Intervju

EKSKLUZIVNI VIDEO, FOTO: NAJBOLJI BASKETAŠ SVETA Mislili su zaj.bancija, a mi smo pokorili svet!

Reprezentacija Srbije u basketu 3 na 3 osvojila je u Kini drugu titulu prvaka sveta, a njen selektor i uz Dejana Majstorovića, Marka Savića i Marka Ždera tvorac, Dušan Domović - Bulut proglašen je za najkorisnijeg igrača turnira.

Košarka
> 00:00h
FOTO: FIBA, KSS
FOTO: FIBA, KSS
FOTO: FIBA, KSS
FOTO: FIBA, KSS
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva
FOTO: Privatna Arhiva

U ekskluzivnom razgovoru za Kurir Domović - Bulut priča zašto je posle košarke, život posvetio basketu, kakva je razlika između ta dva sporta, koji su problemi sa kojima su se on i ekipa susretali u Novom Sadu, zašto su bili primorani da sponzora traže van Srbije... Momak sa mnogo energije, koju osetite čim sa njim prozborite nekoliko rečenica, ispričao nam je i kako vidi razvoj igre koju je kroz reprezentativne, klupske i lične uspehe približio građanima Srbije, ali nije mogao da se opredeli sa kojim košarkaškim reprezentativcem Srbije bi igrao basket.

Trenirali ste košarku dugi niz godina, šta Vas je navelo da se opredelite za basket? “Basket je uvek bio prisutan u mojoj karijeri , čak i više zastupljen nego regularna košarka . Bio sam uvek poznatiji kao Bulut basketaš nego što je neko davao priznanja mojoj 5 na 5 karijeri . Mi smo odrasli u drugom vremenu, nama se socijalni život odvijao u dvorištu isred zgrade , tu smo bili po ceo dan. Basket je limanski sport , nema deteta sa Limana koje nije igralo basket . Dok sam trenirao košarku imao sam tu nesreću da nisam radio sa mnogo stručnim licima i uslovi za trening nisu bili na najvišem nivou, tako da sam iz ljubavi prema sportu, hteo da napredujem i posle ili pre treninga silazio da vežbam stvari koje sam naučio na treningu ili video od nekoga. Tu je uvek dolazilo do problema, na Limanu koševi su napravljeni od lima, table od cigala, u bloku zgrada , pa je svaki promašeni šut je jako odjekivao i nije prolazilo mnogo vremena da ostali basketaši strče dole. Tada počinjemo da igramo 1 na 1 , 2 na 2 i 3 na 3. Iz tog razloga sam stvorio veštine koje se bolje primenjuju u basketu nego u kosarci, bio sam samouk, što mnogo više znači za basket jel nema trenera. Ulica i ovaj sport su razvile moju ličnost i karakter, sto opet više odgovara basketu nego organizovanoj košarci.”

Mogu li se uporediti košarka i basket. Koja je razlika? “Postoji velika razlika u ove dve discipline, sistem takmičenja, pravila, sudiski kriterijum, tip kondicije, lopta različite veličine, način shvatanja igre, zivota van terena, a zajedničko je ljubav prema lopti.”

Kako se stiže do svetskog broja jedan? U čemu je tajna naše reprezentacije? “Ja sam uvek želeo da budem najbolji na svetu, tu nema nikakve tajne . Težak rad, posvećenost, strast . Ako bi morao da objasnim u 3 reči . Ako moram da raširim, vreme provedeno na terenu, koje se meri ne u sekundama, satima, mesecima, nego godinama i decenijama. Ne postoji dan da se ja neprobudim i nepomislim na basket. Tajna naše reprezentacije je to što imamo sličan mentalni sklop, želju za dokazivanjem i motivaciju da budemo najbolji. Kad dođemo na teren jednostavno je dovoljno da se pogledamo i znamo ko šta misli, a to je ili ću osvojiti ovaj turnir ili umreti.”

Basket bi trebalo da se uvrsti program Olimpiskih igara 2020. godine u Tokiju. Da li je to cilj kojem težite? “Nama je cilj da pobedimo svakog sledećeg protivnika i da osvojimo svaki turnir, bio on svetsko prvenstvo ili na Limanu sa drugarima iz kvarta , jednostavno ne dajemo besplatan ručak nikome. Svakako da je san svakom sportisti Olimpijske igre, ali basket pruža mnogo više od same borbe za medalju na Igrama. Basket je ulična subkultura, ona je produžetak naše ličnosti, u sebi ima stil, ponos, porodicu, bratstvo, timski rad, ljudav, strast, mnogo je veći od samih Olimpsikih igara, basket prati muzika, moda, ta igra prisutna je na svakom ćošku sveta. Što se tiče Olimpijskih igara, zvanična odluka je sledeće godine, tada bi trebalo da se basket prizna kao dodatna košarkaška disciplina i deo olimpijske porodice . Za mene sigurno Tokijo 2020 nije kraj, posvetio sam zivot ovoj igri, pa bila ona na Igrama ili ne, mene ćete uvek moći da nađete na uličnom terenu.”

Čini se da je Svetsko prvenstvo u Kini bilo medijski dosta ispraćeno. Da li se menja odnos prema Vama poslednjih godina? “Menja se,bez lažne skromnosti našom inicijativom. Mi smo već 5 godina u vrhu imamo 4 svetske titule, što klupske, što reprezetativne. Stalno pravimo dobre rezultate i opet moramo mnogo da radimo na samopromociji. Borili smo se protiv stereotipa godinama i dalje se borimo . Ljudi nas nisu ozbiljno shvatali, mislili su da je ovo naša lična zajebancija, nisu ni pomišljali da smo profesionalci u onome što radimo. Ove godine takođe. Evo posle neverovatnog uspeha naše reprezentacije nijednoj mediskoj kući nije palo na pamet da otkupi TV Magazin koji FIBA radi i prenosi se u 112 zemalja sveta , a FOX Sports i Olimpik čenel jedna od najgledanijih sportskih TV stanica već 3 godinu prenosi TV magazine sa svakog turnira. Dokaz je i VICE video, koji je kasnije VICE sport otkupio i ubedljivo je najgledaniji sportski dokumentarac na njihovom kanalu, ima više od milion i po pregleda na Jutjubu i prenosilo ga je više od 12 televizija širom sveta.”

Ranije je bilo mnogo nesporazuma, čak ste zbog nedostatka sluha, sponzorski ugovor napravili sa kompanijom iz Emirata, iako vas jedan od sponzora KSS koji vas je odbio za sponzorstvo redovno stavlja u promotivne materijale. Kakva je situacija danas? “Ista, nadam se da će se promeniti, ali čisto sumnjam. Ne vidim kompaniju u Srbiji koja je u istom rangu kao što smo mi i nasi sponzori Red Bull i Al Wahda . Daleko smo otišli od tog uličnog terena, zajedno sa nasim sponzorima. Imamo viziju i odličnu saradnju kako doći do zajedničkih ciljeva koje smo zacrtali.”

?list=PLiesn9FPPzesgJPM8DzubWKEqJi0fPOup Sa terena u Novom Sadu gde je sve počelo, ste primorani da odete. Da li je tačno da tamo niste igrali nikada više, a da stanovnici tog dela Novog Sada danas ističu da ste tu počeli? “Teren Osnovne škole “Jovan Popović” na Limanu 2 , je bio srce i duša našeg basketa . Ja sam išao u tu školu. Profesor Ljuba Poček nam je uvek davao da tu treniramo i igramo basket. Ne samo nama nego svim rekreativcima. To što se desilo je ružna stvar i mi smo nastavili napred. Taj teren danas zvrji prazan, tu su izgubile obe strane Mi nemamo kuću i dalje, ali terena ima . Uglavnom smo na Đačkom ili Štrandu, ali nama je veoma bitno da svi tereni na Limanu imaju optimalne uslove za korišćenje. Našim prisustvom na njima nadamo se da ćemo ispirisati sledeće generacije.”
Nalazite se na prvom mestu svetske rang liste, više puta ste proglašavani za MVP igrača različitih turnira. Koliko to stvara pritisak? “Nimalo. Provodim veći deo dana na tom terenu , Iz treninga dobijam samopouzdanje i znam da ćemo dobro igrati . Ne gledam individulne učinke, svaku medalju za individualni učinak sa reprezentacijom sam dao Goranu Vojkiću, čoveku koji nas prati od 2012., koji je predstavnik Saveza i nikada nije sa nama na podijumu a mnogo nam znači na turnirima. Svaki individualni učinak znači da ekipa mora biti na prvom mestu, to je najvažnije.”

Da li ste zadovoljani uslovima koji se pružaju za treniranje basketa u Srbiji? “U Novom Sadu, uslovi za besplatno bavljenjem sporta su odlični. Ima terena, trim i atletskih staza, teretana na otvorenom... To je sve što nekome treba da se bavi basketom. Druga stvar je ako želite da se njime bavite na visokom profesionalnom nivou, te mogućnosti su male. Mi kao najbolji tim sveta, imamo velike problem sa treniranjem preko zime . Sportski Centar Dugan na Telepu nam izlazi u susret, ali profesionlna podloga na kojoj se igra nije dostupna u Srbiji, finansiranje stručnih trenera je veliki problem, malo ih je . Mi imamo našu ekipu, sa kojom sarađujemo dugo godina. Dušan Ignjatov i Feđa Kamasi su treneri sa kojima radimo.

Kakva je budućnost basketa 3 na 3? “Svetla, 25000 ekipa, 100 hiljada igrača je registrovano ove godine, na svakom delu sveta. Basket se igra u svakoj zemlji gde postoji košarka i u još mnogo zemalja pretežno malih gde ne mogu da se okupe za 5 na 5 . Kukova ostrva, Nepal, Maui, Andora, Makau, Urugvaj, Katar, Indonezija, Fidži, Japan, Egipat imaju razijenu mrežu turnira, sa internacionalnim karakterom i bili su učesnici nekog od tri svetska prvenstva.” Koji je najznačajniji savet koji ste dobili u karijeri? “Ne znam, mislim da sam najviše naučio iz knjiga koje sam pročitao o sportskoj psihologiji, autobiografijama uspešnih ljudi… pročitao sam sve knjige koje je Fil Džekson napisao, on je nauspešniji trener u istoriji košarke, mislim da sam odatle izvukao mnog stvari potrebnih za bavljenje sportom na visokom nivou.”

Sa kim od članova naše košarkaške reprezentacije bi voleli da odmerite snage u basketu i da li mislite da bi bili u ogoromnoj prednosti? “Iskreno sa celom reprezentacijom! Kada vam idoli postanu konkurencija znate da ste daleko dogurali. Takođe bih voleo da odigramo ponovo basket sa Radetom Zagorcem i Mihajlom Andrićem koji su 2012 bili svetski prvaci ispod 18 godina u 3 na 3 basketu, a sada imaju zavidne kosarkaske karijere .”

Da li pratite još neki sport? ”NBA i UFC, najviše iz razloga promocije, marketinga, i posvećenosti sportu tih ljudi koji se bave košarkom ili MMA borbama. Mnogo sam naučio , ali i našao inspiracije od kada sam se ozbiljnije edukovao o načinu poslovanja i razmišljanja vodećih ljudi u ta dva sporta.”

Ako je basket rokenrol, što ste rekali u nekom intervjuu, koji izvođač je Dušan Domović - Bulut? “Kurt Kobejn” Imate li neostvareni san? “Uvek, večito sam ambiciozan i tražim nove izazove. Ne volim da se zadovoljavam trenutnim stanjem.”