SEKS-SKANDALI U SRBIJI Draža Mihailović: Na Ravnu goru zbog ljubavnice

Draža Mihailović imao je 27 godina kada se početkom 1920. oženio Jelicom, sestrom svog najboljeg prijatelja. Prvih deset godina braka živeli su u Skoplju, a 1931. godine Dražu raspoređuju u Beograd. Tada je počelo njegovo druženje sa Aleksandrom, sinom vojvode Živojina Mišića. Aleksandar, dve godine stariji od Draže, bio je oficir srpske vojske u Kraljevini Srbiji tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Godine 1922. napustio je vojnu službu, odnosno prešao u rezervu, i neko vreme radio kao upravnik Vrnjačke banje. Posle sloma države 1941. godine, 11. maja 1941. u njegovoj roditeljskoj kući u selu Struganik Draža mu je rekao: „Aleksandre, ti i ja ćemo podići treći ustanak. Učinićemo sve da narodu olakšamo ovo robovanje i da se mi, stari solunci, ne obrukamo. Borićemo se do kraja.“ Manje je, međutim, poznato da je još pre rata otpočela veza između Draže i lepe Milene, Mišićeve supruge. Između ostalog, pogodovalo joj je to što je Aleksandar imao probleme sa alkoholom. Prećutkivana veza - Ta je veza istoričarima poznata stvar, ali je mnogi prećutkuju jer baca ružno svetlo na Dražu - izjavio je svojevremeno dr Branko Latas, nekadašnji direktor Arhiva Vojnoistorijskog instituta, dodajući da je vrlo verovatno da je Draža baš u Struganik, a odatle na Ravnu goru, otišao zbog Milene Mišić, a ne strateškog položaja ovog mesta. Po prirodi stvari, dokumenata o ovome nema, osim jednog pisma iz 1941. koje je objavio Borivoje Karapandžić. Treba napomenuti da je ovaj istoričar i književnik napisao 35 knjiga, da je 1945. pred partizanima pobegao u Italiju, a od 1950. živeo u SAD. Bio je proglašen za čoveka godine Srpskog narodnog saveza, a episkop šabački Lavrentije odlikovao ga je Ordenom Svetog vladike Nikolaja. Ali i da je kao ljotićevac, posle rata bio u sukobu sa četničkom emigracijom. Objavio je pismo koje mu je 1957. godine uputio potpredsednik opštine u Valjevu u vreme rata, a koje se odnosilo na oslobađanje četničkih majora Aleksandra Mišića i Ivana Fregla, koje su 6. decembra 1941. godine tokom ofanzive na Ravnu goru zarobili Nemci:

Boravak u zatvoru „Ja sam mogao i hteo da ih obadvojicu spasem i oslobodim u Valjevu, dok su se nalazili u zatvoru, na veliku molbu Mišićeve sestre Ele, udove Marković, apotekarice i moje bivše kirajdžike, jer sam tada bio uhvatio dobre veze sa nemačkim kapetanom Štenclom, koji je u rukama imao Obaveštajno odeljenje (...) Nemački kapetan Štencel mi je u poverenju saopštio da odem kod njih u zatvor i da ih nagovorim da samo pred njim izjave da pristaju da priđu đeneralu Nediću, da privremeno stupe u njegove oružane odrede i da će ih on spasti i zadržati u Valjevu, a posle, kad on ode iz Valjeva, mogu slobodno ponovo da odu kod Draže u šumu Kada sam im ovo saopštio u zatvoru i objasnio stvar, Fregl je se potpuno sa mnom složio i usvojio moj predlog, dok je Mišić bio pijan, s flašom rakije u rukama, napao me je, psujući Nemcima oca i mater, da on neće ničije pomoći, da mrzi i svoju rođenu mater jer je Nemica, itd. Kad je se smirio, rekao mi je: ‚Donesi ti meni rakije ako si čovek, gledaj svoja posla, a za mene ne brini... Kada sam sve ovo gđi Eli, sestri, saopštio, opet me je zamolila da odem kod Štencla i da pokušam sve kako bih ih spasao, što sam odmah sutradan i učinio. Na samim vratima kancelarije Štencla presrela me je žena Mišićeva, zgodna i lepo obučena dama, i rekla mi je da se ne zauzimam za Mišića, da ona ima ljude koji sigurno rade za njegovo oslobođenje, itd. Kad sam ovo saopštio gospođi Eli, uhvatila se za kose i na glas zakukala: ‚Ona mu radi o glavi, jer živi sa Dražom na Ravnoj gori! Tako je cela ova stvar u pogledu njihovog spasavanja propala...“. Mišića i Fregla Nemci su streljali decembra 1941.