Ovih sedam nepisanih pravila bi trebalo da zna svaki dizajner!

Od teorije mreže (engleski grid) do zlatnog preseka, postoji skup osnovnih principa koji se prenose sa generacije na generaciju dizajnera. Svaki dobar dizajner bi trebalo da ih poznaje, a i svaka prikladna obuka za dizajn ili nastavna knjiga zasigurno bi morale da ih obrađuju.

Kao i sa bilo čim drugim u životu, uz ta pisana pravila, postoje i neka nepisana. Većina dizajnera pravila igre saznaje na teži način, kroz sopstvena iskustva, nakon što su ih nesvesno rušili. Da bismo vas spasli i sačuvali od tih grešaka, prenosimo vam savete i tajne uspeha nekih vrhunskih dizajnera.

1. Klijent je u pravu (čak i kada greši)

Za koga radite? Za klijenta. Ko poznaje svoje poslovanje bolje od bilo koga? Vaš klijent.

„Ostavite svoj ego na vratima", kaže Adam Moris, direktor dizajna u kompaniji „Made By Many“. „Korisnik je konačni sudija koji će presudti da li je vaš dizajn uspešan."

Grejam Makdonel, međunarodni kreativni direktor, za „Njujork tajms” (The New York Times), dodaje: „Dizajn je uvek subjektivan. Iako možete da budete u toku sa najnovijim trendovima u dizajnu, vaš klijent obično poznaje svoju publiku bolje od vas."

2. Prvo otkrijte pravi problem

Nikad ne preskačite faze rasprave. Morate da kopate dublje i razumete brif – ili ćete završiti radeći dosta revizija.

Postoje određene tačke koje treba da uključite u svaki brif. Na njih vredi obratiti pažnju i utvrditi sve nedostatke ili razjasniti nejasne oblasti.

Zapamtite: u ovoj fazi tražite od klijenata jasno objašnjenje problema, umesto da prihvatate njihove uniformisane ideje za rešenje. „Šta klijent pokušava da postigne?" pita dizajner i umetnički direktor Džon Stanion. „Brifovi u vidu recepta za dizajn su često klijentovo ‘dizajnersko rešenje’, a ne problem koji žele da prevaziđu."

3. Pročitajte brif

Ovaj savet Stivena Skota vredi citirati u potpunosti. Možda deluje očigledno, ali se lako prenebregne.

„Zvuči kao nešto očigledno i normalno, ali uvek čitajte brif!" kaže Skot. „Pročitajte ga jednom, a zatim još jednom da biste istakli bilo koju od ključnih tačaka. Neverovatno koliko će dizajnera misliti da su već odgovorili na brif kroz verbalne diskusije sa klijentom."

4. Prihvatite isporuke unapred

„Definišite unapred broj rešenja koja treba da isporučite", kaže Ben Vulf, rukovodilac i kreativni direktor u kompaniji RPM. „Zvuči očigledno, ali mnogo projekata se započne, a da se ne postigne stvarni dogovor o ovome. Na ovaj način osiguravate da nećete gubiti vreme na isporučivanje rešenja koje vaš klijent zapravo ne želi. Ako ostavite nedefinisana i otvorena očekivanja vašeg klijenta, postoji stvarna opasnost da će vas mrcvariti. Ili ćete u najmanju ruku morati da vodite vrlo neprijatan razgovor ili nekoliko njih kada projekat već bude u poodmakloj fazi.

5. Udaljite se od računara

Iako postoji mnogo sjajnih alata za pravljenje prototipova, kada prvi put počnete da razvijate dizajn, još uvek ne postoji ništa bolje od olovke i papira.

„Skiciranje pomaže u fokusiranju uma, oslobađa vas od smetnji i ohrabruje vas da razmišljate o sadržaju", kaže digitalni dizajner Majkl Ibrahim Hajns. „Misli se odmah prenose na papir i ne morate da brinete o tome koji font možete da izaberete i koliko treba da bude široka vaša kolona."

Kreativci smatraju da računari ponekad mogu da budu više ograničavajući nego oslobađajući faktor „Računari ograničavaju vašu viziju na ono što je već stvoreno, umesto da ostave mogućnosti koje se mogu napraviti", kaže Ed Bolton, kreativni direktor kompanije „Brand Cap“.

6. U redu je da počnemo ponovo

Koliko puta ste nastavili da se bavite lošim dizajnom, nadajući se da nešto možete da poboljšate? Ponekad je bolje – a i kraće traje – da sve obrišete i počnete iznova, od belog papira.

„Ako ne možete da sprovedete neku ideju do kraja, idite dalje", kaže kreativni direktor Martin Vels. Kreativni partner Kris Klark nudi više filozofsku perspektivu: „Nikada nema dovoljno vremena da se nešto uradi do kraja, ali uvek ima dovoljno vremena da se to uradi ponovo."

7. Znajte kada da se zaustavite

Čest problem u kreativnim industrijama jeste da odredite kada je posao završen.

„Tačka u kojoj mislite da treba da dodate još nešto jeste tačka u kojoj treba da prekinete sa dizajnom", kaže dizajner frilenser Rob O'Nil.

Skot Voker, direktor dizajna u Levisu, odlazi korak dalje i kaže da bi poslednja faza procesa trebalo da bude uklanjanje stvari. „Kada mislite da ste pri kraju, nemilosrdno uklonite nepotrebne elemente i na taj način ćete dobiti mnogo jasnije i prefinjenije delo."

Ako želite da postanete stručnjak u web dizajnu, danas to možete da postignete putem profesionalnih edukativnih programa. Ali obratite pažnju, da biste bili spremni za posao, obuka mora da traje najmanje 12 meseci, jer je potrebno da prođete i rad na realnim projektima. Više o takvim obukama kod nas možete da saznate na ovom linku.

(Promo - tekst / Foto:Promo)