DT i tržišta, pretpostavke i nemogućnosti

Sačekala ih je, naravno, jedna surova činjenica koja je nekada važila za nemoguću: Donald Tramp (Donald Trump) biće naredni predsednik SAD. U tom trenutku, sasvim iznenada, otvorila su se vrata jednog novog finansijskog sveta koji je ranije smatran nerealnim. Scenario istovetan onom nakon bregzita koji su predviđali mnogi - a među njima i ja - odigrao se i pre nego što su trgovci s Vol strita završili doručak. Cene američkih akcija podlegle su masovnoj prodaji, a zatim se oporavile, dok su investitori pohrlili ka bezbednim instrumentima kao što su obveznice i zlato, koji su se takođe ubrzo vratili na staro. Čak i ako Trampova pobeda nije bila očekivana, znalo se da je moguća, i trgovci širom sveta su već imali spremne strategije. U suštini, nastojali su da preduhitre bregzit scenario. Od tada, dve ključne pretpostavke su se pokazale pogrešnim. Prva, da će Fed biti primoran da odloži najavljeno povećanje referentne stope sledećeg meseca. Ta pretpostavka više ne važi zbog činjenice da gotovo i nije bilo turbulencija na tržištu. Ne postoji potreba u smislu stabilnosti tržišta da se ta odluka odloži, a s druge strane, Fed ima mnogo dobrih razloga da nastavi po planu, između ostalog i kako bi demonstrirao svoju nezavisnost. Drugo, postojala je pretpostavka da će Trampova nepopularnost među liderima Republikanske stranke osujetiti njegove pokušaje da bilo šta uradi. Fiskalni konzervativci u Kongresu odmah bi sasekli svaki predlog koji deluje ekspanzionistički. Ali nekako je veličina njegove pobede preokrenula taj stav. Prošle srede ujutro pojavilo se čvrsto ubeđenje da će Tramp moći da dobije sve što bude hteo. S ovih pretpostavki prelazimo na neke nemogućnosti: 1. Monetarna politika - stop; fiskalna politika - napred Ovo već neko vreme žele manje-više svi, uključujući i demokrate i centralne bankare. Ključni novi element je uverenje da će se Kongres sada prikloniti predsedniku Trampu. Ako će fiskalna politika zaista biti ekspanzionistička, kamatne stope će biti više (zbog čega je kriva prinosa postala strmija), a inflacija zabeležiti rast (što se vidi po naglom jačanju inflatornih očekivanja). Da li će se ekspanzija svesti na politički jednostavno rezanje poreza, dok bi rashodi ostali na istom nivou (kao za vreme predsednika Regana), ili će biti ozbiljnih investicija u infrastrukturu na osnovu dogovora koji će biti teže postići, budući da je to ono što želi Tramp, ali ne nužno i republikanci u Kongresu? 2. Velika rotacija je pred nama Punih osam godina velika rotacija - povlačenje investicija iz obveznica i okretanje ka akcijama - stalno je izmicala, kao fudbalska lopta Čarliju Braunu. Prinosi na obveznice uvek su delovali kao da samo što nisu počeli da rastu dok su investitori povlačili svoje uloge, ali do toga nije dolazilo. Sada postoji jak argument u prilog tvrdnji da je rotacija konačno stigla. Porast prinosa na obveznice s rokom dospeća od deset godina koji je zabeležen u protekla četiri dana najveći je od juna 2013. godine i najgoreg perioda panične reakcije posle najave Feda da će postepeno smanjivati količinu gotovog novca koju upumpava u tržišta, a ubrzo bi mogao i da premaši taj nivo. Takva situacija nije ograničena samo na SAD, jer su prinosi na obveznice naglo skočili i u Evropi. Posle osam godina koje su za nama znamo sve razloge za veliku rotaciju i protiv nje. Trenutno vlada uverenje da će Tramp moći da postigne nemoguće i probije blokadu. 3. Tramp jednako rast U prošlosti je ujedinjena vlada - za razliku od one koja je u političkoj blokadi - značila dobre vesti za akcije, a loše za obveznice. To je obično značilo da vlada ima slobodu da uradi nešto neodgovorno. Ako je to tačno - a malo ljudi je tako razmišljalo pre prošle srede - onda prodajte dugoročne obveznice američke vlade, koje su u sredu imale najgori dan u poslednjih nekoliko decenija, i kupite akcije. Najčudnije od svega je što rotacija po sektorima, kad je reč o akcijama, ukazuje na nešto sasvim drugo. Akcije koje donose visoke dividende, za koje se mislilo da su „u mehuru“ i da će im povratak rasta doneti probleme, drže se odlično. S druge strane, kompanije u sektoru informacionih tehnologija, koje i dalje imaju najveći rast, beleže najveću prodaju akcija u poslednjih nekoliko godina. 4. Finansijske akcije mogu da dožive procvat Akcije finansijskih institucija su u problemima još od izbijanja krize. U postkriznom periodu smatralo se da će ih dodatna regulativa pretvoriti u instrumente s niskom profitnom maržom i strogim propisima trgovanja, što se i pokazalo tačnim. Niske kamatne stope i ravna kriva prinosa ne pružaju mogućnost da se zaradi mnogo novca. Otkako su objavljeni rezultati izbora, cene finansijskih akcija skočile su na najvišu vrednost u poslednjih osam godina, na nivo na kom su bile pre propasti „Limana“ (Lehman). Taj rast se zasniva na strmijoj krivi prinosa i nadi da će propisi biti manje strogi. Ali Trampovi birači su besni na banke, a platforma njegove stranke uključuje ponovno uvođenje Glas-Stigalovog zakona, koji je bankama zabranjivao da se bave finansijskim špekulacijama, a investicionim fondovima da se bave bankarstvom. 5. Tržišta u usponu se vraćaju u učmalost Nasuprot očekivanjima, zahvaljujući promeni perspektive, kad je reč o Fedu i rastu, kurs dolara je skočio. Viši prinosi i jak dolar pravi su užas za tržišta u usponu - a ako predsednik Tramp zaista ostvari pretnje o podizanju carina, ekonomski model za tržišta u usponu bio bi doveden u pitanje. Kao rezultat toga, valute tržišta u usponu i oporavak ovih tržišta - koji je dobijao na snazi od početka godine - ponovo padaju u drugi plan. Preokret je dramatičan. Osim ako ne dođe do promene u kursu dolara, takva reakcija je, čini se, sasvim razumna. Tržišta u usponu deluju jeftino, ali sada izgleda da će verovatno ostati takva bar neko vreme. Da li su sve ove nemogućnosti ipak moguće? Za to su nam potrebni odgovori na dva pitanja: da li može doći do rasta prinosa na obveznice, a da posle njega ne usledi pad i da to ne donese ozbiljne probleme prezaduženim američkim kompanijama, kao i da li Tramp zaista može da uspostavi najbolju saradnju s Kongresom još od vremena kad je Regan sarađivao s predsednikom Predstavničkog doma Tipom O’Nilom (Tip O’Neill)? JOHN AUTHERS