VESNA DEDIĆ ZA KURIR: Srećna sam kad me zovu lakim piscem!

Vesna Dedić nedavno je objavila osmi roman „Seti se naše ljubavi“. Neobičan naslov autorka emisije „Balkanskom ulicom“ dala je po pesmi Nade Knežević. U razgovoru za Kurir ona otkriva ko joj je bio inspiracija za priču i kako se nosi s kritikama. - Roman prati četiri generacije žena u jednoj porodici od perioda pred Drugi svetski rat do danas. Volim da pišem melodrame u kojima sebe pronalaze današnje devojke i žene, ali i da istražujem o navikama, modi i zabavi u određenoj epohi. Jedna od najvažnijih scena u novom romanu dešava se na Beogradskom proleću 1971, kad je Nada izvela pesmu „Seti se naše ljubavi“, a mlada Bisera Veletanlić „Ne plači“. Inspiracija za knjigu nije vam bila samo Nadina pesma, već i Olja Ivanjicki. Kako? - Olju Ivanjicki sam mnogo volela i poštovala, a mislim da je i ona mene. Uvek mi je bilo žao zašto Skupština grada nije prihvatila njenu ideju da se na drugoj obali reke, preko puta spomenika Pobednik, koji drži pticu u ruci, sagradi pobednica koja bi pustila tu pticu. Kada sam počela da pišem roman o ženama koje su poput ptica zarobljenih u rukama veličanstvenih pobednika, setila sam se Olje i oživela je u romanu. Sve što govori u knjizi ona je zaista u nekim intervjuima i rekla. Ništa nisam izmislila.

Kojoj ženi biste podigli taj spomenik pobednica? - Beograd je dužan da napravi spomenik majkama i svim ženama koje su, pored branilaca, heroja, znanih i neznanih junaka, takođe sačuvale ovaj grad. Kako se boriti s eptiketom da ste autori tvz. lakog štiva? - A što bih se borila? Lepo narod kaže: „Što se trpaš u odlične kada nisi ni vrlo dobar“ i „Gde ćeš biciklom na Rusiju“. Armija mojih čitalaca meni daje za pravo da ovima na biciklu mahnem sa osmehom i da ih pustim da nazivaju moje romane kako im je volja. Neko je jednom rekao: „Što se više udaljavaš od svoje sujete, sve si bliži svojoj sreći“. Ja sam se odavno oprostila sa svojom sujetom i neopisivo sam srećna čak i kada me nazivaju lakim piscem.