NVO IZ BEOGRADA I PRIŠTINE PISALE MOGERINIJEVOJ PROTIV PODELE KOSOVA: Kada budete videli ko ih najviše kritikuje, nećete da verujete!

BEOGRAD - Predsednica Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić oštro je danas kritikovala pismo grupe nevladinih organizacija iz Beograda i Prištine Mogerinijevoj kao površno, kontroverzno, a posebno ukazuje da potpisnici ne nude bilo kakvo ostvarljivo rešenje.

Deo NVO traži od Mogerinijeve da se izjasni protiv podele Kosova ili razmene teritorija po etničkom principu, o čemu se inače debatuje u javnosti, a Milić ističe da neko ko ne zna o čemu se radi pismo može da protumači kao da se Srbija i Kosovo spremaju da sa svoje teritorije izbacuju druge manjine.

"Pismo je kontroverzno, jer iz njega proističe da potpisnici u stvari uopšte ne veruju u EU integracije, jer smatraju da bi sporazum, ako se postigne, mogao da dovede do dramatičnih posledica u regionu, u kojem smo, inače, svi za EU, a većina i u NATO ili ima saradnju sa tom organizacijom", rekla je Milić za Tanjug.

Ona je takođe primetila i da se u pismu spominju nestali, ali da se ne traži nastavak suđenja za ratne zločine, pa se pita da li je to izostalo zato što su među potpisnicima i organizacije sa Kosova, ili iz nekog drugog razloga, ali je, ističe, indikativno da se to pitanje ne spominje.

"Konačno, pismo ne nudi ostvarljivo i sprovodljivo rešenje", rekla je Milić.

Ona je odbacila tezu koja se provlači i kroz pismo, i u javnosti uopšte, da bi podela bila etnička.

Milić objašnjava da je na toj, pogrešnoj tezi napravljena čitava "drama", a da su njeni "tumači", poput Danijela Servera ovih dana, zapravo zagovarali neke svoje interese i to koristeći argumente od pre 10 ili 20 godina, koji više "ne piju vodu".

Korekcija administrativne linije, koju i njena orhganizacija predlaže, ne može da ima nikakav domino efekat, niti da "povuče" podele nekih drugih zemalja ili teroitorija, kako to navode njeni protivnici, jer su, objašnjava Milić, zemlje regiona mahom u procesu evropskih integracija i članice NATO-a.

"Nisam sigurna da li su potpisnici pisma Mogerinijevoj svesni da bi priče o navodno etnički čistijim državama možda pre mogli da upute Mađarskoj i Poljskoj, nego Srbiji i Kosovu. Mislim da ne shvataju da Federika Mogerini izražava stav svih zemalja članica EU, u kojoj su, između ostalog, i Mađarska i Poljska, ali i pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo", rekla je Milić.

Milić takođe pita kako bi dogovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa mogao da izazove bilo kakvo "dramatično pokretanje" stanovništva, ako se to nije dogodilo 2008. godine, kada je Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost, što je, dodaje, mnogo "neprijatnije" od bilo kakvog dogovora Beograda i Prištine.

"Mi pričamo o korekciji administrativne linije samo u kontekstu dogovora Beograda i Prištine, dakle ni na koji nasilan ili jednostran način", rekla je Milić.

Naravno da ne postoji idealno rešenje, kaže Milić i napominje da joj nije poznato da li državni vrh uopšte ide u pravcu ideje korekcije administrativne linije.

"To još nismo čuli. Verujem da i oni imaju, itekako, i argumente protiv korekcioje granice, imajući u vidu Srbe koji u toj varijanti ostaju na jugu", kaže Milić i dodaje da korekcija administartivne linije, kakvu zagovara njen Centar, nije zasnovana na etničkom principu.

Milić:Ohrabrujuće poruke predsednika

Mi smo prvi put danas čuli da Rezolucija 1244 nije nikakva pobeda Srbije, niti garant bilo čega i mislim da su to novi i jako dobri momenti, rekla je predsednica Centra za evroatlantske studije Jelena Milić i dodale da su poruke sa današnje pres konferencije predsednika Srbije ohrabrujuće.

"Drago mi je što je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nema lakog i bezbolnog rešenja u vezi sa Kosovom ponovljena u relativno mirnom i racionalnom tonu, kao i to što je prvi put spomenuta odgovornost Srbije iz perioda 1998/99. godine, iz koje proizlaze neki delovi rezolucije 1244 SB UN", rekla je Milić za Tanjug.

Ona je ukazala na licemerje zapadnih diplomata koji su sada "zainteresovani za srpske crkve i manjine na Kosovu": "Nisam ih čula u slučaju drastičnijih odluka, kao što je unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova", primetila je Milić.

Kaže da isto licemerje ispoljavaju i po pitanju referenduma, jer, podseća, oni koji su dali podršku Makedoniji kada je reč o sporazumu o imenu sa Grčkom, pravo na referendum osporavaju u slučaju Srbije.

Milić ističe da je u Briselskom procesu Beograd učinio više da pokaže konstruktivnost i da poštuje obaveze, date pre svega EU, nego što je to učinila kosovska strana.

(Kurir.rs/Tanjug)