NAJBITNIJI FAKTOR JE VREME: Moždani udar se ipak može lečiti i sprečiti

Umesto izreke „Vreme je novac“ za neurologe važi izreka „Vreme je mozak“ – rekla je prof. dr Edita Stokić pomoćnik direktora za zdravstvo KC Vojvodine.

Poslednjih godina pojava moždanog udara sve češća kod mladih

Dr Željko Živanović upravnik klinike za neurologiju, izneo je frapirajuće podatke, da je moždani udar treći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu.

- Od posledica moždanog udara jedna trećina bolesnika umire, jedna trećina ostane sa trajnim invaliditetom, a samo jedna trećina se vraća ranijim aktivnostima. Godišnje u Srbiji moždani udar doživi 20.000 – 25.000 ljudi, od čega je 6.000 – 7.000 u Vojvodini. Iako je ranije, moždani udar bio rezervisan za stariju populacije, poslednjih godina je pojava moždanog udara sve češća kod mladog, radno aktivnog stanovništva, što predstavlja ogroman socio-ekonomski problem. Moždani udar može biti, ishemijski koji je znatno češći i nastaje usled začepljenja moždanog krvnog suda ugruškom ili hemoragijski, koji nastaje usled pucanja moždanog krvnog suda. Oba mehanizma dovode do oštećenja dela mozga, a krajnja posledica su različiti neurološki poremećaji i invaliditet – rekao je dr Živanović.

Svaki minut je dragocen

Moždani udar se ipak može i lečiti i sprečiti, ako se pravovremeno preduzmu odgovarajuće mere.

-Terapija koja se dobije u prvih nekoliko sati od nastanka moždanog udara može spasiti život ili ublažiti posledice kod bolesnika. U lečenju ishemijskog moždanog udara svaki minut je dragocen, odnosno što se lečenje započne ranije, šanse za oporavak su veće. To znači da je kod pacijenata potrebno prepoznati simptome moždanog udara i odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći. Simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar su naglo nastala oduzetost i utrnulost jedne polovine tela, smetnje govora, vida, vrtoglavica i nestabilnost pri hodu, glavobolja praćena mučninom i povraćanjem... – rekao je dr Aleksandar Jovanović načelnik urgetne neurologije UC.

Kako je dalje rečeno, službe hitne medicinske pomoći treba da daju prioritet u zbrinjavanju ovih pacijenata i da ih što pre transportuju u najbliže ustanove, gde postoje uslovi za neurološki pregled, sprovođenje hitne dijagnostike i adekvatno lečenje moždanog udara. U daljem zbrinjavanju u takvim ustanovama neophodna je perfektna uigranost multidisciplinarnog tima koji čine neurolozi, radiolozi, medicinski biohemičari, medicinski tehničari, a ponekad i anesteziolozi, neurohirurzi, kardiolozi i vaskularni hirurzi.

- Ukoliko je moždani udar nastao usled začepljenja moždane arterije primenjuje se trombolitička terapija koja razlaže urgušak ili se vrši mehanička ekstrakcija ugruška, što dovodi do ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz prethodno začepljen krvni sud. Time se može sprečiti nastanak potencijalnog oštećenja mozga, odnosno može doći do povlačenja neuroloških simptoma. Ukoliko se radi o hemoragijskom moždanom udaru, agresivno lečenje krvnog pritiska, u prvim satima takođe poboljšava ishod. Trombolitička terapija se u Kliničkom centru Vojvodine primenjuje od 2008. godine, a procenat pacijenata koji prime trombolitičku terapiju je oko 5%, što je i dalje jako malo, jer pacijenti nisu informisani – kažu lekari KCV.

Faktori rizika

Nastanak moždanog udara se može i sprečiti ukoliko se na vreme prepoznaju, otklone i leče faktori rizika koji do njega dovode. Najznačajniji faktori rizika su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, aritmije i druga srčana oboljenja, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost. Otklanjanje i lečenje ovih faktora zahteva stalnu edukaciju stanovništva, za šta je neophodan koordinisan rad ustanova javnog zdravlja, kliničkih centara, opštih bolnica i domova zdravlja sa činiocima lokalnih samouprava na terenu.

Do tada, potrebno je da svako od nas brine o sopstvenom mozgu. Našem mozgu možemo pomoći svakodnevnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom, izbegavanjem štetnih navika, pozitivnim mislima, novim idejama i vedrim raspoloženjem.