Alarm Zemlja se zagreva brže nego ikad
SVE SE PREOKRENULO: Skandinavija gori, a nas kiša udavi!
Pakao poslednjih nedelja zabeležene su rekordne temperature u Skandinaviji i na Baltiku. Na Balkanu nestabilno i kišovito leto.
Protekla godina bila je jedna od tri najtoplije u istoriji merenja temperatura na Zemlji, pokazala je najnovija studija "Stanje klime u 2017. godini", na kojoj je radilo čak 500 naučnika iz 60 zemalja iz celog sveta. U studiji se ističe da ovako brzo zagrevanje naše planeta nije zabeleženo u poslednjih 2.000 godina.
Sve se preokrenulo
Poslednjih godina je promena klime znatno uočljivija. Tako su ovog leta u Skandinaviji i na Baltiku rekordno visoke temperature, dok je na Balkanu prvi deo leta obeležilo nestabilno i kišovito vreme. Posebno zabrinjava činjenica da je nivo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bio rekordan, a od prošle godine nije zabeležen efekat El Ninjo.
Rekordne temperature u Evropi
38,5 - Fiveršam, Engleska 10. avgust 2003.
47,4 - Amareleja, Portugal 1. avgust 2003.
47,3 - Montoro, Španija 13. jul 2017.
48 - Atina, Grčka 10. jul 1977.
Poslednje tri godine pokazuju po kom će se obrascu menjati klima ukoliko nešto pod hitno ne preduzmemo. Od 2014. do danas uništeno je najviše korala u svetskim okeanima. Ranije su se masovna uništavanja korala događala na svakih 25 do 30 godina, a danas oni izumiru na svakih šest godina. Razlog tome je zagrevanje okeana - kaže Deke Arnt, klimatolog iz Američkog meteorološkog društva koje je objavilo izveštaj. Prosečna globalna temperatura morske površine prošle godine bila je blizu rekordnoj iz 2016. Globalan nivo mora je porastao u proseku za 3,1 centimetar u poslednjoj deceniji i taj tempo se ubrzava.
Topi se led na Arktiku i Antarktiku
Istovremeno je na Arktiku i Antarktiku rekordno nizak nivo leda. Ovako abnormalno topao vazduh na Arktiku i površini mora na tom području nije zabeležen u poslednjih 2.000 godina, navodi se u studiji. Ranije studije su predviđale da će Arktik ostati bez leda do 2100. godine, ali sada su procene da će se to dogoditi već 2050.
Katastrofalne posledice - Dugotrajna suša i smanjenje prinosa - Češće i razornije vremenske nepogode - Rast nivoa mora ugrožava priobalje - Izumiranje brojnih životinjskih vrsta