icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Ilustracija, Foto: Zorana Jevtić

teška situacija na kim

ALBANCI NE BIRAJU SREDSTVA KAKO DA UZURPIRAJU IMOVINU SRBA: Ugovori o kupovini i sa pokojnicima

Objavljeno: 12.08.2018. 11:57h

 

Albaci ne biraju sredstva kako bi se dokopali imovine Srba na Kosmetu! Kako ističe Dobrica Lazić, advokat iz Kosova Polja, suštinski problem znatnog broja raseljenih Srba, ali i samih žitelja pokrajine, jeste što moraju da se bore da bi dokazali pravo na sopstvenu imovinu koju su Albanci uzurpirali ili prisvojili.


 

"Problem prisvajanja, odnosno otimanja srpske imovine od strane Albanaca prisutan je još od 1999. godine, odnosno dolaska međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju. Osim otimanja imovine, naši ljudi su suočeni sa nedostatkom pravne zaštite jer su, pogotovu u sredinama južno od Ibra, prepušteni na milost i nemilost kosovskom pravosuđu koje po pravilu ne reševa pitanja otimanja srpskih kuća, stanova i imanja, ili to čini veoma sporo", opominje advokat Lazić u razgovoru za "Večernje novosti".

 

On ističe mnogobrojne primere falsifikovanja dokumenata kojima se obavljaju navodni kupoprodajni ugovori o nekoj nekretnini ili imanju.

 

Kao jedan od takvih primera srpski advokati pominju slučaj Velimira Đorđevića, koji poseduje plac na ulazu u Čaglavicu, nedaleko od Prištine, koji mu je oduzet falsifikovanjem njegove lične karte. Đorđević je uspeo da dokaže falsifikovanje i svoje vlasničko pravo nad imovinom, ali ipak ne može da dobije validnu sudsku presudu.

 

"U tom slučaju vodimo postupak od 2005. godine, dakle punih trinaest godina. Iako je sud Euleksa 2012. presudio u korist mog klijenta, Osnovni sud u Prištini i dalje izbegava da mi dostavi presudu, a ona postoji u bazi podataka", ističe advokat Lazić.

 

Srpski advokati sa Kosmeta ističu i druge "metode" u otimanju srpske imovine. Recimo, sklapanje kupoprodajnih ugovora sa pokojnicima! Otimači nekako dolaze do ličnih dokumenata pokojnika, a potom falsifikovanjem potpisa daju saglasnost za navodnu prodaju imovine.

 

Kao jedan od drastičnijih primera otimanja i uništavanja srpske imovine na KiM advokati ističu primer porodice Simonović iz prištinskog naselja Sunčani breg.

 

Njihovu kuću, po izbeglištvu, zaposeo je Albanac, sada poslanik u kosovskom parlamentu. Iako je godinama koristio velelepnu kuću ove porodice, koja je posle duge borbe uspela da dokaže vlasništvo posredstvom Unmikove Agencije za imovinu, agonija ove porodice nastavlja se time što njihovog tada 23-godišnjeg sina, koji odlazi po ključ od kuće, hapsi kosovska policija pod optužbom za navodni ratni zločin.

 

"Tog mladića, koji je prethodno radio kao vozač u jednom od kosovskih ministarstava i prošao sve provere, prijavio je uprvao uzurpator kuće. Potom je srušio objekat od 250 kvadrata, a mladić je proveo nekoliko godina u zatvoru dokazujući da nije kriv za lažnu optužnicu", ispričao nam je advokat Živojin Jokanović jednu od dramatičnih priča.

 

I ostali srpski advokati navode slučajeve hapšenja Srba na osnovu lažnih optužnica Albanaca koji žele da se dokopaju njihove imovine. Navode slučaj Milanke Terzić, iz Istoka, koja je prošle godine uhapšena pod optužbom za navodni ratni zločin, a koja ne želi Albancima koji su je prijavili da proda kuću.

 

Potom slučaj Milorada Zajića, iz Kline, protiv kojeg je pre nekoliko dana podignuta optužnica, takođe za ratni zločin, a jedini greh ovog čoveka je što nije želeo da proda veliku kuću u Klini koju žele da kupe Albanci koji su ga prijavili.

 

Predstavnici raseljenih lica sa Kosmeta upozoravaju i na uništavanje srpske imovine na KiM od strane Albanaca, pogotovo u onim sredinama u koje Srbi bezuspešno pokušavaju da se vrate.

 

"Organizovano, smišljeno već 20 godina se uništava srpska četvrt u centru Đakovice. Kuće Tomića, Stanokevića, Stefića, Stojanovića... prvo su uništene a potom srušene pod navodnim obrazloženjem da ugrožavaju okolinu", navode u Udruženju raseljenih Srba iz Đakovice.

 

Međunarodna zajednica ne reaguje na slučajeve otimanja imovine Srba na Kosmetu.

 

Opominjući da imovina Srba na Kosmetu vredi više milijardi evra, novinarka Svetlana Vukmirović, autorka serijala "Pravo na sutra", koji se bavi pomenutim problemom, opominje da je pravo na privatnu svojinu svuda u svetu neprikosnoveno, ali da kosovske vlasti i Albanci ne biraju sredstva da pokažu da "Kosovo pripada njima", iako su na KiM Srbi i dalje većinski vlasnici zemlje.

 

"Iako se ta činjenica prećutkuje to potvrđuju katastarski podaci", ističe Vukmirovićeva, podsećajući na postojanje pravnih timova za pomoć Srbima koji moraju da dokazuju vlasništvo nad svojom imovinom.

 

Kurir..rs/Novosti/Dragana ZečevićFoto: Zorana Jevtić