icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react

sve o doživotnom predsedniku sfrj

POSTOJALA SU 3 TITA KOJA SU ODRŽALA BROZA BESMRTNIM: Čim jedan pogine, drugi preuzme ulogu... SVEDOČENJA KOJA ĆETE ČITATI U DAHU

Objavljeno: 02.09.2018. 19:43h

 

Misterije i legende o poreklu i misiji predsednika SFRJ Josipa Broza. Maršal je u sebi spajao nespojivo: aristokratske manire i seljačko poreklo


 

Beograd, 9. maj 1970. godine. Na platou ispred Savezne skupštine SFRJ svečana bina. Na centralnom mestu, malo uzdignut u odnosu na ostale najviše funkcionere, stoji Josip Broz Tito, najveći sin naših naroda i narodnosti.

Iz džipa, koji je pristao uz samu binu, raportira general-pukovnik Mirko Jovanović, komandant vojne parade, povodom dvadesetpetogodišnjice pobede nad fašizmom.

 

- Možete počet - nonšalatno odgovara maršal.

 

Kreće kolona najelitnijih jedinica JNA...

 

Televizijska slika zaustavila je vreme. Vratila nas gotovo pola veka unazad. Povod - obeležavanje 60 godina postojanja Televizije Beograd, odnosno danas javnog servisa.

 

Egzaltirani i omamljeni voditelji, jubilejom i trijumfom što nas baš oni vraćaju u prošlost, podsećaju gledaoce, uz pomoć mnogobrojnih sagovornika, svedoka minulih vremena, kako se bezbrižno i srećno živelo. Govore učesnici vojnih parada, savremenici Brozove sahrane... Nostalgija čini svoje, iz sećanja se potiskuje ono što je bilo loše i počinju da dominiraju lepe uspomene. Na svako spominjanje Tita izbija na površinu krajnje emotivan odnos koji su milioni Jugoslovena gajili prema njemu. Mnogi su ga više voleli i za njim više patili nego za svojim najrođenijima.

 

Opčinjenost maršalom najbolje ilustruje podatak da se, kada se početkom 1980. Broz teško razboleo, iz daleke Australije lekarima predsednika javio jedan mladi Jugosloven, star 30 godina. Ponudio je da Titu presade njegove bubrege, a bio je spreman da pokloni i svoje srce, samo "da drug Tito ozdravi".

 

Molba ovog momka, Živojina Pavlovića Mićka, nije uslišena. Lekari su ustanovili da je presađivanje bubrega u tom trenutku bilo neizvodljivo.

 

"Kuća cveća" u kojoj je sahranjen, a koja se nalazi neposredno pored njegove beogradske rezidencije, i posle sloma njegove države i partije, i posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na "zapadnom Balkanu", (po)stala je jedno od najposećenijih znamenja Beograda. Popularnost "druga Starog" konstantno se oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja.

foto: Filip Plavčić

Prema mnogim anketama, danas je popularniji političar od svih šest vođa bivših jugoslovenskih republika zajedno. Među njegovim obožavaocima ima i mladih ljudi koji nisu bili rođeni dok je on upravljao bivšom Jugoslavijom.

 

To nije odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sa samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Pre će to biti odgovor na proces detitoizacije, koji se godinama provlači u javnom životu.

 

Istorijski otklon i proteklo vreme "koje leči sve" nose sa sobom i tu nuspojavu relativizacije totalitarnih ili autoritarnih sistema, u koje "na ovaj ili onaj način" spada i Titov režim.

 

Misterije su ga pratile celog života, uz njegovu poslovičnu naviku da u sebi spaja nespojivo. Njegovo preplitanje aristokratskih manira sa seljačkim poreklom, bolje poznavanje nekih svetskih jezika od jezika Srba i Hrvata kojima je doživotno vladao, bili su izazov za mnoge novinare, publiciste i istraživače i pre i posle 4. maja 1980. godine.

 

O pravom poreklu i misiji maršala Jugoslavije nagađalo se i pisalo mnogo; legende i kuloarske priče vodile su do mnogih neverovatnih objašnjenja o njegovom pravom identitetu. Interesovanje za ličnost Josipa Broza Tita, poreklo i biografiju, ko je bio i odakle je došao, počinje od njegove pojave na međunarodnoj sceni.

 

Jedan od najvećih američkih novinara Sajrus Sulcberger, vrhunski poznavalac svetskih geopolitičkih tokova, koji se sa Titom sreo sedam puta i razgovarao sa svim značajnijim državnicima sveta, napisao je u "Njujork tajmsu" 5. decembra 1943. godine: "O Titovoj ličnosti ima mnogo teorija. Prema jednoj, koju mnogi smatraju tačnom, dosad su postojala tri Tita. Čim jedan pogine, drugi preuzme njegovu titulu, održavajući na taj način neku vrstu besmrtnosti, kao legendarne ptice feniks."

foto: Printscreen YT

Od kad je Sulcberger ovo napisao, o pravom poreklu i ulozi Josipa Broza "u svetskoj revoluciji" napisani su tomovi knjiga. Legende i kuloarske priče vodile su do mnogih neverovatnih objašnjenja njegovog identiteta. Tako su jedni tvrdili da Tito uopšte nije Josip Broz iz Kumrovca, već njemu sličan ruski Jevrejin koji ga je zamenio na ruskom frontu.

 

Drugi su dokazivali da je Tito bio vanbračno dete, rođeno iz "velike ljubavi" ugledne poljske grofice Marije, koja je udajom dobila latifundiju blizu Segedina, i upravnika njenog imanja Franca Ambroza.

 

Čuvajući čast udovice, Marija je detetu obezbedila izuzetno školovanje i tretman. Otac će mladog, inteligentnog sina konačno priznati kada mladić doraste za vojsku. Po ovoj priči, zamena identiteta Josipa Ambroza odigrala se u martu 1913. godine, kada Josip Broz umire, a njegovu životnu biografiju preuzima vitalni Josip Ambroz, kolega iz vojnoobaveštajnog školskog sektora garnizona Austrougarske monarhije u Pečuju. Tako će Josip Broz na predlog načelnika škole Štancera ponovo "oživeti" u Josipu Ambrozu, alijas Titu.

 

Treći su pak tvrdili da je Titov otac bio Jevrejin Josip Klajn, veterinar, koji je radio na imanju poljske grofice Marije, u koju se zaljubio i kojom se oženio. U braku su imali dva sina. Jedan od njih se zvao Jozef, i to je Tito, a drugi Henrih. Jozef je bio vrlo inteligentno i radoznalo dete. Sve mu je išlo od ruke.

 

Rano je naučio jahanje, mačevanje, sviranje klavira i okretne igre. Klavir je bio njegova velika ljubav. Da je nastavio sa sistematskim vežbanjem, uz talenat koji je posedovao, smatra se da bi bio veliki pijanista. Ceo građanski Beograd brujao je i upola glasa se pitao ko je Tito, kada se pročula priča da je maršal pred Zdenkom Marasovićem, poznatim pijanistom, svirao Šuberta i Šopena, a ovaj bio ushićen njegovim izvođenjem.

 

I tu nije kraj. U priču je ušao i Vinston Čerčil, uz pretpostavku da je Tito njegov vanbračni sin. Međutim, nijedna od ovih verzija odgovora na "enigmu Tito" nema ozbiljnije istorijsko uporište.

foto: YouTube prtscr / freedomliberator

"Srbi ne bi bili Srbi kad bi se pomirili sa činjenicom da je Broz kumrovačko seljače, nego su morali da dodaju i grofovsko poreklo", reći će jednom prilikom vrckasti i duhoviti Matija Bećković.

 

Postoji i verzija da je Titovo pravo ime Franc Fransoa Josef fon Habzburg und Loren, da je sin Franca Habzburga i sobarice Poljakinje.

 

Činjenica je da Slavka Ranković, supruga Aleksandra Leke Rankovića, u intervjuima ("Politikin svet" 1990. i "Večernje novosti" 1998. godine), kao i u knjizi "Moj život sa Lekom", opisuje kako je neposredno posle rata bila sa Titom u Kumrovcu. Bio je to njegov prvi odlazak u rodno mesto. I niko ga nije prepoznao. Samo su nepoverljivo vrteli glavom i govorili: "Nije to naš Joža."

 

Pojedini Titovi saradnici su posle njegove smrti tvrdili da je "pravi" Josip Broz iz Kumrovca u Velikom ratu poginuo u Rusiji, a da je "ovaj", potonji Josip Broz do kraja života u nekoj crnoj torbici, kao najveću relikviju, nosio umrlicu onoga Broza čije je ime i prezime prisvojio. Još za njegova života u ovoj priči je prednjačila supruga crnogorskog partijskog lidera Blaža Jovanovića, Lidija.

 

A istina je da su austrijskog štabsfeldvebela Josipa Broza zarobili Rusi.

 

Kako mesecima nije imala nikakve vesti o njemu, komanda Brozovog 25. domobranskog puka je krajem 1915. digla ruke od njega. Upisala je njegovo ime i na "popis gubitaka" i na "alfabetski popis" svojih ratnih žrtava.

 

Postoji, međutim, i drugi dokument koji ne ostavlja nikakvu dilemu o tome o kome se radi: "Broz Josip, pešadijski izviđački podoficir 25. regimente (puka), Hrvat, Klanjec, (opština) Zagorska Sela, (rođen) 1892, ratni zarobljenik u Rusiji", koji je odbio ponudu ruske vlade da se prelaskom na stranu Srbije izbavi iz ratnog zarobljeništva. I jedan i drugi dokument su svojevremeno otkriveni u Vojnom muzeju u Beču i 1966. prosleđeni Titu.

 

Brozov kult, negovan i dograđivan gotovo pola veka, poput klatna na zidnom satu, dodirnuo je jednu krajnju tačku. Sledstveno tome, izgleda da i u životu, kao i u fizici - da bi se to klatno umirilo, mora najpre da dodirne onu drugu, suprotnu tačku. Drugim rečima, Titovo životno delo moralo je da prođe tu fazu, od kulta do provlačenja kroz blato, dok se klatno ne umiri.

 

Njegove velike amplitude u ponašanju, odnosu, stavovima prema saradnicima, okolini i događajima bile su dosta česte. Valjda su i zbog toga mnogobrojna svedočanstva njegovih savremenika, ali i istraživača, često kontradiktorna. Sve to je počelo da krnji Titov apsolutni autoritet i odnos naroda prema nametnutoj slici o nepogrešivom vođi.

 

Interesovanje za Brozovo poreklo, pored publicista i istraživača, pokazivale su i razne obaveštajne službe. U tome je, razumljivo, korak ispred uvek bila američka obaveštajna zajednica. Pre petnaestak godina na sajtu CIA pojavio se dokument "(b) (3) - P. L. 86-36" sa kojeg je skinuta oznaka o tajnosti, a u kojem se konstatuje, na osnovu istraživanja najeminentnijih lingvista, da predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito govori srpskohrvatski, ali mu to nije maternji jezik jer ga govori sa stranim akcentom.

 

Kurir.rs/Novosti/Foto: Youtube, Foto: Filip Plavčić

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: