mesto bez ludog kamena
(VIDEO) OVO JE SELO NEŽENJA: Tražili neveste i putem konkursa, ali se ni jedna nije javila!
SREBRENICA - Planinsko selo Krušev Do, udaljeno šezdeset kilometara od Srebrenice, zasigurno i jedino selo u BiH s najviše neženja. Među momcima ima i onih koji su ušli u osmu deceniju života i za sebe kažu da su dobro očuvani i sposobni za sve poslove.
> 00:00h
Nakon dosadašnjih neuspešnih ljubavnih, ličnih veza ili onih putem društvenih mreža, ovdašnji momci proletos su raspisali zajednički konkurs za traženje nevesta. U konkursu, uz kratku biografiju, stavili su svoje fotografije, a nisu krili koliko imaju zemlje, stoke i članova porodice s kojima žive, a to su uglavnom njihove majke, očevi i neudate sestre. Nije se javila nijedna nevesta, a ženidba i formiranje porodice životna im je želja.
Ćamil Alić (61) zna sve momke u selu. Kako kaže, takvih je trenutno osam, koji se nikada nisu ženili, a ostalih osam ili su se ženili ili im žene žive u Federaciji BiH i retko dolaze.
- Bilo je prilika da se po dolasku iz JNA nekoliko puta oženim lepim curama, jer je ovaj kraj bio poznat po kršnim curama i pravim lepoticama. Moji roditelji bili su bogati, a ja birao i vreme prolazilo. Da sam bio zaposlen u nekom preduzeću, danas bih sigurno bio oženjen. Danas živim u selu s neudatom sestrom Amirom - pojašnjava nam Ćamil Alić.
Najmlađi momci u selu su 19-godišnji Elmir Špiodić i 23-godišnji Senid Gladović, koji je zbog posla otišao u Ilijaš. Najstariji je Abid Špiodić (70), a zatim i Šefik Habibović (68), koji zimi boravi kod rodbine u Švicarskoj. Okoreli bećar je Azem Mandžić (56). Kaže da se nikada nije ženio zbog svog bećarenja.
Šefik Špiodić (53) tokom rata je ostao bez porodice, poginula su njegova supruga i dvoe maloletne dece. Ne razmišlja o ženidbi. Šahinu Aliću (76) žena je umrla i živi sam u selu. Nikada se nije ženio. Ženili se nisu ni Safet Špiodić (44) i Rasim Muminović (40), koji kažu da je za to kriv rat. Šemso Mujić (33) još se nada ženidbi, "ako koja cura htedne u ovu zabit". Ostale momke nismo našli u selu, jer su preko zime otišli kod rodbine i za poslom u toplije krajeve.
- Boga mi, da bi se živelo ovde, treba i puno da se radi, a to mnoge neće, jer su se dograbile grada i nemaju nikakvih obaveza. Puno radimo i imamo sve za dobar život - kažu bećari iz Krušev Dola.
Gde god odu, trude se da sklope ljubavnu vezu. Ali, kako kažu, one teško opstaju kada devojkama saopšte gde žive, čime se bave i s kim žive. Tvrde da neke veze odmah pucaju, a neki od njih ostaju u kakvoj-takvoj nadi da će ostvariti svoju jedinu životnu želju.
(avaz)