Rak rana rusko-američkih odnosa: Ima li NATO raketni štit nad Evropom budućnost?
Ogorčenost Rusije zbog NATO raketnog štita u Evropi vuče korene iz ekspanzije Alijanse ka istoku, odnosno ka ruskim granicama, čime je prekršen dogovor postignut na kraju Hladnog rata
Nakon Hladnog rata, gotovo sve administracije koje su prošle kroz Belu kuću, posmatrale su raketni štit kao važan adut odbrane protiv potencijalnog napada takozvanih revizionističkih režima kao što su u Iranu i Severnoj Koreji. Američki zvaničnici uveravali su Rusiju da su ovi sistemi usmereni protiv Teherena, a ne protiv Moskve. Ipak, Putin nikada nije poverovao u taj argument i uvek je tvrdio da sistem narušava rusko "strateško odvraćanje".
Osim sposobnosti raketnog štita, ono što Putina naročito brine jeste način na koji Evropljani percipiraju ovaj odbrambeni sistem. Kremlj strahuje da predstava o ruskoj moći može biti ozbiljno narušena ukoliko se stvori uticaj da raketni štit može zaustaviti nuklearne projektile.
Usled toga, sigurno je da će Vladimir Putin u budućim razgovorima sa novoizabranim američkim predsednikom ponoviti svoj apel na obustavljanje postavljanja raketnog štita.
Iako se ne može reći da li će Tramp obustaviti postavljanje raketnog štita, sigurno je da će ta mogućnost izazvati veliku zabrinutost na istočnom krilu Alijanse i da će dalje ohrabriti Rusiju. Ako raketni štit zaista bude otkazan, posledice po budućnost NATO mogu biti apokaliptične.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
Sami svoji neprijatelji: Katedrala iz 12. veka propada usred kukuruznog polja kod Novog Bečeja (FOTO)
Narodna Republika Nestalih: Kako Kina "legalizuje" otmice boraca za ljudska prava
Krvavi Kuran Sadama Huseina: Sveta knjiga ispisana krvlju diktatora (FOTO)
Tužna sudbina poslednje evropske veštice: To je radila kako bi prehranila porodicu
Možda upali: Ukrajina vratila u naoružanje mitraljez iz Prvog svetskog rata