icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Shutterstock

CILJ BROJ 3 Agende UN održivog razvoja 2030. Dobro zdravlje

ALARMANTNI PODACI: Svako treće dete u Srbiji gojazno

Broj gojazne dece u poslednjih 40 godina u svetu se više nego udesetostručio, a posebno zabrinjava činjenica što je sve više mališana koji boluju do dijabetesa

Objavljeno: 29.05.2018. 08:46h

 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je gojaznost za najveći problem javnog zdravlja 21. veka, a svet je suočen s pravom epidemijom gojaznosti, koja ne pogađa samo razvijene zemlje već je poprimila i veće razmere u zemljama u razvoju. Broj gojaznih u svetu se skoro izjednačio s brojem neuhranjenih ljudi. Fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, razvoj novih tehnologija i druge ekonomske i društvene promene su uzročnici rasprostranjene gojaznosti i sa njome povezanih zdravstvenih problema kao što su dijabetes, bolesti srca i malignih oboljenja.



Studija Međunarodne agencije za istraživanje raka iz 2016. godine pokazala je da se čak 13 tipova kancera mogu dovesti u vezu sa gojaznošću.


SZO procenjuje da se gojaznost u više od 70 zemalja udvostručila u poslednjih 40 godina, a problem gojaznosti stanovništva samo Evropsku uniju košta oko 70 milijardi evra godišnje, prema podacima Evropske komisije.

 

foto: Shutterstock

Akcije u školama


Prema podacima istraživanja zdravlja stanovnika iz 2013. godine, koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Batut“, petina stanovništva Srbije (21,2 odsto) bila je gojazna, a svaka druga odrasla osoba bila je prekomerno uhranjena (35 odsto). Poslednjih 20 godina u Srbiji je procenat gojaznosti porastao za 60 odsto, a trend nije zaobišao ni najmlađe, za koje statistika kaže da je svako treće dete u Srbiji gojazno.


Kao deo Agende Ujedinjenih nacija održivog razvoja 2030, države članice su postavile ambiciozan cilj smanjenja prevremenih smrtnih slučajeva od nezaraznih bolesti za trećinu, uključujući i dijabetes, prevencijom i lečenjem, postizanjem univerzalnog zdravstvenog osiguranja i obezbeđivanjem dostupnosti osnovnih lekova. Ovi ciljevi su definisani u Cilju broj 3 Agende radi podizanja svesti o važnosti dobrog zdravlja i zdravog načina života.

- Potrebno je organizovati akcije u školama, sportskim klubovima, organizacijama i kompanijama kako bi se promovisalo dobro zdravlje za sve, a prvenstveno za najugroženije, kao što su deca i žene - navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

 

foto: Promo

Godine 2016. 124 miliona mladih u svetu uzrasta od pet do 19 godina bilo je gojazno u poređenju sa 1975. godinom, kada je taj broj iznosio 11 miliona. To znači da se broj gojazne dece u poslednjih 40 godina više nego udesetostručio.


Dečja gojaznost predstavlja ključni faktor rizika za nastanak hroničnih bolesti kod dece, kao što su kardiovaskularne bolesti, problemi s disanjem i spavanjem, te telesni deformiteti, od kojih je svakako najopasnija dijabetes, koji nastaje kao direktna posledica fizičke neaktivnosti i loše ishrane dece.

 

foto: Promo

Broj obolelih od dijabetesa neprestano raste. Prema poslednjim procenama Međunarodne federacije za dijabetes, u svetu 425 miliona ljudi ima dijabetes, što je ekvivalent populaciji čitave Evrope, a procenjuje se da će se broj obolelih duplirati u narednih 20 godina. Dijabetes predstavlja teret i zdravstvenim sistemima jer su troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa do tri puta veći nego troškovi zaštite osoba bez dijabetesa.


Posebno zabrinjava činjenica što je sve više dece koja boluju do dijabetesa.


Alarmantni podaci


S dijagnozom dijabetesa u Srbiji živi 710.000 stanovnika, od čega približno 4.000 mladih uzrasta do 18 godina, a neka deca ga dobijaju u najranijem detinjstvu, čak pre druge godine života. Ovi podaci su alarmantni, zbog čega stručnjaci upozoravaju roditelje da čim primete prve znake mogućeg dijabetesa, odmah reaguju i dete odvedu lekaru na pregled.


Načelnica pedijatrije u Domu zdravlja Čukarica u Beogradu dr Biljana Jeremić kaže za Kurir da postoji više tipova dijabetesa, ali da svaki od njih zahteva lečenje.

- Dijabetes tip jedan je zastupljeniji kod dece. On se ne može prevenirati, a najčešće se javlja kao posledica imunoloških procesa ili virusa. Često se dešava da u porodici uopšte nije bilo dijabetesa, a dete ga dobije u drugoj godini, to je tip jedan ili takozvani insulin zavisni dijabetes. To znači da će dete do kraja života primati insulin - kaže dr Jeremić.


Simptomi su, navodi ona, da dete više pije vodu, učestalo mokri, više jede, a ne dobija na težini.


Sport kao lek


- Ta deca moraju mnogo da šetaju, da se bave sportom i da paze na ishranu, uz to i da nauče sami sebi da daju insulin. Veliki problem je i dijabetes tip dva, koji je povezan sa gojaznošću, i to je takozvani insulin nezavisni dijabetes, koji može da se prevenira. Više od 30 odsto dece koja su gojazna imaju predispozicije da dobiju ovaj tip. Oni, za razliku od dece koja imaju tip jedan, ne moraju da primaju insulin - objašnjava naša sagovornica.


Tip dva se javlja kod dece u nešto starijem uzrastu, a može se prevenirati zdravim načinom života.

- Treba izbegavati brzu hranu, gazirana pića, a forsirati fizičku aktivnost, svakodnevne šetnje, zdravu ishranu sa voćem i povrćem. Prekomerno sedenje za kompjuterom i neaktivnost takođe može da utiče na pojavu ovog tipa dijabetesa. Veliki problem u Srbiji je to što je svako drugo dete gojazno, a sve više njih je obolelo od dijabetesa. Ranije nismo bili takva nacija, ali smo podlegli zapadnom uticaju. Epidemija dijabetesa je u celom svetu, a sada i kod nas - ističe dr Jeremić.


Rizične grupe


Rizične grupe su i deca gojaznih roditelja, koja često i sama imaju problem s prekomernom težinom.


Ukoliko se dijabetes tip dva ne leči na vreme, može da izazove velike komplikacije.

- Može doći do dijalize, javljanja slepila i gangrene - upozorava dr Jeremić.


Iz Ministarstva zdravlja kažu da je najbolji način prevencije gojaznosti dece sticanje pravilnih navika u ishrani tokom najranijeg detinjstva i njihovo održavanje i unapređivanje tokom rasta i razvoja.

- Redovna, raznovrsna, umerena i izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost su ključni za prevenciju gojaznosti. Pravilne navike u ishrani, između ostalog, podrazumevaju: redovnost uzimanja tri glavna obroka i dve užine, zastupljenost svih grupa namirnica u dnevnom jelovniku (žitarice, povrće, voće, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, dobre masti i biljna ulja) u odgovarajućem odnosu i količini, kao i njihovo pripremanje na pravilan način - navode u Ministarstvu zdravlja.


Važno je da zastupljenost namirnica koje imaju veliku energetsku, a malu nutritivnu vrednost bude svedena na minimum. U te namirnice se ubraju slatke i slane grickalice s visokim sadržajem zasićenih masti, soli i prostih šećera, kao i gazirana i negazirana zaslađena pića.


Znaci za uzbunu

DECI NIJE MESTO ZA KOMPJUTEROM, NEGO NAPOLJU


Internista-endokrinolog prof. dr Zoran Anđelković kaže da ponekad dijabetes zahteva bolničko lečenje.

- Kada dete pojačano mokri, gubi natrijum, a kalijum bude povišen, to može dovesti do dehidracije. Kada lekar vidi takvo stanje deteta, nužno je bolničko lečenje. Kod dece je najčešći tip jedan dijabetesa, onaj koji je i najopasniji. Tip dva, koji se javlja kod gojazne dece, može da se spreči - kaže dr Anđelković i dodaje da je preventiva da deca budu deca, a ne da budu mali genijalci koji sede i igraju se tabletima, igricama i računarima.

- Deca treba da izlaze napolje sa svojim vršnjacima, da trče, da oderu koleno, da budu fizički aktivna - kaže dr Anđelković i podseća da su ranije deca bila mršava, a da je mršavo dete sada retkost.


PRIMERI DOBRE PRAKSE


AQUA VIVA

PROGRAM „POKRENIMO NAŠU DECU“ DEO ŠKOLSKOG ŽIVOTA U NAŠOJ ZEMLJI


Inicijativa brenda kompanije Knjaz Miloš, vode Aqua Viva, kojom se u sve škole u Srbiji uvodi dodatna svakodnevna petnaestominutna fizička aktivnost za mlađe osnovce, tokom proteklih godinu dana postala je deo obrazovnog sistema naše zemlje.

 

foto: Promo

U učionicama i školskim dvorištima, program „Pokrenimo našu decu“ ustalio je aktivnosti poput „Vesele stolice“, „Muzičke gimnastike“, „Zdravih stopalaca“... Iza ovih podsticajnih naziva modela stoje vežbe osmišljene da deluju kao prevencija sve zastupljenijih problema, koji su i podstakli Aqua Vivu da započne program. Naime, 70 odsto dece nedovoljno je fizički aktivno, svako peto ima nepravilno držanje tela, a svako četvrto je gojazno.


S druge strane, poznati su benefiti aktivnog životnog stila: deca koja redovno vežbaju imaju manje fizioloških i kardiovaskularnih problema, postižu bolji uspeh u školi, socijalno su inteligentnija i više timski orijentisana. Za rešavanje ovog kompleksnog problema bilo je potrebno sistemsko i multidisciplinarno rešenje, na kojem kontinuirano rade partneri u projektu „Pokrenimo našu decu“: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta i Aqua Viva.


Za sveobuhvatan pristup i veliku kampanju za unapređenje zdravlja dece program je dobio i globalne nagrade na svetskom kongresu industrije voda, a dosadašnji rezultati bude optimizam i veru u dobre rezultate i za generacije koje dolaze.


Hemofarm

PREVENCIJA JE OSNOV ZDRAVLJA


Kao društveno odgovorna kompanija, koja posluje u skladu sa principima održivog razvoja, Hemofarm veliku pažnju polaže na unapređenje svesti javnosti o zdravstvenoj prevenciji - ističući, kao što su i naše bake govorile, da je prevencija pola zdravlja.


Zdravstveni sistem može da bude održiviji tek ako se svi zajedno, kao društvo, potrudimo da sprečimo nastanak zdravstvenih tegoba i bolesti. I to u svim uzrastima, gde je posebno važno da već naša deca odrastaju u skladu sa zdravim životnim navikama. Zato se Hemofarm zalaže za razvoj i promociju zdravih životnih stilova, u skladu sa Ciljem broj 3 održivog razvoja, koji podstiče razvoj zdravlja i blagostanja za sve.


Životne navike se jednostavno mogu promeniti uz malo truda i posvećenosti - naša preporuka je da, za početak, dečja užina, umesto čokolade i slatkiša, sadrži jabuku ili neko drugo voće sa domaćeg podneblja. I naravno, uz adekvatan i aktivan boravak u prirodi, bolje stanje i zdraviji organizam su zagarantovani.


To je jedan od stubova razvoja zdravog društva - društva srećnih i zadovoljnih ljudi.


EUROBANK

Pružamo podršku deci


Jedan od humanitarnih projekata sa najdužim trajanjem „Veliko srce“ Eurobank uspešno sprovodi sa Fondacijom Ana i Vlade Divac već osmu godinu.


Upotreba humanitarne Mastercard kreditne kartice „Veliko srce“ pruža priliku klijentima banke da podrže obnovu dečjih igrališta širom Srbije, bez dodatnih troškova. Do sada su renovirana 43 igrališta i prostorije u vrtićima, školama i zdravstvenim institucijama širom Srbije koje pohađa više od 25.000 dece. Posebna motivacija za implementaciju ovog projekta jeste promovisanje sporta od najmlađeg doba i upućivanje dece na timski duh i pravilan razvoj.

 

foto: Promo

Kao eksluzivni partner Fudbalskog kluba Mančester junajted, Eurobanka je prilikom promocije Mančester junajted pripejd beskontaktne Mastercard platne kartice započela i saradnju sa fudbalskim klubom Mungosi. Ovaj klub i školu našeg proslavljenog reprezentativca Aca Kovačevića pohađa i oko 50 dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, koji sada imaju jednake mogućnosti da se bave sportom i budu ravnopravni članovi zajednice. Takođe, zaposleni Eurobanke tradicionalno učestvuju u volonterskim akcijama koje promovišu sportski duh i zajedništvo kod mališana.


BEKO

Učimo decu da jedu kao šampioni


Sprečavanje gojaznosti kod dece je globalni cilj kompanije Beko, koja je, nakon niza uspešnih aktivnosti na svetskom nivou pod okriljem svoje platforme „Jedi kao šampion“, uspostavila saradnju sa dečjim odeljenjem specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma „Čigotica“ na Zlatiboru i uručila joj je robnu donaciju.


Donacija se sastoji od kuhinjskih aparata i uređaja koji će se koristiti za pripremu zdrave hrane deci uključenoj u program centra „Čigotica“ i na taj način će doprineti uspostavljanju zdravih nutritivnih navika kod mlade populacije.

 

foto: Promo


Beko je donaciju uručio na prvoj stanici svoje regionalne turneje „Jedi kao šampion“. U okviru ovog događaja organizuju se kulinarske radionice s poznatim kuvarima prema receptima nutricionista FK Barselona, nagradna takmičenja u pripremi smutija i fudbalska takmičenja za decu.

- Deca jedu što i njihovi heroji - mame i tate, učitelji ili omiljeni fudbaleri. U okolnostima kada je dečja gojaznost ozbiljan problem širom sveta, na svima nama je odgovornost da uspostavljanjem zdravih prehrambenih navika u svojim porodicama stvorimo čvrstu osnovu za decu da se hrane zdravo i odrastaju zdravi, a uz veliku ponudu uređaja s pametnim i korisnim tehnologijama koje olakšavaju pripremu zdrave hrane, Beko ponosno podržava porodice u celom svetu - kaže Šerafedin Bala, komercijalni direktor Beko Balkans.


S. SLAMNIG, M. BRANKOVIĆ, M.RADENKOVIĆ