Braneći Gazivode, branimo opstanak Srba na Kosovu, jer bi u suprotnom Priština kontrolisala snabdevanje vodom i strujom Srba na severu

Vlasti u Prištini po svaku cenu žele da gazduju Gazivodama jer od tog sistema direktno zavisi proizvodnja vode i struje na Kosovu i Metohiji! U prevodu, čije su Gazivode, njegov je i sever Kosova. Jer ko njima upravlja, kontroliše sve energetske i vodne resurse u pokrajini.

Imovina ovog celog kompleksa je od neprocenjive vrednosti, a pitanje upravljanja se ne pominje ni u jednom sporazumu sa Prištinom. Albanci pak godinama traže da im se predaju Gazivode, tvrdeći da je reč o njihovoj imovini.

Milionski prihodi

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj svojevremeno je poručivao da je nastavak dijaloga besmislen ako se ne priča o energetici, iza čega se krio zahtev Beogradu: „Predajte Gazivode!“

Gazivodama upravlja EPS. Prihodi su desetine miliona evra godišnje samo od vode, a značajne su i zbog radnih mesta za Srbe. Sve održava i remontuje Srbija i niko osim lokalne samouprave, to jest Srba, u taj sistem ne ulaže. U njihovom sastavu je i kanal Ibar-Lepenica, koji služi za vodosnabdevanje, navodnjavanje, ali i rashlađivanje termoelektrane „Obilić“. Ako bi se zavrnule slavine, one ne bi mogle da rade.

Taj sistem je, kako se u javnosti pominjalo, bio i među tihim uslovima kojim je EU 2015. pokušala da Srbiju uceni za otvaranje pristupnih pregovora. Aleksandar Vučić (tada premijer, prim. aut.) poručio je zvaničnicima EU da neće da potpiše, niti će pristati da se Prištini prepusti 100 odsto vlasništva nad Gazivodama.

Pitanje opstanka

O tome je govorio i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

- Braneći Gazivode, Vučić brani opstanak Srba na Kosovu, jer bi u suprotnom Priština kontrolisala snabdevanje vodom i strujom Srba na severu. Pitanje upravljanja se ne pominje ni u jednom sporazumu sa Prištinom, koja se služi trikovima i traži da joj se prepusti upravljanje, a da se kasnije rešava pitanje vlasništva. Ne pada nam na pamet da pravimo ustupke kada je reč o tako važnom hidropotencijalu - kazao je tada Đurić.

ČINJENICE

- kamen temeljac za branu Gazivode postavio je na Petrovdan 1972. tadašnji premijer savezne vlade Džemal Bijedić

- radove izvodila „Hidrogradnja“ iz Beograda

- najveća dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), a širina varira od jednog do nekoliko kilometara

- zbog izgradnje brane potopljena je polovina ondašnjeg Zubinog Potoka

- potopljeni su oko 600 domaćinstava, dve crkve, četiri groblja, dvori kraljice Jelene, žene kralja Uroša, iz nemanjićkog perioda

- kvadratni metar najplodnije zemlje Srbima je tad plaćan 18 dinara, koliko je koštala i paklica „drave“, u to vreme najjeftinijih cigareta

Biljana Bojić/Foto:Youtube Printscreen