icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Reuters, AP, EPA, Shutterstock

PAKLENA SEVERNA HEMISFERA

STRAVIČNO UPOZORENJE NAUČNIKA: Zemlja gori od Alžira do Arktika I BIĆE NAM JOŠ GORE!

LONDON - Severna hemisfera trpi previsoke temperature, a klimatske promene nisu jedini razlog, upozorava Gardijan.

Objavljeno: 24.07.2018. 10:30h

 

 


Prošle nedelje vlasti u Švedskoj su neuobičajeno izdale poziv za međunarodnu pomoć u sprečavanju sve većih požara koji poslednjih dana izbijaju širom te države.

 

Posle više meseci bez kiša, uz visoke temeprature koje su trajale nedeljama, šume u celoj zemlji su se pretvorile u buktinje. Rezultati su bili zastrašujući. Izbio je niz šumskih požara, a do prošle nedelje je više od 50 šuma bilo u plamenu, od kojih su mnoge u arktičkom pojasu. Država poznata po hladnom i snežnom vremnenu našla se u neizbežnoj borbi sa požarima te je bila prinuđena da potraži međunarodnu pomoć.

Toplotni talasi, koji izazivaju na desetine smrtnih slučajeva, požare i suše, postali su uobičajeni na severnom delu naše planete. Širom severne hemisfere, u Severnoj Americi, na Arktiku, Severnoj Evropi i Africi zabeležene su rekordno visoke remperature.

 

Meteorološka stanica u Alžiru u Sahari zabeležila je temperaturu od 51,3 stepena Celzijusovih, što je najviša temperatura ikada zabeležena u Africi.

U Japanu gde su temperature dostigle 40 stepeni, ljudi su pozvani na predostrožnost pošto je broj umrlih od vrućina dostigao 30, a hiljade ljudi je smešteno u bolnice.

 

U Kaliforniji je povećana upotreba klima uređaja do te mere da je došlo do nestašica struje.

 

Međutim, navodi list, možda je najveći uticaj intenzivne vrućine mogao da se oseti ove godine u Kanadi, gde su temperature u periodu od 18 dana u Torontu bile iznad 30 stepeni.

Naučnici navode da su se ove godine na Zemlji poklopili faktori koji su toliko moćni da premašuju snagu čak i klimatskih promena. Više desetina ljudi umrlo je od posledica izrazito toplog vremena. Kako pišu mediji, mrtvačnica u Montrealu je zatrpana telima ljudi koji su preminuli zbog vrućina, zbog čega su mnoga morala da budu smeštena u druge delove grada. Prema rečima glavnog gradskog patologa, Montreal nikada do sada nije imao sličan problem.

 

Od vreline u Velikoj Britaniji istopio se krov Naučnog centra u Glazgovu, dok su travnjaci širom zemlje sprženi.

Trenutni toplotni talas postao je globalni problem. Ipak, i dalje nije jasno zašto je toliko lokacija na severnoj polulopti zahvaćeno ovakvim vremenom.

 

Većina naučnika ukazuje na niz faktora vezanih za globalno zagrevanje, ali drugi upozoravaju da postoji i nešto više.

 

"Poslednjih nedelja izmerene su neke ekstremno visoke temeprature. Ipak, ne treba precenjivati mogućnosti klimatskih promena, jer je jasno da utiču i drugi faktori", naveo je Dan Mičel sa Bristolskog univerziteta.

Jedan od tih faktora je strujni tok, jezgro jakih vetrova na osam do 11 kilometara iznad površine Zemlje koji duvaju sa zapada na istok, i upravljaju vremenskim prilikama širom sveta. Ponekad kada su intenzivni, ti vetrovi donose oluje, a kada su slabi donose mirne dane, i to se trenutno dešava.

 

"Strujni tok je trenutno vrlo slab, a rezultat toga je da se područja sa visokim atmosferskim pritiskom dugo zadržavaju na istom mestu", istakao je Mičel.

 

Drugi faktori koji stvaraju meteorološke uslove i koji su doveli do ovakvih vrućina obuhvataju značajne promene temperatura površine mora u severnom Atlantiku.

foto: EPA

"Ovo je deo fenomena poznatog kao atlantska višedecenijska oscilacija.

 

Zapravo, situacija je slična onoj iz 1976. godine, kada smo imali slične temperature na Atlantiku i nepromenljiv strujni tok. I naravno, ova godina je bila jedna sa najviše suša, najviše sunčanih dana i najtoplijih leta u Velikoj Britaniji u 20. veku", rekao je profesor Adam Skejf, iz Kancelarije za meterorologiju.

Ipak, jedna je ključna razlika između ove i 1976. godine, istakao je profesor Tim Ozborn, direktor Klimatske istraživačke jedinice sa Univerziteta Istočne Anglije.

 

"Osnova na kojoj ovi efekti danas funkcionišu je danas drastično drugačija. Od 1976. godine imali smo više decenija globalnog zagrevanja, zbog rasta emisije ugljenika, što je značajno povećalo globalne temeprature", naglasio je Ozborn.

Rezultat je da će svaki fenomen, poput slabljenja strujnog toka, imati izraženiji efekat nego pre 40 godina. Naučnici ističu da će toplotni talasi postati češći i da će se pogoršati, kako raste i emisija ugljenika, a problem se neće zadržati samo na kopnu.

 

"Imamo i morske toplotne talase širom sveta. Na primer, prošle godine je došlo do morskog toplotnog talasa koji je udario u obalu Australije. Opustošio je ogromne delove Velikog koralnog grebena. Ove pojave postaju sve češće i intenzivnije, poput onih na kopnu", kazao je Majkl Borous Okeanskog instituta u Škotskoj, piše Gardijan.

 

Kurir.rs/Tanjug

Foto: AP, EPA, Reuters, Shutterstock

 

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: