icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Profimedia

statistika

PODMORNICE I INTERNET - EVO ZAŠTO SU KOKAINSKI KARTELI NEPOBEDIVI: Ova droga je najpopularnija u jednoj zemlji regiona, a potrošnja samo raste (VIDEO)

Industrija kokaina vredi 320 milijardi dolara godišnje, a uprkos svim pokušajima gotovo ništa nije uspelo da osujeti proizvodnju, transport i prodaju te droge.

Objavljeno: 31.08.2018. 13:04h

 

Samo SAD godišnje na "rat protiv droge" potroše 40 milijardi dolara, a 1,5 miliona svojih građana godišnje privedu zbog dilovanja ili drugih kriminalnih radnji vezanih uz drogu. U sve su upleteni i konkurentski karteli koji ne ratuju samo s policijom nego i među sobom, a većina njihove zarade proizlazi upravo iz trgovine kokainom.


 

Stručnjaci pretpostavljaju da stalno aktivnih korisnika kokaina globalno ima 18 milijuna, a tu se pribrojavaju "rekreativci". Kada bi to gledali po državama Velika Britanija, Španija, Australija i SAD najveći su korisnici kokaina, ali na prvom je mestu, prema britanskom Ekonomistu, državica Albanija (čak 2,5 odsto populacije aktivno koristi kokain) i to zato jer se nalazi na tranzitnoj ruti kokaina koji dolazi iz Avganistana.

Država Južne Amerike, Kolumbija, tek je 34. na listi "korisnika" ali je zato, i dalje, najveći proizvođač kokaina u svetu. Tamo se proizvede gotovo šezdeset odsto godišnje kvote. Ekonomist je napravio i preciznu računicu. Kilogram nerazređenog kokaina u džunglama Kolumbije košta 2.200 dolara u Meksiku postiže cenu od 12 do 16 hiljada dolara, a dok se tu ista kila "prebaci" u Evropu, uračunavši sve troškove i opasnosti "izvoza", tamo košta između 53 i 55 hiljade dolara.

 

Karteli su nezaustavljivi u odluci da ta tržišta maksimalno preplave drogom i povećaju zaradu. Rute koje su se nekada koristile za šverc kanabisa sada su "kokainski putevi". Na Gibraltaru se prošle godine uvoz povećao za 300 odsto, a nova su "fora" kokainske podmornice.

 

Stvar je otišla tako daleko da karteli kradu ili naručuju izradu malih narko-podmornica u koje stane 7.7 tona kolumbijskog kokaina.

Karteli čak hakuju sisteme bezbednosti kako bi neometano prošvercovali robu u Panamu ili Meksiko. Zaplene, kada se dogode, uključuju monstruozne količine kokaina, ali u isto vreme nikada se nije proizvodilo više kokaina.

Kolumbijske NVO se trude da zainteresuju lokalno stanovništvo za gajenje drugih kultura, ali zarada je i dalje najbolja i najbrža s kokainom, uprkos opasnostima.

 

Od ozbiljne zavisnosti, barem u SAD-u, najčešće pate siromašniji slojevi stanovništva ili pak oni najbogatiji, dok mnogi dobrostojeći mladi drogu koriste "samo" kada izlaze ili se druže.

 

Od predoziranja kokainom u SAD u 2012. umrlo 4.400 osoba dok je 2016. od predoziranja preminulo 10.400 osoba. Dileri i korisnici sada su se okrenuli i uzdaju se u bespuća interneta kako bi prodavali i kupovali drogu. Tamo je, kažu stručnjaci, još teže boriti se. "To je bitka koju je nemoguće dobiti", kaže Ekonomist.

 

Kurir.rs/Economist.com

Foto: Profimedia