IZMEĐU SIVE EKONOMIJE I CRNOG ZLATA: Da li će Rusija ikada razbiti „resursnu kletvu“

Dok se vodeći ruski ekonomisti pripremaju za predstojeći investicioni forum u Sočiju zakazan za kraj ovog meseca, sve učestalije se govori o ekonomskim merama koje Rusija treba da preduzme ne bi li unapredila svoju privredu. Fokus je na investicionim projektima usmerenim na jačanje ekonomskog rasta, piše Newsweek.rs. Ipak, većina stručnjaka se slaže da će biti potrebno više od toga. Dok god ruska privreda zavisi od nafte, a siva ekonomija zauzima značajan deo njenog tržišta, biće teško sprovesti efikasne strukturalne reforme, ili privući strane investitore.

NAFTNA KLETVA KAO PREPREKA INVESTICIJAMA Jevsej Gurvič, lider moskovske „Grupe ekonomskih eksperata“ tvrdi da najveći problem leži u „resursnoj kletvi“ koja prostiče iz ciklične prirode cena nafte i prirodnog gasa (koje rastu u opadaju u rasponima od približno 15 godina). Rastom cena nafte, raste i profit oko kojeg se spore rivalske političke elite. U tom slučaju, političari ne misle o dugoročnoj efikasnosti privrede, već o delu kolača koji kratkoročno mogu sebi da obezbede. Tako državni upliv u ekonomske tokove raste. „Ruska ekonomska zavisnost je veoma duboka“, tvrdi Torbjorn Beker sa Stokholmskog instituta za tranzicionu ekonomiju, dodajući da nestabilne cene nafte imaju preveliki udeo u BDPu Ruske federacije. Prema njegovim rečima, između 80% i 90% grešaka u ekonomskim predviđanjima nastaje kao posledica nemogućnosti da se ispravno predvidi kretanje cene nafte. Za ruske političare, to znači gubitak kontrole nad ekonomskom situacijom u zemlji. Iako su ruski fondovi naftnih rezervi dobra oruđa za saniranje finansijskih problema u teškim danima, radi se o kratkoročnim rešenjima koja se ne dotiču problema nestabilnosti cena nafte. Prema rečima Andreja Jakovljeva, direktora Instituta za industrijska i tržišna istraživanja, investiranje u nepredvidivo okruženje je „veoma teško zbog nemogućnosti redovne procene rizika“. „Merivi rizici nisu toliki problem, ali nepredvidivost i nemogućnost njihove procene jesu. Takve stvari izazivaju jezu kod investitora.“ Usled nepredvidivosti cena nafte, Kremlj dugoročnu ekonomsku politiku stavlja na druge mesto iza kratkoročnih mera koje sprovodi. To ne učite povoljno na ekonomski rast i stvara budžetski deficit. Zavisnost od cene nafte spoljnotrgovinsku razmenu Rusije i Evropske unije čini poprilično jednostranom. Ilustrujući ovu tvrdnju primerom trgovine između Rusije i Švedske, Beker kaže da 80% ruskog izvoza u njegovu zemlju čine nafta i naftni derivati, dok švedski proizvodi zauzimaju mnogo širi dijapazon u toj razmeni. „Rusija mora da se čuva ovakvih trendova koji nepovoljno utiču na dugoročni ekonomski rast“, dodaje on.

POLITIČKA DIMENZIJA Andrej Movhan sa moskovskog Karnegi centra posmatra resursnu kletvu iz drugog ugla. On se fokusira na prednosti koje ekonomija zasnovana na prirodnim bogatstvima pruža vlastima i stanovništvu. Iako zavisnost od nafte vidi kao izazov za rusku ekonomsku i političku budućnost, on priznaje da 38% zaposlenih, koliko radi za državu, plate dobija od naftnih prihoda. Drugim rečima, rusko stanovništvo je „glavni konzument resursne kletve“. Jeftini nafta i gas nude i druge prednosti: jeftino snabdevanje energijom. Movhan ovo ilustruje primerom da je prosečna temperatura u ruskom domaćinstvu tokom grejne sezone 23 stepena Celzijusovih, dok je u američkom svega 16-17. I ruska vojska zavini od niskih cena energenata u državi gde skoro niko ne brine o razmerama potrošnje vojnih snaga. Rusi svoju armiju posmatraju kao garant političke stabilnosti, teritorijalnog integriteta, ali i geopolitičkog uticaja države, a ovo gledište u dobroj meri omogućava jeftina cena nafte. Ipak, sve ovo ne znači da je obilje nafte pozitivno po čitavu naciju. Prema Movhanovim rečima, zavisnost od ovog energenta predstavlja dugoročno prokletstvo i prepreku u daljem razvoju države, omogućavajući neprestano odlaganje potrebnih strukturnih reformi. Primer Venecuele ilustruje kako uljuljkanost naftnim bogatstvom može da dovede državu na ivicu kolapsa. Ruske vlasti teže političkoj i ekonomskoj stabilnosti. U tom smislu, prirodna je njihova neposvećenost stupanju u proces potrebnih reformi. Da bi se one sprovele, stari sistem mora da se napusti, čemu političke elite Rusije još uvek nisu sklone. U takvom svetlu, svako predviđanje rasta cena nafte predstavlja muziku za uši Kremlja. Popularnost Putina, poput nekadašnje popularnosti Brežnjeva, raste uporedo s rastom cene energenata. Po istom principu, Mihail Gorbačov i njegov naslednik Boris Jeljcin, politički su stradali usled pada cena nafte i gasa na svetskom tržištu. Stručnjaci predviđaju ca će Rusija postati magnet za investitore tek kada se okonča period njene zaivnosti od cena energenata, kada one postanu irelevantne u kreiranju dugoročne ekonomske politike. U takvoj ekonomskoj klimi, Rusija će početi da sama proizvodi onu robu koju inače uvozi. Gurvič navodi da će se ruske elite opredeliti za strukturne reforme tek kad budu ostavljene bez drugog izbora.

OČARANOST FORUMIMA

Problem leži u činjenici da ruske elite nisu voljne da se nose s narednom etapom ekonomskih izazova. Umesto toga, one su razvile naviku organizovanja raskošnih ekonomskih foruma koji okupljaju vodeće ekonomiste, političare i diplomate iz zemlje i sveta. Najmanje pet velikih ekonomskih foruma se u Rusiji održava svake godine: Međunarodni ekonomski forum u Petrogradu, Istočni ekonomski forum u Vladivostoku, Ekonomski forum Gajdar, Međunarodni ekonomski forum na Jalti, i Ruski investicioni forum u Sočiju. Cilj svih ovih skupova jeste stvaranje intelektualne i poslovne platforme za jačanje ruskog ekonomskog rasta i podizanje njenog ugleda u svetu. Među stručnjacima nema konsenzusa o efikasnosti ovih skupova. Dok ih jedni posmatraju kao izvanredne prilike za privlačenje stranih investitora i rešavanje urgentnih ekonomskih problema, drugi ih vide kao malo šta više od foto sesije za ekonomiste i političare. Malo obećanja koja se na njima zadaju na kraju bude i ispunjeno. I profesor Oleg Buklemišev, sa ekonomske katedre moskovskog univerziteta Lomonosov je skeptičan po pitanju uticaja ekonomskih foruma.

„Nisam siguran koliko se ovi brojni skupovi zapravo isplate. Inertnost i korist koju organizatori i lokalne zajednice uživaju na kraju po pravilu nadjačaju njihov trošak, a oni koji ga plaćaju, poput poreskih obveznika, često nemaju kome da se žale.“ Ipak, Buklemišev priznaje da tu postoji i izvesna pozitivna uloga, „ma koliko to čudno zvučalo“. „Za početak, malo je okvira u kojima političari moraju da se pravdaju biznismenima, da objašnjavaju svoje stanovište, otkriju svoje namere i logički ih opravdaju. Često je reč i o najboljem načinu da biznismeni političarima objasne svoje gledište“, pojasio je on. „Reč je i o najboljem mehanizmu putem kojeg šira javnost može da sazna nešto više o namerama struktura vlasti. U raspravama koje se na ekonomskim forumima vode, često se čuju i korisne ideje koje stručnjaci serviraju birokratama i poslovnoj zajednici uopšte. Povrh svega, ovi forumi pružaju podršku razvoju ruskog turizma, hotela, restorana, sistema transporta i industrije zabave.“ Pogledajte još na portalu Newsweek.rs: NEWSWEEK ISTRAŽUJE S verom u novi početak: Zašto Srbi prelaze u Islam TRAMPOVA NOĆNA MORA: Evo kako funkcioniše "skrivena država" unutar SAD SIROČIĆI RAZVOJA: Ovo su potresne sudbine skoro sto miliona kineske dece bez roditelja SILA KAO EGZAKTNA NAUKA: Zašto Vojska SAD prenosi lažirane podatke sa bojnih polja DŽ KAO DŽIHAD: Ovo su mobilne aplikacije kojima Islamska država uči decu "gramatici i matematici" (FOTO)