BOLESTI NEVOLJNIH POKRETA: Kad telo ne sluša mozak

Onog trenutka kada želimo da izvedemo neki pokret, duboke sive mase u našem mozgu dogovaraju se kako će taj pokret da se izvrši. Talamus (nalazi se u prednjem mozgu, iznad srednjeg mozga) kaže moždanoj kori da je taj pokret u redu. Mozak nekada ne odabere baš onaj pokret koji želimo da izvedemo. Naprotiv, izazove i mnogo drugih, nepotrebnih pokreta. Tada se javlja čitav niz pokreta kod bolesti koje se manifestuju viškom pokreta i zovu se diskineza. Ti pokreti mogu da izgledaju vrlo raznoliko. Ne moraju da se manifestuju jednim nevoljnim pokretom, već se kod nekih bolesti grupišu.

Često su kombinovani, u okviru naslednih, degenerativnih bolesti. Poznajemo više različitih nevoljnih pokreta.

TREMOR Tremor je najčešći oblik nevoljnih pokreta. To je ritmična oscilacija delova tela. Bilo koji deo tela može da nam drhti - ruka, glava, glas, celo telo. Postoje tremor u miru i esencijalni tremor.

Tremor u miru je statički tremor, koji se javlja se u rukama koje su potpuno opuštene dok, recimo, gledamo TV. On je jedna od ključnih manifestacija Parkinsonove bolesti i najčešće nije nasledan. Esencijalni tremor je izolovana bolest i javlja se kada angažujemo ruku - pijemo kafu, držimo viljušku... To je česta bolest, bolest starijih, i tremor joj je jedina manifestacija. Zahvata bilo koji deo tela - ruke, glavu, glas... Iako imaju probleme u svakodnevnim aktivnostima, ovi ljudi mogu živeti mnogo godina i neće biti drugih problema. U 50 odsto slučajeva postoji nasledni faktor. Kod esencijalnog tremora postoji neobično dobar odgovor na alkohol, u 50 odsto slučajeva. Iz te grupe se regrutuju hronični alkoholičari jer smatraju da će na taj način da ublaže svoje tegobe. Nije lako lečiti je i naći odgovarajuću terapiju. Leči se uglavnom ukoliko veoma smeta, a samo nekoliko lekova daju dobre rezultate. Često su to benzodijazepini, ali ne bilo koji - nikako "bensedin" ili "leksilijum". Uglavnom se daju "rivotril", beta-blokatori i neki antiepileptici.

DISTONIJA U pitanju je nevoljni pokret koji se manifestuje produženim mišićnim grčem. To je ćudljiva, neobična bolest za koju se dugo verovalo da je psihijatrijska. Može da zahvati bilo koji deo tela. Ako zahvati očne kapke, manifestuje se grčevitim, silovitim treptanjem koje pacijent ne može da zaustavi. Ako se javi na vratu, onda je to nevoljno okretanje vrata, tortikolis. Javlja se pri pisanju kao grafospazam: prsti se grčevito stegnu oko olovke i čovek može da radi sve osim da piše. Relativno je retka bolest. Sa rasporedom na pojedine delove tela viđa se u 15 na 100.000 stanovnika. Uspešno se leči botulinskim toksinom. To su ljudi koji žive normalan život, iako nije lako neprestano treptati. Čovek je na neki način stigmatizovan, obeležen. Pošto dobijaju terapiju na svaka tri ili više meseci, često nam se javljaju.

HOREA Pošto horea znači igra, kod pacijenta se javljaju mali, sitni koraci kao da pleše i koje može da izvodi bilo kojim delom tela. Nemoguće ih je odložiti. Javljaju se iz naslednih i nenaslednih razloga. Najčešća je Hantingtonova horea. To je ozbiljna, progresivna bolest koja se nasleđuje. Odlikuje se i problemima sa pamćenjem i nevoljnim pokretima.

MIOKLONUS Ovo je retka i kompleksna bolest, ali prepoznaćemo je u njenom benignom obliku - štucanju. Taj brzi, kratak, munjeviti pokret je benigna mioklonička akcija. Takođe, poznajemo i trzaj dok tonemo u san. Može da ima i loš predznak, da se kombinuje sa distonijom, tako da je to degenerativna nasledna bolest koja se zove mioklonička distonija.

BALIZAM Veliki, krupni pokreti iz ramena, bacakanje. Vidite čoveka koji najsnažnije udara i može da se povredi. Bolest je često uslovljena poremećajima cirkulacije u jednom moždanom ćelijskom jedru. Smatra se da se smanjuje tokom vremena, ali kada do toga ne dođe, ovi nevoljni pokreti toliko umaraju pacijenta da su nekada ljudi umirali od iscrpljenosti. Dobijaju brojne povrede od udaraca u posteljinu, od trenja. Leči se na taj način što se blokiraju dopaminski receptori u mozgu.

TIKOVI Tikovi mogu da izgledaju kao bilo koji nevoljni pokret, ali se razlikuje po tome što čovek ne može da ga odloži. Pojava tika praćena je neodoljivom potrebom da se ponovi nekakva motorna radnja ili proizvede neka reč ili glas. Kada se pokret izvede, ta se potreba smanji i čovek se relaksira. Ako može da odloži taj pokret, kasnije se javlja snažna potreba da se nadoknadi ono što nije učinjeno. Mogu da budu prosti motorni - pomeranje glave ili podizanje ruke. Postoje i složeni motorni, kada pacijent izvodi čitav ples, kombinovanu motornu radnju. Imamo proste vokalne, kao što je npr. neprekidno nakašljavanje, i složene vokalne, gde oboleli izgovara kompleksne zvukove i reči nalik groktanju, šmrktanju. Tikovi su česta bolest. Vrlo su česti kod dečaka. Tvrdilo se da je svaki deseti dečak u razredu, internatu, vojsci imao neku vrstu tikova.

MENTALNO ZDRAVI Pacijenti sa bolestima nevoljnih pokreta mentalno i duševno su zdravi ljudi, ali mogu da imaju problem sopstvenog doživljaja kako okolina reaguje na njihove simptome. Osećaju se stigmatizovano i obeleženo.

ŠUMANOVA BOLEST Distonija se javlja kod svakog stotog muzičara koji se intenzivno bavi upotrebom nekog dela tela. Od toga je, recimo, bolovao Šuman. Nije mogao da svira četvrtim prstom. Pokušavao je da ga veže za plafon, sam sebi preseče ligamente, ali nije uspeo. Na sreću, postao je kompozitor. Njegova sestra Klara nastavila je sa sviranjem.

BOTULINSKO LEČENJE Na Klinici za neurologiju postoji Kabinet za botulinski toksin, a potrebe su veće nego što je njegov kapacitet. Svake godine oko 2.500 ljudi primi botulinsku injekciju za lečenje distonije. Za proteklih 10 godina kroz ove prostorije je prošlo preko 20.000 ljudi, što je ogroman broj. Neki od njih primaju terapiju više od 25 godina.

TURETOV SINDROM Najpoznatiji tik je Turetova bolesti ili Turetov sindrom. On je kombinacija motornog i vokalnog tika. Znamo ga po koprolaliji, potrebi da se izgovaraju ružne reči, psovke. Može da se izvrši ili da se o njoj samo razmišlja. Prosti motorni i vokalni tikovi često spontano prođu, ali često zahtevaju i terapiju. Deca su često opsesivna, imaju potrebu da budu preterano pedantna. Nekada zbog opsesivnosti zalutaju kod psihijatra, ali neurolozi svojataju ovu bolest. Terapija podseća na psihijatrijsku - blokada dopaminskih receptora uz lečenje "haloperidolom", "nozinanom", "largaktilom".

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Profimedia)