icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Shutterstock

Prva tačka „agende održivog razvoja 2030“ UN

OKONČATI NEMAŠTINU: U opasnosti od siromaštva 1,75 miliona ljudi

Još jedan problem koji je usko povezan sa siromaštvom jeste i to što trećina radnika radi „na crno“

Objavljeno: 13.03.2018. 07:35h

 

Jedan od vodećih problema u čitavom svetu je siromaštvo.


Brojni ljudi i deca žive bez osnovnih uslova: hrane, vode, zdravstvene zaštite, socijalne uključenosti. Jedna petina ljudi u zemljama u razvoju je siromašna. O značaju koji siromaštvo ima na održivi razvoj govori i činjenica da se u UN agendi našlo na prvom mestu ciljeva održivog razvoja.

 

PODRŠKA Ministarka za evropske integracije

POTENCIJAL JE U FONDOVIMA EU


Jedan od značajnih finansijskih izvora za kreiranje programa protiv siromaštva jesu eu fondovi.

- Nama su sada kao zemlji kandidatu dostupni u formi pretpristupnih, tzv. IPA fondova, što znači godišnje oko 200 miliona evra bespovratno, a kada postanemo članica EU, biće nam dostupni strukturni i kohezioni fondovi, koji će na godišnjem nivou iznositi i nekoliko puta više od sadašnjeg iznosa, što znači i milijarde evra - kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

foto: Zorana Jevtić


Ona naglašava da je sama suština procesa evropskih integracija upravo postizanje održivog razvoja i da ministarstvo koje ona vodi intenzivno radi na pripremi za poglavlje 22, za koje je Ministarstvo za evropske integracije zaduženo, a koje se odnosi na regionalni razvoj i pripremu zemlje za korišćenje kohezionih fondova.

- U Srbiji, iz tog razloga, postoji 16 regionalnih razvojnih agencija, koje koordiniraju izradu projekata za lokalne samouprave. Mi sada obučavamo lokalne samouprave da uz pripremu dobrih projekata i učenje mogu mnogo više novca da dobiju iz bespovratnih sredstava EU i drugih bilateralnih donatora, a ne samo iz državnog budžeta. Sve to je suština održivog razvoja, koji nije neka apstraktna priča, kao što pojedini ljudi misle, već vrlo konkretna i opipljiva promena - kaže ministarka.


Ova pojava nije zaobišla ni Srbiju, u kojoj, prema procenama, oko 500.000 ljudi, od toga 100.000 dece, živi na ivici egzistencije, a svaki četvrti građanin i svako treće dete žive u pretnji od siromaštva.

 

foto: Printscreen


Ujedinjene nacije (UN) prepoznale su neophodnost rešenja ovog velikog i globalnog problema, pa prvi cilj UN agende održivog razvoja 2030 glasi: „Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima“. Kako se živi u Srbiji, najbolje znaju oni koji se svakog meseca susreću s poražavajućom činjenicom da za prosečnu potrošačku korpu treba izdvojiti 69.700 dinara, dok prosečno domaćinstvo mesečno raspolaže tek sa 60.011 dinara, kako pokazuju podaci iz 2017. godine.

 


Zoran Đorđević

POBOLJŠANJE STANDARDA


Ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže za Kurir da je poboljšanje materijalnog standarda građana prioritet:

- Država je u 2018. za socijalnu zaštitu izdvojila 39,4 milijarde dinara. Smanjenjem nezaposlenosti i ekonomskim jačanjem naše zemlje, dovođenjem stranih investitora i ulaganjem u domaću proizvodnju kreiraće se nova radna mesta.

foto: Dado Đilas

 


Još jedan problem koji je usko povezan sa siromaštvom jeste i to što trećina radnika radi „na crno“. Oni nemaju socijalno i zdravstveno osiguranje, niti radni staž, a plate su najčešće takve da vređaju dostojanstvo.


Život u siromaštvu i socijalnoj isključenosti je toliko kompleksan i rizičan da povećava šanse za pojavu porodičnog nasilja, kom su najčešće izložene žene.

 


Primeri dobre prakse

HEMOFARM DOPRINOSI SMANJENJU SIROMAŠTVA


Dobar položaj zaposlenih - bolji uslovi za njihove porodice


Da je održivi razvoj mnogo šira i značajnija tema od ekologije i zaštite životne sredine, možda najbolje potvrđuje prvi cilj održivog razvoja - Svet bez siromaštva.


Njegov prioritet je da se do 2030. iskoreni ekstremno siromaštvo.

- „Hemofarm“, kao odgovorna kompanija, na mnogo nivoa doprinosi smanjenju siromaštva ne samo u Srbiji već u svim lokalnim zajednicama u kojima posluje. Tu je, na prvom mestu, naša briga za zaposlene i obezbeđivanje stimulativnih poslovnih prilika za njih. Dobar položaj zaposlenih omogućava i bolje uslove za njihove porodice, koje samim tim unapređuju zajednice u kojima žive - istakla je Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija „Hemofarma“.


Pored osnaživanja socijalnog sistema na nacionalnom nivou, u okviru potcilja 1.5 nalazi se veoma važan imperativ - izgradnja sistema koji će povećati otpornost siromašnih i onih u ranjivim situacijama uz smanjivanje njihove izloženosti i ranjivosti od ekstremnih klimatskih događaja, kao i drugih ekonomskih, društvenih i/ili ekoloških katastrofa.

- „Hemofarm fondacija“ ove godine obeležava svoj 25. rođendan i iza nas je mnogo izazovnih priča, uglavnom sa srećnim krajem. Nadam se da će ih biti još više, kada se svi zajedno, kao društvo, uključimo u prepoznavanje i rešavanje problema onih kojima je podrška neophodna. Četvrtina građana Srbije je u riziku od siromaštva i njihove potrebe su velike, a Srbija je i dalje jedna od retkih zemalja u kojoj se plaća PDV na donacije. Nažalost, to je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg humanitarne pomoći u Srbiji ima manje, i to mora da se promeni. Država razume ovaj problem i prepoznaje potrebe društva, ali sada je važno da napravi dodatni korak - ukine PDV na donacije, kako bismo zajedno i u većoj meri odgovorili na urgentne potrebe stanovništva - kazala je Suzana Đorđević, direktorka „Hemofarm fondacije“.


Udruženje „Udahni život“

PROSPERITET UMESTO SIROMAŠTVA


Uprkos statistici koja govori da su žene koje žive na selu i bave se ruralnim poslovima u većem riziku od siromaštva od žena koje žive u gradu, žene okupljene u udruženju žena „Udahni život“ predstavljaju primer kako se udruživanjem i osnivanjem socijalnog preduzeća mogu ostvariti održivi rezultati, u isto vreme ekonomski osnažiti žene, kao i da je „zelena ekonomija“ nova šansa za razvoj sela.


Udruženje se bavi proizvodnjom organskog povrća na imanju „Vojvođanska kuća“ po strogim pravilima organske proizvodnje zasnovane na visokom poštovanju ekoloških postulata, uz racionalno korišćenje prirodnih resursa. Povrtarsku proizvodnju su sertifikovale, a proizvode prodaju u Novom Sadu i Beogradu, dok sve ostvarene prihode ulažu u nove aktivnosti i edukaciju žena i mladih.


Socijalno preduzetništvo

„SUPER BAKE“ U BORBI PROTIV SIROMAŠTVA


„Super Bake“ je naziv poslastičarnice koja će se uskoro otvoriti u Beogradu, a u kojoj će raditi žene u penziji starosti od 60 do 80 godina.

 

foto: Damir Dervišagić

Ovaj samoodrživi projekat socijalnog preduzetništva dao je ovim odlučnim ženama šansu za dodatni prihod, kao i razonodu! Inicijativa je potekla od jednog mladog čoveka (Mario Milaković) koji je svojom upornošću uspeo da crowdfunding (grupnim finansiranjem) skupi 5.000 evra, koje će iskoristiti za otvaranje prve ovakve poslastičarnice u Beogradu.


Kompanija „Delta holding“

OMOGUĆITI LJUDIMA DA RADE


Siromaštvo najvećim delom nastaje kao posledica nezaposlenosti. Zato je najveći doprinos „Delta holdinga“ u tome što tokom godine kompanija zapošljava i radno angažuje oko 6.700 ljudi.

- Njihove prosečne zarade su više od prosečnih plata u lokalnim zajednicama u kojima rade. Drugi pravac borbe protiv siromaštva je briga o socijalno ugroženim članovima našeg društva. Pokrenuli smo projekat „Zasad za budućnost“, kroz koji dodeljujemo finansijsku i stručnu pomoć seoskom stanovništvu, nezaposlenim ženama, mladima, izbegličkim porodicama, osobama sa invaliditetom i njihovim udruženjima kako bismo pokrenuli uspešnu i modernu poljoprivrednu proizvodnju - navode u kompaniji „Delta holding“.

foto: Promo


Do sada su dodelili 17 finansijskih grantova u 11 opština u Srbiji. Pomoć je dobilo 12 socijalnih preduzeća u dva ciklusa, a u toku je konkurs za izbor dobitnika u trećem.

- Za smanjenje siromaštva značajan je i projekat „Treći roditelj“. Zaposleni „Delta holdinga“ u partnerstvu sa udruženjem „Putokaz“ pomažu očuvanje porodica kojima preti da im deca budu izmeštena u ustanove socijalne zaštite. Kompanija finansira socijalne radnike za rad s porodicama i donira sredstva za ekonomsko osnaživanje i pokretanje malih biznisa. Zaposleni pružaju materijalnu podršku porodicama za nabavku osnovnih životnih namirnica, rođendanskih poklona, školskog pribora, za sportske i kulturne aktivnosti. Trenutno 203 zaposlenih u „Delti“, pojedinačno ili u grupi, vodi brigu o 50 dece. Rezultat projekta je stvaranje funkcionalnih porodica i smanjenje siromaštva - kažu u „Delta holdingu“.

 

 

 

Kurir / Silvija Slamnig

 

Foto: Shutterstock, Damir Drevišagić, Promo, Dado Đilas, Zorana Jevtić, Printscreen

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI: KO JE UHAPŠEN U AKCIJI RAZBIJANJA ELITNE PROSTITUCIJE: Studentkinje, makroi i još...?!