7 PRIČA O PESMAMA I NJIHOVIM AUTORIMA Mali mrav: Tomislav Čolović umro u kafani

6. „Mali mrav“: Tomislav Čolović umro je u kafani Neki moralni čistunci pesmu su proglasili „literarnom pornografijom“, ali je presudnu ulogu u raspravi imao Duško Radović, koji ju je odbranio Od osamdesetih pa do danas bilo je teško naći čoveka koji bi priznao da mu se dopada „Mali mrav“, a opet - svi su je bar jednom zapevali. Tomislav Čolović ni po umeću ni po pesmama koje je izvodio nije pripadao samom vrhu estrade. Iz mnoštva onih koji su na razmeđi šezdesetih i sedamdesetih godina zbog bleštavih svetala pozornice ostavili selo on se izdvojio upornošću i šarmom zabavljača. I drugi interpretatori snimali su ploče sa šaljivim pesmicama, braća Bajić, na primer, pa čak i Mija Aleksić i Čkalja, ali je Tomislav Čolović postao neprikosnoveni kralj ovog žanra. Pesme „Profesore, danas me ne pitaj, drug mi je devojku zaludeo“, „Majka Muju šišala na struju“, „Deda babu gleda, a baba se ne da“, i pre i iznad svih „Mali mrav“, svojevrsni su biseri novokomponovane muzike. Šaljive pesmice Čolović je rođen 1949. u Kraljevu i u tom gradu bio je poznat kao kafanski čovek, ali i veliki čovekoljubac - nastupio je na više od 1.000 dobrotvornih koncerata. Pevao je i zarađivao s najvećim zvezdama narodne muzike. U rodnom gradu je 2008. i umro, onako kako valjda pravi pevači moraju da umru - u kafani. Oko pola pet ujutro svratio je s drugom u bife blizu kraljevačke železničke stanice, koja radi non-stop. „Naručili su piće i porciju pršute. Tomislav nije ispio ni pola čaše naručenog pića kad je doživeo srčani udar“, rekao je novinarima sutradan gazda kafane.

„Malog mrava“ Tomislav Čolović snimio je 1983. Muziku je komponovao Predrag Negovanović, rođeni brat čuvenijeg harmonikaša Novice, a pošto je pozajmio dve note iz stare narodne „Divna, Divna“, zlonamerni su ga sumnjičili za plagijat. Autor stihova o mravu koji je zašao u ženske grudi jeste Ruždija Krupa, istaknuti pribojski kulturni radnik i nagrađivani pesnik, ali i na estradi cenjeni tekstopisac. Krupa je potpisao antologijske pesme kao što su „Svi pljevaljski tamburaši“, „Jedna reka u mom kraju“, „Mostovi na Morači“, „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije“, „Most do moga zavičaja“, „Prođe leto trideseto“... Prema Čolovićevim rečima, Ruždija Krupa pesmu o nestašnom mravu prvo je ponudio Dobrivoju Topaloviću, ali on nije smeo da je snimi. Na otpor je nailazio i sam Čolović: prilikom snimanja u studiju „Diskosa“ iz Aleksandrovca Boki Milošević je izjavio da je neumesno da se u pesmi zajedno nađu mrav kao simbol rada i Ajša, simbol seksa. Predlagao mu je da umesto mrava „ubace“ bubamaru. Motiv erotike Kritičari izvan sveta muzike bili su još stroži. Neki moralni čistunci „Mrava“ su proglasili „literarnom pornografijom“, pa su muzički urednici zazirali od nje. Presudnu ulogu za život ovog hita, prema rečima Ruždije Krupe, imao je niko drugi do Duško Radović. On je ocenio da je to „pesma s retkim i do tada neobrađenim motivom fine erotike i senzualnosti“, što je bilo dovoljno da se zavrti na radio i TV stanicama, a upotrebljena je i za špicu popularne humorističke serije „Top-lista nadrealista“.