icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: EPA

Alarm Zemlja se zagreva brže nego ikad

SVE SE PREOKRENULO: Skandinavija gori, a nas kiša udavi!

Pakao poslednjih nedelja zabeležene su rekordne temperature u Skandinaviji i na Baltiku. Na Balkanu nestabilno i kišovito leto.
 

Objavljeno: 03.08.2018. 23:10h

 

 


foto: EPA

Protekla godina bila je jedna od tri najtoplije u istoriji merenja temperatura na Zemlji, pokazala je najnovija studija "Stanje klime u 2017. godini", na kojoj je radilo čak 500 naučnika iz 60 zemalja iz celog sveta.
U studiji se ističe da ovako brzo zagrevanje naše planeta nije zabeleženo u poslednjih 2.000 godina.

 

Sve se preokrenulo

 

Poslednjih godina je promena klime znatno uočljivija. Tako su ovog leta u Skandinaviji i na Baltiku rekordno visoke temperature, dok je na Balkanu prvi deo leta obeležilo nestabilno i kišovito vreme. Posebno zabrinjava činjenica da je nivo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bio rekordan, a od prošle godine nije zabeležen efekat El Ninjo.

 

Rekordne temperature u Evropi

38,5 - Fiveršam, Engleska
10. avgust 2003.

47,4 - Amareleja, Portugal
1. avgust 2003.

47,3 - Montoro, Španija
13. jul 2017.

48 - Atina, Grčka
10. jul 1977.


Poslednje tri godine pokazuju po kom će se obrascu menjati klima ukoliko nešto pod hitno ne preduzmemo. Od 2014. do danas uništeno je najviše korala u svetskim okeanima. Ranije su se masovna uništavanja korala događala na svakih 25 do 30 godina, a danas oni izumiru na svakih šest godina. Razlog tome je zagrevanje okeana - kaže Deke Arnt, klimatolog iz Američkog meteorološkog društva koje je objavilo izveštaj.
Prosečna globalna temperatura morske površine prošle godine bila je blizu rekordnoj iz 2016. Globalan nivo mora je porastao u proseku za 3,1 centimetar u poslednjoj deceniji i taj tempo se ubrzava.

 

Topi se led na Arktiku i Antarktiku

 

Istovremeno je na Arktiku i Antarktiku rekordno nizak nivo leda. Ovako abnormalno topao vazduh na Arktiku i površini mora na tom području nije zabeležen u poslednjih 2.000 godina, navodi se u studiji. Ranije studije su predviđale da će Arktik ostati bez leda do 2100. godine, ali sada su procene da će se to dogoditi već 2050.


Katastrofalne posledice
- Dugotrajna suša i smanjenje prinosa
- Češće i razornije vremenske nepogode
- Rast nivoa mora ugrožava priobalje
- Izumiranje brojnih životinjskih vrsta