SPAS ZA 300.000 PAROVA: Banka reproduktivnih ćelija jedina šansa za dete

U Srbiji se više od 300.000 parova ili 600.000 ljudi bori sa problemom neplodnosti, a borba sa sterilitetom može biti duga i iscrpljujuća.

Mnogima je jedino rešenje da dobiju decu - vantelesna oplodnja. Banka doniranih reproduktivnih ćelija, koja bi do kraja godine trebalo da bude formirana u zemlji, ovim ljudima će dati novu nadu da napokon postanu roditelji!

I ne samo to. Osnivanje banke jajnih ćelija daje šansu i onim ženama koje nemaju partnera ili sopstvene reproduktivne ćelije da dobiju bebu. To, praktično, znači da će veliki broj parova, koji je do sada morao da ide u inostranstvo u banke doniranih ćelija, sada moći da ih dobije u Srbiji, i to o trošku države! Iako je Zakon o biomedicinski potpomognutom oplođenju, koji reguliše ovu oblast, već donet, za njegovu primenu potrebno je podzakonskim aktima utvrditi tehničke uslove pod kojim će to biti izvodljivo, a njihovo donošenje je u pripremi.

Profesor Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Srbije, kaže za Kurir da je GAK Višegradska još pre nekoliko godina predviđen kao mesto banke darovanih reproduktivnih ćelija. - Osnivanje banke reproduktivnih ćelija prilično je velika investicija, od preko dva miliona evra, a ovakvu banku nemaju ni mnoge zemlje u okruženju, od kojih su neke i članice Evropske unije. Ovim je omogućeno da građani Srbije mogu biti nesebični davaoci i primaoci poklonjenih reproduktivnih ćelija. Osnivanjem ovakve banke parovi će moći da ostvare svoje potomstvo - ukoliko jedno od njih ili čak oboje nemaju adekvatne ćelije ili tkiva kojima je moguće ostvariti trudnoću, moći će da dobiju poklonjene iz ove banke, ili čak embrione - objašnjava Stefanović.

On dodaje da bi darodavci embriona bili parovi koji svoje embrione ne žele više da čuvaju za vlastitu oplodnju, ali im je žao da budu uništeni. - Naravno, donatori će biti anonimni za one kojima daju ćelije ili embrione, a moraće da prođu i standardne testove na polno prenosive bolesti, nasledne bolesti... Predviđena je i mogućnost uvoza i izvoza darovanih reproduktivnih ćelija. Dakle, ukoliko u domaćoj banci ne postoji dovoljan broj ili određeni profil darovanih ćelija, moći će da se uradi postupak sa uvezenim darovanim ćelijama u bilo kom centru za BMPO - naglašava Stefanović.

Prema sadašnjem predlogu, kako ističe Stefanović, nije predviđeno plaćanje donatorima, izuzev za tehničke stvari. - Takođe, donirane jajne ćelije ne bi trebalo da se naplaćuju parovima, već da idu o trošku RFZO. Ovo je vrlo kompleksna oblast i mnogi detalji se još uvek usaglašavaju podzakonskim aktima, ali se nadamo da će ova banka početi da radi uskoro, do kraja godine - kaže Stefanović.

Sadašnje stanje Tri pokušaja o trošku države,

privatno minimum 1.000 evra

O trošku države trenutno se mogu uraditi tri pokušaja veštačke oplodanje, ali da bi žena mogla da uđe u taj proces, koji finansijski pomaže države, ona ne sme da bude starija od 42 godine. Osnovna cena veštačke oplodnje na privatnim klinikama je 110.000 dinara za klasičan metod i 160.000 za iksi metod, ali pacijentkinje moraju računati i na kupovinu neophodne terapije, koja se određuje individualno.

Državni registar čuva podatke o davaocima ćelija i embriona: - lični identifikacioni broj - lični podaci davaoca (ime i prezime, ime jednog roditelja, devojačko prezime, datum rođenja, JMBG, mesto rođenja, država rođenja, državljanstvo, broj lične karte, odnosno broj pasoša, bračno stanje, visina, težina, boja očiju, boja kose - prirodna, struktura kose, krvna grupa, Rh faktor, rasa, podatak da li je davalac usvojen i da li je začet darovanim reproduktivnim ćelijama) - rezultati urađenih pregleda i testova - lična i porodična anamneza - datum davanja izjave za doniranje i korišćenje reproduktivnih ćelija - datum prikupljanja reproduktivnih ćelija - datum povlačenja pristanka za doniranje i korišćenje reproduktivnih ćelija (ako postoji) - datum poslednje provere da li je donor reproduktivnih ćelija živ

Ove testove prolaze donori: - HIV infekcija - simptomatski i asimptomatski oblik B i C hepatitisa - humani T-limfotropni virus Tip I, II, III (HTLV) - citomegalovirus (CMV virus) - sifilis - gonoreja - hlamidija - mikoplazma i ureaplazma - hemofilija i drugi poremećaji koagulacije - skrining na cističnu fibrozu - u odnosu na istoriju bolesti, anamnezu i na genetsku procenu i određene tropske bolesti

Slavica Đukić Dejanović Po uzoru na regulativu EU

Slavica Đukić Dejanović, zadužena za demografiju i populacionu politiku, kaže da je sa aspekta populacione politike vrlo zainteresovana da u Srbiji što pre zaživi zamrzavanje ćelija i tkiva organa. - Zakon je donet, a podzakonska akta će najverovatnije biti doneta do kraja godine. Mi smo insistirali da zamrzavanje ćelija i tkiva organa bude regulisano u skladu sa zakonskom regulativom u zemljama Evropske unije. Više detalja o formiranju baze doniranih ćelija potražite u Ministarstvu zdravlja i na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS, jer oni prave tehničke uslove - rekla nam je Đukić Dejanović.

Brojke

• 6.500 beba rodi se godišnje u GAK Višegradska
• 5 do 10 odsto rođenih beba u GAK Višegradska nastao je nekim od postupaka asistirane fertilizacije
• 740 postupaka asistirane fertilizacije urađeno je 2017. u GAK Višegradska

Kurir.rs/Slavica Tomčić