Istražujemo
ZAŠTO SLOVENCI NEĆE NAŠE INVESTICIJE? Moćnici ne mogu da muljaju ako Srbi dođu
Hobotnice Postojeći model im omogućava da prelivaju novac u vidu kredita retkim privilegovanim predstavnicima slovenačke poslovno-finansijske elite i to ne žele da menjaju
Ključni interes slovenačkih moćnika predvođenih Borutom Jamnikom da ne dozvole stranom kapitalu, uključujući i srpskom, da uđe na tržište Slovenije je potreba da zadrže svoje unosne mutne poslove, ocenjuju poznavaoci tamošnjih prilika.
Da srpske kompanije koje pokušaju da se pozicioniraju na slovenačkom tržištu prolaze kroz Tantalove muke, postoje brojni primeri, a poslednji u nizu je sprečavanje AIK banke, u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića, da postane većinski vlasnik Gorenjske banke, iako je za to imala sve potrebne dozvole, o čemu je Kurir juče pisao.
Kroz slične peripetije prošao je i Veselin Jevrosimović kada je svojevremeno kupovao slovenačku firmu "Hermes softlab", a na nož je dočekana i prodaja posrnulog "Fruktala" srpskom biznismenu Slobodanu Radunu. Kroz medijsko blato provučen je i Dragan Šolak, manjinski vlasnik srpske kompanije SBB, i većinski akcionar "Junajted grupe" zbog iskazane namere da kupi slovenačku televizijsku kompaniju "Pro plus". Iste muke morao je da prođe i hrvatski biznismen Ivica Todorić pre nekoliko godina, prilikom kupovine državnog udela u "Merkatoru".
Ekonomski analitičar i publicista Miša Brkić kaže da u Sloveniji, iako je članica EU, postoji loša praksa i korupcija koja privatnom kapitalu iz inostranstva ne dozvoljava ulazak na tržište te zemlje.
- Njihov interes je da se očuva postojeći model u kome pojedinci i grupe koje upravljaju finansijskim tokovima i faktički iz senke upravljaju državom. To je sistemski problem Slovenije, to je strah od privatnog kapitala i promena pravila igra koje on donosi. Da je Gorenjska banka u većinskom vlasništvu privatnika iz Engleske ili Švedske, onda Borut Jamnik ne bi mogao da preko direktora Gorenjske banke odobrava kredite svojim pulenima pod superpovoljnim uslovima kakvi nigde drugde ne postoje. Postojeći model omogućava prelivanje novca u vidu kredita retkim privilegovanim predstavnicima slovenačke poslovno-finansijske elite - kaže Brkić.
On podseća da se slovenačka privatizacija odigrala tako što su državna preduzeća između sebe pokupovala akcije jedna od drugih i što su u tome učestvovali državni fondovi, i da je taj model ostao netaknut do danas. - Jamnik je izgradio fantastičnu mrežu ličnih kontakata i prijateljstava i jedan je od onih koji u takvom sistemu "državnog socijalizma" ne mogu da propadnu - zaključio je Brkić.
Sličnog je stava i ekonomista Aleksandar Stevanović, koji ističe da je slovenački model privatizacije doprineo stvaranju zatvorenijeg tržišta koje srpski privrednici ne mogu da menjaju: - To je jedno malo i umreženo tržište gde imate različite interese kako države, tako i privede. Slovenci takvim ponašanjem sami sebi prave problem. Njihovo tržište nije veliko i siguran sam da ima mnogo boljih mesta za biznis, poput zemalja CEFTA i EU, gde s dobrim poslovnim idejama nije problem napraviti ekspanziju.
Podsetimo, slovenački mediji su ranije pisali da je Jamnik poznat po tome što je, koristeći svoj položaj i veze u bankarskom sektoru, omogućio preterano zaduživanje firmama svojih prijatelja, zbog čega su neke banke, poput Probanke, potpuno propale, a druge, poput Gorenjske, u velikom su problemu s kreditima koje ne mogu da naplate.
Dragoljub Rajić Milionske kazne za opstrukciju investitora
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da postoje mehanizmi koji srpskim privrednicima mogu da omoguće ulazak na neko evropsko tržište kad ispune sve uslove. - U EU postoji komisija na nivou svih zemalja Unije, poput naše Komisije za zaštitu konkurencije, kojoj se privrednik može obratiti ako ima dokaze da ispunjava sve uslove da nešto kupi, a neko mu to nije dozvolio. Ta komisija može da kazni državu koja to sprečava sa više miliona evra - ukazuje Rajić.
Uticajan čovek Ko je Borut Jamnik
Prema pisanju slovenačkih medija, Borut Jamnik je jedan od najuticajnijih ljudi u Sloveniji koji je izgradio svoju mrežu uticaja na tri stuba slovenačke državne imovine: Kapitalska družba, "Telekom Slovenije" i Slovenačko udruženje nadzornika.
Od 2003. bio je predsednik Uprave KAD, od 2008. predsednik Udruženja nadzornika Slovenije, od oktobra 2011. bio je predsednik UO "Modre osiguranja", od aprila 2013. predsednik Nadzornog odbora "Telekoma", od maja 2015. predsednik Nadzornog odbora "Cinkarne Celje", a od 2017. član Nadzornog odbora Krke. Tamošnji mediji pišu da je "njegova hobotnica čvrsto ukorenjena u političkim i državnim preduzećima. Oni time kontrolišu tokove gotovine - od državnih kompanija, preko medijskih agencija, do političkih partija".
(Kurir.rs/Ekipa Kurira Foto: Printscreen)