icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Profimedia

Kečiga iz Dunava nadživela je dinosauruse, ali da li ova drevna vrsta može da preživi nezakonit ulov kojem je izložena?

Objavljeno: 27.07.2018. 10:51h

 

Ribari u Srbiji, potpomognuti trgovcima i vlasnicima restorana, krše ograničenja u vezi sa ulovom dunavske kečige čime se ugrožava opstanak ove jedinstvene vrste jesetre, cenjene zbog njenog mesa i kavijara, pokazuje istraga BIRN-a.

Kečiga u Dunavu živi više od 200 miliona godina kao jedini član porodice jesetri koji ne migrira iz Crnog mora.

Većim delom 20. veka broj kečiga bio je u opadanju i one su bile klasifikovane kao „ugrožene“. Napori za očuvanje vrste u nekim podunavskim državama doveli su do rasta broja kečiga od 1980-ih do danas, ali preterani ulov se nastavlja u Srbiji čime se otežava mogućnost kečige da se razmnožava. Zbog toga smo suočeni sa onim što stručnjaci za zaštitu prirode nazivaju „nesagledivim“ posledicama po rečni ekosistem.

Za razliku od Ukrajine, Rumunije, Bugarske i Mađarske, Srbija nije uvela potpunu zabranu na ulov kečige i drugih vrsta jesetri. Od 2005, ulov kečige zabranjen je samo u periodu mresta, između marta i juna, kao i tokom cele godine za primerke manje od 40 centimetara, kako bi im se pružila šansa da se razmnožavaju.


Novinari BIRN-a su, pak, tokom perioda mresta pronašli svežu kečigu u prodaji na pijacama i restoranima u Beogradu i drugim gradovima na Dunavu - Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Smederevu. Mnogi primerci bili su manji od 40 centimetara.

 


Sa cenom između 10 i 15 evra po kilogramu, kečiga je vredan ulov za ribare u državi gde je prosečna neto plata oko 450 evra.

Kancelarija Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) u Srbiji saopštila je u junu da je postalo „nemoguće da se ova vrsta razmnožava i da održava konstantan broj“ i zatražila je potpunu petogodišnju zabranu na ulov kečige u Srbiji.

“Ukoliko se prekomerni ulov nastavi na ovom nivou, moglo bi se desiti da kečiga izumre u Srbiji,“ kaže profesor Branko Miljanović, ihtiolog, tj. stručnjak za ribe sa Univerziteta u Novom Sadu.

“Ukoliko jedna vrsta nestane iz lanca ishrane u reci – a kečiga je u sredini tog lanca – posledice na ceo ekosistem su nesagledive.”

 

Jesetra pod opsadom

Jesetra, koja je izuzetno osetljiva na promene u svom staništu, smatra se jednom od najugroženijih vrsta ribe u svetu, sa brojem ulova u konstantnom opadanju u gornjem i srednjem toku Dunava, a od nedavno i u donjem toku.

Osim preteranog ulova, kao osnovnog problema, teškoj situaciji doprinela je i izgradnja hidrocentrala Đerdap 1 i 2 na Dunavu između Srbije i Rumunije tokom 70-ih i 80-ih godina, čime je sprečena sezonska migracija iz Crnog mora do gornjeg toka reke. Jesetra i dalje migrira nizvodno od te tačke.

U Dunavu više nema Atlantske jesetre (štirjuna), dok je kratkonosa kečiga pred izumiranjem. Beluga, ruska kečiga i pastruga više ne žive u gornjem i srednjem toku Dunava. Tako je kečiga, kao jedina jesetra koja ne migrira, postala najprisutnija vrsta jesetre u reci.

I pored toga, prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), populacija kečige smanjena je za oko 70 procenata.

Prema zvaničnim statističkim podacima srpskog Ministarstva za zaštitu životne sredine, količina kečiga ulovljenih u Srbiji je u konstantnom padu, od oko 22,5 tone 2011. do devet tona 2017.

Ipak, stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da ove brojke ne oslikavaju obim krivolova u državi.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije kaže da je ukupna količina ulovljene ribe nekih 5.000 tona na godišnjem nivou, dok Ministarstvo za zaštitu životne sredine procenjuje da na krivolov otpada nekih 20 do 30 procenata. S druge strane, aktivisti za zaštitu životne sredine i ribolovci veruju da je nezakonit ulov duplo veći od prijavljenog i da iznosi nekih 10.000 tona.

Svetska organizacija za prirodu i Udruženje ribolovaca Srbije saopštili su u decembru prošle godine da se ograničenja na ulov kečige često krše i da riba često završava u restoranima, gde inspektori za ribolov Ministarstva za zaštitu životne sredine ne mogu da vrše provere.

BIRN je na Fejsbuku pronašao fotografije najmanje sedam restorana u kojima se nudi nedovoljno odrasla kečiga, koja je, po rečima dr Mirjane Lenhardt sa Instituta za biološka istraživanja, često ciljano ulovljena, jer je popularna među gostima restorana.

Kečiga se u Srbiji naziva i „dunavske grisine“. “To je riba za kraljeve i kraljice,” kaže Ivica Kovač, kuvar i vlasnik restorana u Somboru. „Kečiga živi u dubokoj rečnoj vodi, tako da u svakom zalogaju možete da osetite jedinstvenu kombinaciju ribe, školjki i rakova.”

Kovač, koji je napisao tri kuvara sa receptima za riblje specijalitete, kaže da ribari često dolaze u njegov restoran i nude nezakonit ulov.

“Cena koju krivolovci nude je uvek niža od one iz ribnjaka ili od ribara koji imaju dozvolu,“ rekao je BIRN-u. „Mnogi restorani kupuju nezakonito ulovljenu ribu i pristaju na rizik.”
 

Zaštita profita

 

foto: Profimedia

Nezakoniti ribolovci često pribegavaju nasilju kako bi zaštitili svoj profit, navode inspektori za ribarstvo zaposleni u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i javnim preduzećima - Vode Vojvodine, Vojvodina Šume, Srbija Vode i Srbija Šume.

Nekoliko inspektora, koji su pristali na razgovor sa BIRN-om pod uslovom da ostanu anonimni, kažu da se svaki dan suočavaju sa verbalnim i fizičkim nasiljem, a svaki od njih je naveo da su najmanje jednom bili napadnuti oružjem ili da im je prećeno oružjem. U noćne patrole nikada ne idu sami.

„Skoro svako u selima kraj reke može biti krivolovac“, kaže za BIRN jedan od inspektora.

„Loša ekonomska situacija mnoge tera na obalu jer je to najlakši način da se prehrani porodica. Ali neki od njih su od toga napravili veliki biznis: veoma su dobro organizovani i naoružani.”

U martu 2017, kada su se novinari BIRN-a pridružili rečnoj patroli 20 kilometara uzvodno od Novog Sada, inspektori su otkrili 200 metara neobeleženih, nezakonitih ribarskih mreža u vodama blizu fabrike cementa u Beočinu.

Kada su konačno uhvatili prestupnike, otkrili su nekoliko tona nezakonito ulovljenih kečiga.

Mađarska se 2016. pridružila Ukrajini, Rumuniji i Bugarskoj u zabrani lova na kečige.

Ovog juna, Srbija je napravila mali korak u to tom smeru. Javno preduzeće Srbijašume, koje se bavi održavanjem javnih šuma i oko 100 kilometara toka Dunava (od ukupno 588 kilometara celokupnog toka kroz Srbiju), objavilo je zabranu lova na kečige u oblastima pod svojom kontrolom u toku 2018. i 2019.

Jasmina Jović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Srbije, rekla je za BIRN da ministarstvo podržava ovaj potez Srbijašuma i nagovestila da je moguća zabrana na teritoriji cele države.

„Svaki zahtev koji se odnosi na zaštitu životne sredine, odnosno divljih vrsta i njihovih staništa, je opravdan jer se njime pokreće postupak preispitivanja postojećih mera zaštite i održivog korišćenja, u ovom slučaju kečige u ribolovnim vodama Srbije, kao i uspostavljanje novih mera zaštite kao što je zabrana ulova ove vrste,“ rekla je Jović u pisanom odgovoru.

„Ministarstvo zaštite životne sredine će sprovesti analizu svih činjenica i mera koji se odnose na zaštitu i održivo korišćenje kečige.“

 

Sprovođenje

 

Međutim, svaku zabranu treba sprovesti.

Radu Sučiu, vođa grupe za istraživanje jesetri pri Nacionalnom institutu „Dunavska delta“ iz Tulče u Rumuniji, navodi da uprkos potpunoj zabrani na ulov jesetri u Bugarskoj i Rumuniji, oporavak populacije je sporiji nego što se predviđalo usled slabog sprovođenja zabrane.

Profesor Branko Miljanović sa Univerziteta u Novom Sada rekao je za BIRN da bi i postojeći zakoni u Srbiji već smanjili nezakonit ribolov kada bi bili primenjivani.

„Sprovođenje zakona moglo bi da smanji nezakonit ulov kečige tako što bi se onemogućila njena javna prodaja,“ rekao je.

S druge strane, u prošlogodišnjem izveštaju, odeljenje za sprovođenje zakona pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine i javna preduzeća Vode Vojvodine i Vojvodinašume, koja upravljaju najvećim oblastima za ribolov u Srbiji, naveli su da su njihovi napori ograničeni usled nedostatka ljudski resursa i slabih mera odvraćanja usled blagih kazni koje sudovi izriču.

Poslovično pretrpani i neefikasni sudovi u Srbiji su, prema podacima koje nam je dostavilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tokom 2017. okončali samo 8,5 procenata prijavljenih prekršaja. U većini tih slučajeva gde je dokazana krivica optuženog, izricane su kazne u iznosima između samo 5.000 i 10.000 dinara, što je mali iznos u odnosu na onaj koji ribolovci mogu da zarade od boljeg ulova kečige.

Nagli pad broja kečiga mogao bi da osiromaši genetski diverzitet čime bi se ova vrsta dovela korak bliže izumiranju.

Dr Gorčin Cvijanović, stručnjak na polju evolucijske razvojne biologije sa Univerziteta u Beogradu kaže da trenutno ne postoje pouzdani dokazi da se tako nešto dešava, ali i da „nema sumnje da je pritisak lova na ovu vrstu izuzetno jak i da treba uvesti zabranu ribolova.“

Cvijanović kaže da lokacije za mrešćenje treba staviti pod „strogu zaštitu“.
U suprotnom, nestanak kečige iz Dunava mogao bi da ima dalekosežne posledice na „čistu vodu, vazduh, hranu i klimatske uslove,“ navodi Duška Dimović, programski menadžer za Srbiju pri WWF.

„Zato je neophodno poboljšati zakone koji regulišu zaštitu ribljeg fonda, pojačati rad inspekcijskih službi, promeniti način na koji konzumiramo ribu tako da on bude održiv i zaštitimo zdrave ribe u zdravim rekama.”

 

 

Tekst je nastao kao deo BIRN-ove škole istraživačkog novinarstva.