dosad umrlo 15 osoba
OPREZ! BROJ OBOLELIH I PREMINULIH OD VIRUSA ZAPADNOG NILA SE POVEĆAVA IZ DANA U DAN: Ova 2 mesta u Srbiji su NAJUGROŽENIJA! Evo kako da se zaštitite!
Srbija je prva u Evropi po broju ljudi koje je ubio virus Zapadnog Nila! Od jula do danas od te tropske bolesti, koja se kod nas odomaćila pre šest godina, a koju na ljude prenose komarci iz roda culex pipiens ili "obični" komarci, dosad je umrlo 15 osoba, a zaraženo 159!
Ovo su dosadašnji podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", a osim ove crne statistike, istraživanja su pokazala da se u Srbiji bolest uglavnom širi na teritoriji Vojvodine i u Beogradu. U drugim delovima zemlje znatno je manji broj oblelih od groznice Zapadnog Nila. Postavlja se pitanje zašto je to tako?
Do odgovora nije lako doći, ali Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta "Kraljevo", u čijem sastavu je referentna laboratorija za detekciju virusa groznice Zapadnog Nila u komarcima, pokušao je da razreši tu dilemu.
"Ova godina pogodovala je razvoju komaraca. U Beogradu i Vojvodini su staništa komaraca znatno veća nego u ostatku Srbije. Na primer, u Zlatiborskom okrugu ih je jako malo. Drugog objašnjenja nemam za to. Istovremeno, virus groznice Zapadnog Nila odranije je prisutan u komarcima u Vojvodini i Beogradu, što smo i mi svojenremeno utvrdili. To se verovatni razlozi takve situacije", naveo je on.
U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, koja je u celoj priči zadužena za program monitoringa na prisustvo virusa Zapadnog Nila u životinjama - konjima i divljim pticama, problem vide ovako:
"Unošenje virusa groznice zapadnog Nila ima veze sa slivom reka Dunav i Sava, kao i migratornim vrstama ptica, odnosno selica, koje su pre svega odmarale ili su naseljavale delove oko ovih reka. Verovatno su se preko njih inficirali prvi komarci i preneli virus na ptice stanarice, koje sada imaju glavnu ulogu u održanju virusa u prirodi kod nas. One su takozvani rezervoari virusa.
Rezultati dosadašnjeg monitoringa koji sprovodi Uprava za veterinu ukazuju da je virus groznice Zapadnog Nila prisutan u 13 upravnih okruga. Sve informcije o sumnjivim i potvrđenim slučajevima dobijeni tokom sprovođenja monitoringa, odmah se dostavljaju Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“", naveli su u Upravi za veterinu.
U izveštaju "Batuta" stoji da da su slučajevi groznice Zapadnog Nila prijavljeni u Južnobačkom, Južnobanatskom, Zapadnobačkom, Podunavskom, Sremskom, Srednjebanatskom, Braničevskom, Severnobanatskom, Kolubarskom, Mačvanskom okrugu i u Beogradu!
Druga strana problema je što se sada, baš kao i svake godine u ovo vreme, na Klinici za infektivne i tropske bolesti leči najveći broj obolelih od groznice Zapadnog Nila. Uglavnom imaju upale moždanica i mozga, ali nisu svi smešteni na Odeljenje intenzivne nege, jer nema dovoljno postelja, već se nalaze i na drugim odeljenjima.
To je nedavno jedini obelodanio naš čuveni infektolog prof. dr Dragan Delić, načelnik Odeljenja hepatitisa II, koji kaže za "Blic" da je na njegovom odeljenju smešteno 12 ili 13 pacijenata obolelih od groznice Zapadnog Nila.
"Najteži pacijenti, kod kojih je dijagnostikovana upala mozga ili moždanica, a uzročnik je virus Zapadnog Nila, leče se i u odeljenjima opšte nege. Razlog tome je što je veliki broj pacijenata, a mali kreveta u intenzivnoj nezi. Problem je što na odeljenjima koja nisu intenzivna nega nema aparata za praćenje životnih parametara, kao što su disanje, rad srca, krvni pritisak, ali i drugih, što otežava blagovremenu reanimaciju i uključivanje pacijenta na respirator ili veštačka pluća, ukoliko dođe do pogoršanja njegovog stanja", objašnjava prof. dr Delić.
Prvi u Evropi po broju umrlih
Na pitanje "Blica" zbog čega imamo najviše umrlih od te tropske bolesti u Evropi, prof. dr Delić kaže:
- Mislim da je to pitanje prevencije! Ne mogu da tvrdim da je moglo da bude manje smrtnih slučajeva ili obolelih, ali je isgurno da je jedina slaba tačka, kada je groznica Zapadnog Nila u pitanju - komarac! Ne možemo da uništimo životinje - ptice i konje u kojima su virusi, već njihove prenosioce na ljude, a to su komarci. Protiv tog virusa nema leka, niti vakcine - kazao je naš sagovornik.
Štitite se od komaraca
Dok komarci ne nestanu, ostaje samo da se štitimo od njih i to na sve moguće načine. Kako su mnogo puta dosad ponavljali epidemiolozi i infektolozi, najvažnije je koristiti sredstva protiv komaraca, ukoliko boravimo u prirodi. Od iste važnosti je da stavimo mrežice na prozore i vrata i da koristimo hemijska sredstva, koja se obično uključjuju u struju, a koja ubijaju komarce u prostorijama. I ne manje bitno, na terasam i u dvorištima neophodno je da ispraznimo posude u kojima stoji voda jer su to idealna mesta za razmnožavanje komaraca.
Nije zgoreg, mada svi to već znaju jer se ponavlja čitavih šest godina u Srbiji, da se podsetimo simptoma groznice Zapadnog Nila.
Prema informacijama "Batuta", u pitanju je virusno oboljenje, koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Većina zaraženih osoba, njih 80 odsto, nema nikakve simptome bolesti. Kod približno 20 odsto njih razvijaju se znakovi bolesti koji su slični gripu - nagla pojava povišene telesne temperature, glavobolje, bolova u mišićima, umora, blage prolazne ospe i otoka limfnih žlezda. Kod pojedinih osoba, u manje od jedan odsto slučajeva, dolazi do razvoja upale mozga ili moždanica i to stanje zahteva bolničko lečenje.
Groznica Zapadnog Nila nije jedina
Prema rečima prof. dr Dragana Delića, tropska bolest groznica Zapadnog Nila je kod nas od 2012. godine.
"Čim se stvore uslovi, a glavni je globalno otopljavanje, takvo stanje će odgovarati insektima, koji su prenosioci 20 odsto infektivnih bolesti. Pitanje je kada ćemo ponovo imati malariju, odnosno kada će nam stići i denga i druge groznice. Te bolesti su dosad bile karakteristične za subtropske i tropske oblasti", upozorava on.
Rešenje je nova klinika
Prof. Delić navodi da od 2014. godine postoji elaborat, koji uradio zajedno sa kolegama profesorima, za novu infektivnu kliniku.
"Postojeće zgrade ne vredi renovirati. Pucaju zbog podzemnih voda. Taj elaborat potpisali su nadležni i nije odbijen. U njemu stoji da se bi trebalo da se sagradi nova, moderna klinika koja bi imala 120 kreveta, sedam odeljenja, mikrobiologiju u parteru, ali i puno soba za intenzivnu negu. Planirali smo i takozvane sobe sa negativnim pritsikom. One su neophodne za pacijente koji boluju od, na primer, neke tropske bolesti koja još nije viđena u Srbiji. Takve sobe sprečile bi širenje uzročnika van njenih zidova. Medicinsko osoblje bi tu ulazilo u skafanderima", naveo je on.
Situacija u Evropi
Za razliku od Srbije, u zemljama EU groznica Zapadnog Nila usmrtila je skoro duplo manje građana - osam, ali ih je obolelo za 114 više nego kod nas, odnosno 273.
Ovo su dosadašnji podaci Instituta "Batut", koji još kažu da je najviše ljudi od groznice Zapadnog Nila obolelo u Italiji, njih 123, Grčkoj 75, Mađarskoj 39, Rumuniji 31, Francuskoj troje, Hrvatskoj dvoje.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, tamo su prijavljene dve inficirane osobe, dok je umrla jedna.
"U Grčkoj je umrlo četiri osobe, Italiji tri i Rumuniji jedna", preciziraju u svom izveštaju u "Batutu".
(Kurir.rs/Blic, R.B./Foto: Profimedia, ilustracija)