icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Profimedia

PITALI SMO STRUČNJAKA

PSIHOLOG NIKOLINA MILOSAVLJEVIĆ ZA LENU: Šta su i kako se leče fobije

Objavljeno: 28.08.2018. 13:44h

 

Prema statistici, žene su sklonije fobijama i one se više boje bolesti, liftova, zatvorenih prostora, insekata, starenja... Muškarci češće imaju fobiju od krvi, visine, lekara i škole


 

Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko tokom razgovora kaže kako ima fobiju od nečeg ili nekog... Ili je to samo način da izrazimo strah od nečega. Postoji li i koliko je tanka linija između straha i fobije? Da li se i kako one mogu lečiti? Kada je potrebno potražiti pomoć stručnjaka?
Na ova i druga pitanja o ovom problemu za Lenu odgovore daje psiholog Nikolina Milosavljević.

 

foto: Kurir

 

Šta je, u stvari, fobija?
- Fobija je intenzivan, iracionalan strah od specifičnih mesta, objekata i situacija. Zbog tog straha ta mesta, objekti i situacije se izbegavaju ili, ukoliko se osoba suoči s njima, vrlo teško ih podnosi. Osobe koje imaju fobiju su svesne da je strah nerazuman, ali bez obzira na to, i dalje ne mogu da se izbore s njim.

 

Kada se najčešće javljaju problemi?
- Neka istraživanja i studije pokazuju da se specifične fobije javljaju već u detinjstvu (između pete i 12. godine). Najčešće su to strahovi od životinja i krvi, povređivanja ili injekcija. Kada je reč o situacionim fobijama (kao što su klaustrofobija ili fobija od letenja) one se javljaju u kasnoj adolescenciji ili odraslom dobu, a češće ovaj problem imaju žene u odnosu na muškarce.

 

Kako prepoznati da li se javila nova fobija ili se ponovo aktivirala fobija iz detinjstva?
- Fobije mogu nastati kao posledica nekog traumatskog iskustva, ali i kao posledica naučenog ponašanja (na primer, dete strah uči od roditelja). Ukoliko osoba počne da izbegava određene situacije, mesta ili objekta zbog toga što oseća fobičan strah koji može da je zadesi u toj situaciji, to je znak da je osoba razvila neku vrstu ovog problema. U psihologiji se to zove izbegavajuće ponašanje. Na primer, osoba koja se boji visine izbegavaće da ide kod prijatelja koji žive na višim spratovima u zgradi. Sve dok ta fobija ne ugrožava kvalitet života, ona će ostati "pritajena". To i dalje ne znači da ona oscilira, tj. da se povlači i pojavljuje ponovo. Ona je sve vreme prisutna, ali ne utiče previše na kvalitet života osobe, pa se retko kada klijenti javljaju na psihoterapiju kako bi taj problem rešili. Međutim, ukoliko dođe do promene neke životne situacije, fobija može da postane problem. Na primer, osoba koja se boji visine odbije dobro plaćen posao zato što je sedište firme na nekom veoma visokom spratu u nekoj poslovnoj zgradi. Ili, na primer, osoba koja ima strah od letenja, sve dok može da izbegava da putuje avionom, ona to neće prepoznavati kao neki veliki problem. Međutim, ukoliko bi morala da odleti negde, tada bi se uglavnom javila na psihoterapiju. U takvim situacijama shvati da njena fobija utiče da kvalitet života.

 

Koji su najčešći simptomi?
- U osnovi svake specifične i situacione fobije leži anksioznost ili teskoba - preterana briga i preterani, iracionalni strah od posledica neke situacije. Kod specifične fobije anksioznost se vezuje za specifičnu situaciju, mesto ili objekat. Na primer, osoba koja ima fobiju od psa boji se da će je pas ujesti i ozbiljno povrediti. U trenucima suočavanja sa objektom svog straha osoba će iskusiti i određenu telesnu uznemirenost (lupanje srca, znojenje, vrtoglavica i sl.). Takođe, jedan od simptoma je strah od straha, tj. osoba oseća strah da će joj se dogoditi taj preplavljujući strah ukoliko bi se suočila s tom situacijom, objektom ili mestom od koga strahuje. Treći simptom specifične fobije je izbegavajuće ponašanje, tj. osoba se svim silama trudi da izbegne ono od čega strahuje.

 

Kako se prevazilaze ili leče osećaji teskobe koji se javljaju kada samo očekujemo susret s onim čega se bojimo?
- Postoji određena vrsta lekova, ali i psihoterapija. U suštini, lekovi ne daju poželjne rezultate, tako da se uvek pre preporučuje psihoterapija. S obzirom na to da postoji više vrsta psihoterapije, u rešavanju specifičnih fobija najbolje se pokazala tzv. kognitivno-bihejvioralna. Osnovna tehnika ove vrste terapije u lečenju specifičnih fobija jeste izlaganje objektu kog se plašimo kroz tačno definisanu strategiju koja se dogovara između klijenta i psihoterapeuta. Da bi tretman bio uspešan, poželjno je da se psihoterapeut i pacijent viđaju što češće dok se ne smanji nivo straha i da terapija traje duže vreme kako bi se nov način funkcionisanja usidrio kod klijenta.

 

Čega se ljudi najčešće plaše (tj. koje su fobije najčešće)?
- Najčešće se razvijaju fobije od životinja, oluja, visine, bolesti, letenja, prizori krvi ili rana/povreda, od lifta i zatvorenog prostora.

 

Kada se i kome treba obratiti za pomoć?
- Najbolje je javiti se psihoterapeutu koji je obučen za rad sa fobijama. Međutim, u praksi se pokazalo da se retko kad desi da klijenti dođu kod psihoterapeuta kako bi rešili fobiju, i to pogotovo ukoliko ona ne utiče značajno na kvalitet njihovog života. Pre se dešava da se kod klijenta koji imaju neke druge probleme psihičke prirode prilikom uzimanja anamneze otkrije da imaju određeni fobični strah. Savet je da se to što pre reši.

 

Koliko traje lečenje i koji sve načini lečenja postoje?
- Najbolji način lečenja je psihoterapija. Dužina psihoterapije zavisi od intenziteta straha. Može se čak desiti da se, ukoliko strah nije jak, fobija prevaziđe u samo nekoliko seansi. Međutim, ukoliko je fobija nastala traumatskim putem, zatim ukoliko klijent veoma uspešno izbegava objekte od kojih se boji i ukoliko, pored straha, postoji i gađenje (na primer, od bubašvaba), fobije imaju težnju da duže traju. Samim tim i ako se klijent javi psihoterapeutu da reši problem fobije, lečenje može duže da potraje.

 

Da li jednom izlečena fobija može nekada da se vrati?
- Nakon psihoterapijskog tretmana klijenti dobiju zadatak da nastave da se izlažu fobičnoj situaciji, mestu ili objektu kako bi jačali svoju hrabrost prilikom suočavanja s fobičnim objektom. Ukoliko to klijent ne nastavi da radi, veća je verovatnoća vraćanja na staro.

 

Postoje li neke metode samopomoći kada se radi o nekim blagim fobijama?
- Postoje podaci da su, ukoliko fobija nije intenzivna, osobe samostalno mogle to da prevaziđu. Na primer, osoba koja se boji letenja svesna je svog straha i namerno sebe izlaže putovanjima avionom s ciljem da se taj strah smanji. Izlaganje je zapravo najbolja metoda lečenja fobija.

 

10 neobičnih fobija

ablutofobija - od kupanja
angrofobija - od ljutnje
bibliofobija - od knjiga
dadaskalijenofobija - od odlaska u školu
dorafobija - od krzna životinja
lalofobija - od pričanja, govora
nozofobija - od bolesti uopšte
plutofobija - od bogatstva
hodofobija - od putovanja
hrematofobija - od novca


(Vesna Stanimirović, Foto:Profimedia)