INTERVJU ALEKSANDRA DRECUN, DIREKTORKA CENTRA ZA NAUKU I INOVACIJE Srpska nauka ima budućnost

U Beogradu će se od 26. do 28. avgusta održati zajednička radionica srpskih i američkih naučnika! Gosti Srbije biće vrhunski naučnici iz Amerike, i to oni koje šalje Nacionalna fondacija za nauku SAD (NSF), inače jedna od najvećih naučnih agencija na svetu. Oni će s kolegama iz Srbije imati radionice iz nekoliko važnih naučnih oblasti, poput biomedicine, arheologije, genetike...

ZNANJE I POSVEĆENOST

Stranci obično gledaju kako da "uvezu" stručnjake iz Srbije. Da li ovakvom saradnjom ta praksa može da se promeni? - To je upravo naš ključni motiv. Kao potomak onih koji su odlazili i Ameriku i vraćali se u Srbiju da se bore na Solunskom i drugim frontovima, duboko verujem da imamo unutrašnje snage da pokrenemo razvoj naše zemlje na zdravim osnovama - znanju, posvećenosti i kreativnosti, svakako i čestitom i profesionalnom pristupu svemu što radimo.

Ovim će inače zaživeti Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji Srbije i SAD, koji je potpisan još 2010, a među najzaslužnijima za to je Aleksandra Drecun, direktorka Centra za nauku i inovacije - Intersection, koja za Kurir kaže da su ovakve radionice ujedno i prilika da se stvore uslovi da naši najpametniji mladi ljudi ostanu u Srbiji.

Međudržavni sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD potpisan je pre osam godina. Sve do danas bio je, takoreći, mrtvo slovo na papiru. Zašto? - Bilo je potrebno mnogo konkretnih poteza i angažovanje velikog broja vrednih ljudi, s jakim argumentima, da bi tako velika zemlja kao što je SAD odlučila da pokrene saradnju s relativno malom zemljom kakva je naša. Nakon što smo s delegacijom naših najboljih naučnika otvorili vrata NSF i zainteresovali ih za saradnju, ključna je bila podrška države i veliko angažovanje ministra Mladena Šarčevića i njegovog tima, kao i našeg ambasadora u SAD Đerđa Matkovića.

Kako je došlo do saradnje sa NSF i koliko ste radili na realizaciji ovog projekta? - Skoro deset godina kao pojedinci, a potom i kao stručnjaci organizovani u udruženje Intersection, gradimo poverenje s kolegama u NSF. O svom trošku smo nebrojeno puta imali sastanke u SAD, a aktivno se uključila i naša naučna dijaspora u Americi. NSF je prošle godine poslao misiju u posetu Srbiji i mi smo im, u saradnji s ministarstvom, organizovali razgovore s našim vodećim matematičarima, arheolozima, biolozima i inženjerima. Za ovu radionicu sledeće nedelje ogromnu zaslugu ima profesor Zoran Obradović, jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti nauke o podacima.

Koliko je ovo važno za Srbiju? - Za Srbiju je ovo prilika da stvori okvir za to da naši najpametniji mladi ljudi ostanu ovde i da iz naše zemlje rade na rešavanju najvećih naučnih izazova današnjice, zajedno sa svojim američkim kolegama.

Kakva je budućnost srpske nauke? - Svakako imamo šansu da naš razvoj ubuduće bude baziran na znanju. Ako budemo imali više ovakvih velikih, udruženih inicijativa, šanse će rasti.