DECENIJA OD INCIDENTA: Bez odgovora ko je postavio BOMBU pod prozor novinara DEJANA ANASTASIJEVIĆA

Samo pukom srećom, on i njegova porodica izbegli su smrt, ali se ni danas ne zna ko je i po čijem nalogu pokušao da ga ubije.

Kako Anastasijević kaže, postupak je 10 godina kasnije u predistražnoj fazi.

Bomba na simsu prozora Anastasijevićeve spavaće sobe eksplodirala je oko 2.50, dok su on i njegova supruga spavali. Pored te bombe bila je postavljena još jedna, koja, srećom, nije eksplodirala.

U eksploziji su probijeni dupli prozori i metalni venecijaneri, a fragmenti bombe zabili su se na nekoliko mesta u spavaćoj sobi – jedan na svega dvadesetak centimetara od njihovih glava.

Opet srećom, Anastasijevićeva ćerka se te noći vratila s rođendanske proslave koji minut nakon eksplozije.

Kako je tada pisao ovaj nedeljnik, ubrzo je u redakciju došao tadašnji predsednik Boris Tadić, Anastasijeviću i Vremenu su se javili tadašnji ministar policije Dragan Jočić, direktor BIA Rade Bulatović, kao i premijer Vojislav Koštunica, i svi oni su ih uveravali da će slučaj biti rasvetljen u najkraćem roku.

Od tada je prošla čitava decenija. Ni nakon što je policija na samom početku obavila uviđaj, ispitala svedoke i prekontrolisala automobile, a Republičko javno tužilaštvo okvalifikovalo ovaj događaj kao terorizam, nije poznato šta se dalje dešavalo, niti je, kako, saopšten neki opipljiv rezultat istrage.

Pola godine nakon događaja, Anastasijević je, prema sopstvenim rečima, u nedostatku tih rezultata bio prinuđen „da se sam igra privatnog detektiva na sopstvenom slučaju“.

U autorskom tekstu „Ko mi je stavio bombu na prozor?“ koji je napisao za nedeljnik izneo je neke dotad nepoznate informacije: da je pre pokušaja ubistva iz Haškog suda bio upozoren da je lider SRS-a Vojislav Šešelj po svojoj supruzi Jadranki u Beograd poslao spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo zastrašiti ili eliminisati, među kojima je i Anastasijević.

Na spisku se, kako je napisao, našao zbog svog svedočenja protiv Slobodana Miloševića 2002. godine, „iz kojeg je deo svedočenja koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode“.

Anastasijević je tada napisao da se ne usuđuje da optužuje bilo koga za pokušaj ubistva, već optužuje organe gonjenja koji: „Nisu smogli volje i hrabrosti da otklone opasnost za mene i moju porodicu“.

Sa svim ovim informacijama, ali i brojnim drugim koje se mogu pročitati u navedenom tekstu iz 2007. godine, Anastasijević je upoznao policiju, ali su ga samo „saosećajno gledali“, a ministar Jočić je rekao da će njegov slučaj teško biti rešen „jer nije lako otkriti nešto za šta nema povoda“, čime je priču sveo „na nivo više sile, takoreći elementarne nepogode“.

(Cenzolovka)