KRVAVA STATISTIKA: Istraživanje otkrilo kada će otpočeti Treći svetski rat!

Najnovije istraživanje naučnika Arona Kloseta sa Univerziteta Kolorado u Boulderu, objavljeno u Sajens Advenses, pokazuje da je od 1823. do 2003., u tih 180 godina, širom sveta bilo 95 ratova sa 1000 i više pobijenih, kao i to da se veliki sukobi razmera Drugog svetskog rata statistički mogu očekivati u proseku na svakih 205 godina. Prema tome bi ispalo da bi čovečanstvu novi svetski sukob, takav da bi ga imalo smisla zvati "trećim svetskim ratom", mogao pojaviti tek za 100 i/ili 140 godina. Problem je, međutim, u tome što stvari nisu tako jednostavne, što su veliki ratovi posle Drugog svetskog rata zaista postali ređi, ali zato nisu "mali" ratni sukobi, kao i to da je istraživanje obuhvatalo samo one ratove koji su se mogli opisati kao sukobi između dve države. Unutrašnji konflikti i pokolji nisu ušli u ovu statistiku jer bi je to učinilo previše glomaznom za istraživanje.

Kloset je ratove podelio u četiri kategorije prema broju žrtava. U kategoriju "veliki ratovi" smestio je sukobe s više od 26.625 mrtvih. Njihovo posmatranje pokazalo je da su takvi ratovi između 1823. i 1913. izbijali u proseku na svakih šest godina. Od 1914. do 1939. veliki ratovi izbijali su – njih 10 - svakih 2,7 godina, a posle Drugog svetskog rata na svakih 12,8 godina. Čovečanstvo je očigledno profunkcionisalo makar dotle da je shvatilo da ne sme dopustiti "luksuz" da stvari izmaknu kontroli kao 1939., koliko god je posle Drugog svetskog rata usledio Hladni rat, teški geopolitički sukobi i sveopšta borba za resurse.

Kada se u analizu unesu i svi manji ratovi, dolazi se do zaključka da je 19. vek apsolutno bio mirniji od 20., pa i od najmodernijih vremena. Razdoblja nadužeg mira bilo je između rusko-turskih ratova 1828. i 1829. i meksičko-američkog rata koji je počeo 1846. Bilo je to 18 godina tokom kojih je svet bio pošteđen ratovanja između država.

Posle Drugog svetskog rata dužeg razdoblja globalnog mira praktično nije ni bilo, ali su ratovi s najgorim brojem pobijenih i izginulih bili ređi u odnosu na doba pre nego što su Hitler u Evropi, uz pomoć fašističkih satelita i imperijalistčki Japan u Aziji krenuli u osvajačke pohode. Ono što je dobra vest u statistici pokolja i patnje jeste to da znatno manje velikih ratova znači i manji rizik od novog svetskog rata. Za to dr Kloset smatra da je posledica izgradnje više ili manje demokratskih društava, ekonomsko povezivanje različitih nacija što je dovelo do njihove međusobne zavisnosti, pa i pretnje nuklearnog rata koje su u najgorim trenucima Hladnog rata izrazito bili svesni i vođe u Vašingtonu i vođe u Moskvi. Definiciju "velikog rata" Kloset je dobio tako što je odredio prag prema gornjoj četvrtini najgorih ratova u poslednjih 200 godina. Njegovo istraživanje zanimljivo je i zato što je otkrio model po kom Drugi svetski rat nije bio anomalija u dužoj istoriji ratovanja, nego se, uprkos svojih između 50 i 85 miliona mrtvih, savršeno uklopio u statistike. Ono što je ostalo problem jeste to da je njegovo istraživanje zaključeno podacima iz 2003. godine, nakon koje je izbio niz jezivih ratova po Iraku, zatim preko Libije, Jemena i Sirije do pojave ID-a, koje je pitanje kako bi se sve mogli da se klasifikuju, zatim sukob u Ukrajini između vladinih snaga i proruskih pobunjenika, gruzijsko-ruskog sukoba i niza drugih manjih ratova širom sveta. Neki od ovih sukoba imali su i imaju potencijal prerastanja u nešto čak i gore od reka krvi i eksplozije brutalnosti kojima svedočimo, tako da optimizam u pogledu manjih šansi od novog svetskog rata posle 2003. godine možda više i nije na mestu.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Profimedia