ČAK 5 PUTA VEĆA KAMATA
U KOJOJ VALUTI TREBA ŠTEDETI: Štednja u dinarima donosi veći profit!
Kamata na oročena sredstva u domaćoj valuti veća su čak pet puta nego na evre, što dinarskim štedišama donosi i mnogo veću zaradu
Kamata na štednju u dinarima dostiže i pet odsto, dok na evrima jedva da prelazi jedan odsto, pa je više nego jasno zašto je čuvanje domaće valute u bankama i dalje isplativije.
U Narodnoj banci Srbije čak navode da se takva situacija ne menja već sedam godina.
Isplativo ulaganje
Analiza isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju oročenu na godinu dana, uz pretpostavku obnavljanja štednog uloga uvećanog za kamatu i umanjenog za porez kod devizne štednje, ukazuje da je u poslednjih sedam godina bilo isplativije štedeti u dinarima.
Primera radi, štediša koji je septembra 2010. položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor, dobio bi u septembru 2017. godine oko 35.000 dinara ili skoro 300 evra više u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju, pokazala je računica Narodne banke Srbije.
Da je dinarska štednja isplativija od devizne, pokazuje i analiza isplativosti čuvanja novca u bankama u poslednjih godinu dana. Štediša koji je u septembru 2016. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju dobio bi u septembru ove godine gotovo 6.000 dinara više (ili oko 50 evra više) u odnosu na štedišu koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.
- Više kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, niska i stabilna inflacija, postignuta i očuvana relativna stabilnost dinara prema evru u proteklih pet godina, kao i nepostojanje poreza na prihod od dinarske štednje u odnosu na prihod na štednju u devizama, koji se oporezuje po stopi od 15 odsto, govore u prilog većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti - ističu u NBS.
Očuvanje vrednosti
Sa stanovišta građana, štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju. Zbog toga je od posebnog značaja stvaranje okruženja koje će podsticati njeno prikupljanje i stalni rast.
Kurir / Vladimir Spasić
Foto: Shutterstock, Printscreen