icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Kurir

Jedan od globalnih ciljeva „Agende održivog razvoja do 2030“

RODNA RAVNOPRAVNOST: Bez jakih žena nema jake Srbije

U patrijarhalnom društvu kakvo je srpsko često su prisutne predrasude o ženama, koje dovode do stalne diskriminacije i nasilja nad njima. Cilj je da to promenimo.

Objavljeno: 06.03.2018. 07:26h

 

Žene su napravile impozantne korake da bi se približile ravnopravnom odnosu s muškarcima. Bio je to dva veka dug i težak put, na kom je učinjeno mnogo toga: dobile su pravo glasa, uključile su se u ekonomsku i poslovnu sferu, u politiku, nauku, istakle su se u javnom životu.



Ipak, žene i dalje imaju lošiji društveni položaj, a mnogi na ženska prava misle i o ženskim pravima govore samo 8. marta, na Međunarodni dan žena.


Upravo s ciljem da se žene osnaže, rodna ravnopravnost je u tački pet uvrštena u „Agendu ciljeva održivog razvoja do 2030“, a Srbija se obavezala da poštuje i sprovodi ciljeve i podciljeve iz nje.


Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović kaže za Kurir da prisutnost stereotipa i predrasuda o ženama u patrijarhalnom društvu kakvo je srpsko znatno utiče na njihov podređeni položaj.

- To je posebno istaknuto u oblasti rada i zapošljavanja. Veliki broj građana i građanki Srbije smatra da su rukovodeća mesta rezervisana za muškarce, a da žene treba da čuvaju decu i rade kućne poslove. I to je jedan od razloga što one teže dolaze do stalnog zaposlenja, sporije napreduju, manje su plaćene i na kraju radnog veka imaju manje penzije - kaže Mihajlovićeva.

 

foto: Kurir


Žene tako ostaju ekonomski zavisne, što dovodi do kontinuiranog osiromašenja i do nemogućnosti izlaska iz začaranog kruga podređenosti. Zato ovakve stereotipe treba menjati od najranijeg doba, od vrtića i osnovne škole.

- Svi treba da se zapitamo u kakvom društvu želimo da živimo. Hoćemo li da naše sestre i prijateljice na razgovoru za posao budu pitane „kad ste planirali da zatrudnite“ i da li će ih zapošljavati na osnovu stručnosti i znanja ili dubine dekoltea? Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je mnogo uradilo u oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti - od donošenja strateških dokumenata, do izrade Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti - kaže ministarka.

 

foto: Kurir
foto: Kurir


Marijana Pavlović, predsednica Upravnog odbora Globalnog dogovora u Srbiji i menadžerka ljudskih resursa u KPMG-u, ističe edukaciju i obrazovanje kod devojčica i žena kao jedan od najbitnijih segmenata.

- Ukidanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica ne samo da je osnovno ljudsko pravo nego ima višestruki efekat na druga područja razvoja. Trudimo se da na svaki način i svuda promovišemo celoživotno učenje, da osnažujemo sve devojčice i žene da moraju da rade na sebi i da se kontinuirano edukuju u svakom pogledu - kaže Pavlovićeva, navodeći da su u Upravnom odboru Globalnog dogovora u Srbiji 75 odsto žene.


Program „Obučena za uspeh“

POMOĆI ŽENAMA KOJE ULAZE U POSAO


Sjajan primer kako se na delu može pomoći ženama jeste organizacija „Obučena za uspeh“, kojom se pruža podrška ženama koje ulaze u poslovni svet, u vidu mentorstva, ali i oblačenja. Zato su jednim terminom „obučena“ obuhvaćena dva značenja: obučavanje za posao, ali i pomaganje u poslovnom oblačenju za novo radno mesto.


Na taj način se pruža podrška ženama iz ekonomsko i socijalno osetljivih grupa i pomaže im se da se snađu u novom poslovnom ambijentu. Druge žene, koje su već u poslu, novim koleginicama ustupaju poslovne sakoe, pantalone, tašne, cipele...


Brankica Janković

ŠKOLOVANJE ZA PLAĆENIJE POSLOVE


Poverenica za zaštitu ravnopravnost Brankica Janković kao trenutno najveći problem navodi neprimeren odnos prema ženama:

- Mnoge žene se odlučuju za zanimanja koja su tradicionalno ženska, ali sada je prilika da se izađe iz takvih stega, žene treba da uhvate voz i da ne propuste digitalnu revoluciju, da se školuju za bolje plaćena zanimanja, kao što je IT sektor.


Primeri dobre prakse

 

foto: Kurir


„Hemofarm“

MI NE PRAVIMO RAZLIKE!


Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija „Hemofarma“, kaže da o jednakosti treba da pričamo tokom cele godine, a ne samo u martu:

- Sve češće se govori o borbi za ostvarivanje jednakih prava žena. Kod nas, u „Hemofarmu“, ove teme jednostavno nisu na agendi, jer mi ne pravimo razlike! S ponosom ističem da se na rukovodećim pozicijama u našoj kompaniji nalazi više od 60 odsto žena. U tome vidimo našu snagu, a želim da verujem, i jedan od razloga zašto je „Hemofarm“ tržišni lider u svojoj branši u zemlji i regionu. Kad govorimo o pravima žena, postoji mnogo primera koji svedoče o položaju žena u našoj kompaniji, ali ovom prilikom bih skrenula pažnju na to da je svakoj trudnici zagarantovan povratak na poslovnu poziciju s koje je otišla na zasluženo odsustvo.

 

foto: Kurir


„Ikea“

RAVNOPRAVNA RASPODELA


Aleksandra Trijantafilidu, direktorka za ljudske resurse „Ikea jugoistočna Evropa“, kaže da u ovoj kompaniji žene zauzimaju 50 odsto rukovodećih pozicija:

- U Srbiji smo veoma ponosni što smo, zahvaljući činjenici da smo mlada organizacija, bili u jedinstvenoj poziciji da od prvog dana poslovanja osiguramo da su naši zaposleni podjednako plaćeni za isti rad bez obzira na rodnu pripadnost. Pitanje ravnopravnosti je mnogo šire od pitanja plata, a u kompaniji „Ikea“ to je važan deo šireg pristupa stvaranja inkluzivne radne sredine u kojoj ljudi mogu da budu ono što jesu i koja odslikava društvo u kom živimo. Kada gledamo konkretno naš region, ponosni smo na činjenicu da smo već ostvarili globalni cilj da žene zauzimaju 50 odsto rukovodećih pozicija.

 

foto: Kurir


„Delta holding“

Jednake šanse za sve


Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje u „Delta holdingu“ , kaže da u toj kompaniji žene i muškarci imaju jednake šanse za razvoj karijere, čak i u menadžmentu ima više žena nego muškaraca:

- Plate određujemo isključivo na osnovu zahteva radnog mesta, znanja i veština zaposlenih, bez obzira na pol.

Dobru praksu prenosimo drugima. Predavanjima o uspešnom razvoju karijere i skladu privatnog i poslovnog života naše potpredsednice i direktorke pomažu osnaživanje mladih žena. U okviru projekta „Zasad za budućnost“ podržali smo, finansijski i mentorski, između ostalih, razvoj tri ženska socijalna preduzeća: „Sačuvajmo selo“ iz Priboja, „Udahni život“ iz Stanišića i „Pro femine

- Zdravčica“ iz Užica.


Silvija Slamnig