icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: AP

Zaštitni znak beograda odlazi iz prestonice

U BEOGRADU BUKTI PRAVI RAT: Smrdibube zamenile dživdžane! Vrapci nemaju kvalitetnu hranu, pa beže jer su zimi osuđeni na fast fud restorane i pekare

Osim vrabaca, sve ređe se u Beogradu mogu videti i laste, gugutke, grlice, a razlog su, između ostalog, i poplave u Obrenovcu 2014, zbog kojih je ekosistem poprimio drugačiji oblik

Objavljeno: 18.08.2018. 15:08h

 

BEOGRAD - Malo koji Beograđanin bi mogao da se seti kada je poslednji put u svom gradu ujutru čuo pesmu vrabaca, dživdžana, a stručnjaci upozoravaju da je tih ptičica sve manje.


 

Sve veća urbanizacija grada, moderne zgrade, uništavanje zelenih površina i nedovoljno hrane "oterali" su vrapce iz glavnog grada, što je, osim nedostatka prepoznatljivog cvrkuta ovih ptica, imalo za posledicu primetno veći broj insekata.

foto: AP

Direktor Veterine Beograd Budimir Grubić kaže da se jasno vidi da se pre oko dve godine broj insekata povećao, jer se broj ptica koje se njima hrane smanjio. Između ostalog, građani su nedostatak vrabaca mogli da uoče i po velikom broju "smrdibuba" tokom proleća ove godine, a Grubić kaže da je populacija ptica počela da menja strukturu od 2011. godine.

 

Osim vrabaca, sve ređe se u Beogradu mogu videti i laste, gugutke, grlice, a razlog su, između ostalog, i poplave u Obrenovcu 2014, zbog kojih je ekosistem poprimio drugačiji oblik.

foto: Beta/Emil Vaš

"Beograd je u neku ruku oaza zelenila, ali događaju se nepredvidive stvari, poput poplava. Na primer glodari, oni su posle poplave delom nestali, a delom se pojavili na drugom mestu i onda smo, logično, 2015. godine imali povećan broj zmija", navodi Grubić.

 

Sve manje vrabaca u urbanim sredinama posledica je i nepostojanja dobrih staništa, nedostatka hrane i skrovišta.

foto: AP

"Vrabac 'pokućar' je hiljadama godina živeo uz čoveka i svoj život je prilagodio životu sa čovekom, ali čovekov život u gradu se mnogo promenio. Kroz Beograd više ne prolaze kamioni sa žitaricama i vrapci ne mogu naći kvalitetnu hranu, sem tokom leta kada konzumiraju semenje trave, korov i slično", objašnjava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

 

On objašnjava da su vrapci tokom zime "osuđeni" na restorane brze hrane i pekare, što nije dobro, jer ptice ne treba da jedu hleb pun aditiva, soli i kvasca, koji čini njihov metabolizam podložnijim parazitima i virusima.

foto: AP

"Ako ljudi žele da hrane ptice, nek im daju žitarice, koje ni na koji način nisu termički obrađene ni tretirane...To mogu biti suncokret, pšenica, ječam, ovas, proso...", navodi Knežević.

 

Pored hrane, veliki problem je i što je sve manje mesta gde bi se vrapci nastanili, jer se sve više ruše stare zgrade i grade nove, koje nemaju pukotine u strehi ili na fasadi, a to su mesta koja vrapci najčešće koriste da naprave gnezdo. Takođe, kaže Knežević, vrapci ne mogu da nađu seno za gnezdo, a sečenje žbunova pre zime onemogućava im da imaju mesto gde će boraviti i zaštiti se od grabljivica, mačaka, kobaca, jastreba...

foto: AP

Kako bi se stekao uvid u broj vrabaca u Beogradu, ove godine je počelo istraživanje na teritoriji opštine Stari grad, koje treba da utvrdi brojnost, mesta okupljanja i uslove u kojima žive, a plan je da se istraživanjem kasnije obuhvate i druge beogradske opštine.

 

Ipak, dok se čekaju zvanični podaci, može se učiniti štošta za "povratak" ove ptice. Knežević kaže da je potrebno prilikom gradnje zgrada razmišljati o pticama ili u dvorište stavljati kućice za ptice, takođe, pomoći će i sadnja žbunja, kao i pravljenje improvizovanih hranilica tokom zime gde će ptice imati redovan obrok.

foto: AP

A, kako je vrabac uopšte postao simbol Beograda? Postoje različite legende o tome, a Knežević smatra da je harizma koju ova ptica ima bila presudna da Beograđanima priraste za srce.

 

"To je ptica najbliža čoveku. Njegova pesma je najintezivnija kada se ljudi probude i to je blisko Beograđanima, oni su je izabrali za simbol zbog ljupkosti i harizme", zaključuje on.

 

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: AP)