalio Hitlera i bio protiv Jevreja, što govori o njegovom "naci karakteru", kaže Vidžil.
Karlos se povukao u džunglu, ali je ipak i dalje održavao konferencije za štampu, kad je objavio svoju nameru da se bori protiv vlade. On je bio poznat po tome što je često citirao Hitlera, kome je javno i priznao da se divi.
"Kolumbijska policija je jednom prilikom izvršila raciju i pretres njegove kuće, kad su otkrili nekoliko miliona dolara, dok je cela unutrašnjost bila ukrašena Hitlerovim fotografijama", dodaje Vidžil. "Njegova stranka, Nacionalni pokret Latina, imala je fašistički program koji je zahtevao radikalne promene u politici Kolumbije. On je takođe prigrlio i antiimperijalizam, kritikujući Ameriku zbog njene preterane umešanosti u Latinskoj Americi. Kokain je video kao sredstvo oslobođenja, nazivajući ga bombom Latisnke Amerike", navodi se.
Kao i Eskobar, Karlosovi politički napori su bili usmereni ka pobijanju dogovora Kolumbijske Vlade sa Amerikom o njihovom izručenju i izručenju drugih narko dilera. Karlosova megalomanija, podstaknuta kokainom, izazavala je ispad na jednoj Eskobarovoj zabavi i to je postavilo temelj njegovoj propasti.
"Na Ekobarovoj hacijendi, Karlos je bio previše nadrogiran, svađao se sa ljudima, čas je jednog Pablovog čoveka i upucao", priča Vidžil. To je razljutilo Eskobara, jer je izgledalo da ne može da zaštiti svoje sopstvene ljude. Shvatio je da je Karlos postao teret i dao njegovu lokaciju kolumbijskoj Vladi, što je kasnije negirao.
U šest ujutru, 4. februara 1987. godine, na ranču u blizini Medeljina, gde je Karlos uživao u svom bogatstvu, policjaci i vojnici su upali i uhapsili ga. Jedanaest sati kasnije, izručili su ga u Majami i on je tako postao prva "žrtva" sporazuma. Ubrzo je stigao u federalni zatvor u Ilinoisu.
Vidžil je u to vreme putovao u zatvor kako bi se sastao sa Karlosom, jer on je bio veoma važana za Ameriku, zbog svoje povezanosti sa Eskobarom.
"Bio je veoma nizak, tečno je govorio engleski, prvi utisak je da je imao izgled manipulatora i prevaranta. Nije želeo reč da kaže o svojoj umešanosti u posao sa drogom. Znao je da ga je Pablo izdao. Nije želeo da priča o njemu. Ponudio je da ode u Kolumbiju pod okriljem kolumbijske vojske, koja bi ga čuvala, i da sam uhvati Eskobara za nas. Nismo hteli da rizikujemo", priča Vidžil.
Karlos nije imao neke druge informacije za "trgovanje" sa Amerikancima, pa je osuđen na doživotnu kaznu zatvora 1988. godine. Narko krijumčaru, opsednutom Hitlerom, zatvorska kazna je smanjena, kad je svedočio protiv Manuela Norijega, koji je pomagao Medeljin kartelu.
Karlos je optužio SAD za kršenje ljudskih prava i da su pogazili navodni dogovor o njegovom puštanju ukoliko svedoči protiv Norijega.
On se obraćao i kolumbijskom predsedniku Santosu, tražeći da mu pomogne da se vrati u zemlju kako bi umro na tlu Kolumbije.
"Karlos ima mnogo neprijatelja u Kolumbiji. Kad bi otišao tamo, ne verujem da bi preživeo duže od nekoliko meseci", kaže Vidžil.