Kultura ključ za dostizanje održivog razvoja

Kultura predstavlja ono što jesmo i ono što oblikuje naš identitet a kulturno nasleđe koje čini literatura, umetnost i spomenici kulture, kao i zanati, običaji i nacionalna kuhinja, predstavlja kičmu jedne kulture.

Evropski kontinent se suočava s porastom socijalne nejednakosti i populizma, prilivom izbeglica, radikalizacijom i terorizmom, a nove tehnologije i digitalna komunikacija transformišu društva, dok savremeni način života svojom brzinom sve što stvaramo neposredno pretvara u prošlost. U ovako izmenjenim okolnostima uloga kulture je važnija nego ikad. U vremenima rastuće nesigurnosti i krize identiteta kultura može biti važno sredstvo za promociju ideje globalnog građanstva, raznolikosti, dijalogai međusobnog razumevanja, kao i za promociju kulturnog turizma i ostvarivanje ekonomskog rasta.

Kultura prevazilazi jezičke barijere, spaja ljude i stvara osećaj zajedništva te ima ključnu ulogu u borbi protiv netolerancije, radikalizacije i svih oblika diskriminacije. Međukulturni i međureligijski dijalog ključ su za sprečavanje sukoba, izgradnju i očuvanje održivog mira.

Moralna obaveza društva

Kulturno nasleđe predstavlja kulturnu vrednost jednog naroda, svedoči o njegovoj istoriji i identitetu, i utiče na razvoj društva, a način na koji se jedno društvo odnosi prema svom kulturnom nasleđu utiče na način na koji će ih se potomci sećati, stoga je briga o kulturnom nasleđu moralna obaveza svakog društva. Što je nasleđe očuvanije, to je otvorenije prema spoljnim uticajima i omogućava lakše razumevanje drugačijeg identiteta od svog matičnog.

Stavljanje kulture u srce razvojnih politika predstavlja bitnu investiciju u budućnost i preduslov je za uspešnu globalizaciju zasnovanu na vrednovanju kulturne raznolikosti.

Kulturna prava su od suštinske važnosti za razvoj i poštovanje ljudske kreativnosti i tradicije i predstavljaju važan aspekt demokratizacije društva i vladavine prava. Kulturna prava usko su povezana i sa slobodom izražavanja. Vrlo je važno posmatrati kulturu iz ugla ljudskih prava, iz kojih proizilaze prava svih ljudi da bez diskriminacije učestvuju u kulturnom životu, da imaju pristup i uživaju u kulturnom nasleđu, da imaju slobodu misli, veroispovesti, izražavanja i, posebno, da imaju pravo na obrazovanje.

Veliki pomak

Prepoznajući značaj kulture, Ujedinjene nacije su kulturu i kulturno nasleđe svrstale u cilj broj 11 Agende za održivi razvoj do 2030, tačnije u potcilj 11.4, kojim apeluju na globalnu zajednicu da se pojačaju napori u zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine. Uključivanje kulture u Agendu za održivi razvoj 2030, koja predstavlja set globalnih ciljeva oko kojih je međunarodna zajednica postigla konsenzus i obavezala se da ih uključi u svoje razvojne politike, od velikog je značaja jer je to prvi put da međunarodna razvojna agenda uključi kulturu u ciljeve održivog razvoja rame uz rame sa životnom sredinom, ekonomijom i vladavinom prava. Agenda 2030 predstavlja veliki pomak u razumevanju uloge kulture u održivom razvoju.

Ekonomski aspekt

Kultura ima značajnu ulogu u postizanju održivog razvoja, smanjenju siromaštva i inkluzivnom ekonomskom rastu.

Kulturno nasleđe je veoma važna vrednost za regione, gradove, društva i zajednice.Kulturni projekti i aktivnosti u oblasti kulture čine grad atraktivnijim, dok kreativna industrija može biti jak pokretač urbanog razvoja.

Kultura ima veoma važnu ulogu u kreiranju radnih mesta i ekonomskom rastu, posebno u sektorima turizma, kreativne industrije, inovacija i edukacije. Kreativna industrija beleži najveće stope rasta na globalnom nivou, čak i u vreme finansijske krize a kulturni turizam je jedna od glavnih privrednih grana Evrope.

Kulturni i kreativni sektor predstavljaju oko 3% svetskog BDP i zapošljavaju oko 30 milion ljudi. U EU 2016. oko 8,4 miliona ljudi je bilo zaposleno u sektoru kulture, što predstavlja 3,7% svih zaposlenih. Prihod od kulture u 2014. godini iznosio je 310 milijardi evra, iliti 5,2% prihoda svih sektora.

Vrlo značajan procenat zaposlenih u kulturi čine žene, što doprinosi rodnoj ravnopravnosti.

Društveni aspekt

Kulturno nasleđe ima i izuzetnu društvenu vrednost. Po skorašnjem istraživanju Eurobarometra, čak 82% Evropljana su ponosni na evropsko kulturno nasleđe i stava su da ono može da poboljša kvalitet života, kao i osećaj pripadnosti Evropskoj uniji. Dostupnost kulture takođe pozitivno utiče na zdravlje i osećaj zadovoljstva. Sedamdeset jedan odsto Evropljana se slaže da život u blizini mesta od značaja za evropsko kulturno nasleđe poboljšava kvalitet života, kao i pristupačnost kulturi, što Evropljani po važnosti za psihičko zdravlje svrstavaju odmah posle odsustva bolesti, kao najbitnijeg faktora psihičkog zdravlja.

Evropska godina kulturnog nasleđa

Godina 2018. proglašena je za Evropsku godinu kulturnog nasleđa, kojom se slavi različitnost i bogatstvo evropskog kulturnog nasleđa, a 1. juna usvojena je i Nova evropska agenda za kulturu, koja naglašava kulturnu dimenziju održivog razvoja i preporučuje jačanje međunarodnih kulturnih odnosa korišćenjem potencijala kulture za podsticanje održivog razvoja i mira, te pomaže sprovođenje Agende 2030. Godine 2016. EU je prvi put usvojila strategiju uključivanja kulture i u odnose sa trećim zemljama, kako s kandidatima za učlanjenje u Uniju, tako i sa ostatkom sveta.

EU podrška

EU je raznim programima podržala obnavljanje i osavremenjivanje mnogih bisera srpske i evropske kulturne baštine u Srbiji, poput Senjskog rudnika, rimske carske palate Feliks Romulijana, srednjovekovnog manastira Bač, mezolitskog arheološkog nalazišta Lepenski vir, Golubačke tvrđave, tvrđave Momčilov grad u Pirotu i brojnih muzeja, crkava, sinagoga i drugih kulturnih zdanja širom zemlje. Projekat revitalizacije istorijske, umetničke i prirodne baštine u oblasti Bača u Vojvodini dobio je najveće evropsko priznanje u oblasti nasleđa - nagradu Evropa Nostra za 2018.

Potencijal

O velikom kulturnom potencijalu Srbije govori i podatak da se na Uneskovoj listi svetske baštine nalaze naši brojni lokaliteti kulturnog i prirodnog bogatstva, kao i Arhiva Nikole Tesle i Miroslavljevo jevanđelje a na listi su se našli i porodična slava i kolo. U prilog tome govori i proglašenje Novog Sada Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu - primer ostalim gradovima da postave projekte vezane za kulturnu baštinu na viši nivo prioriteta. Ovakvi projekti su izuzetno važne dugoročne investicije, kako za održivi razvoj srpskog društva i jačanje ekonomije, tako i za uspešne evropske integracije.

PRIMERI DOBRE PRAKSE

Delez SRBIJA

KULTURA ZA SVE

Često se nalaze izgovori za neodlazak u pozorište, na koncerte ili bilo koji vid kulturnih dešavanja, pod parolom da je kultura skupa i da nije dostupna. Kako bi kvalitetni kulturni sadržaji postali dostupni što većem broju naših sugrađana, Maxi supermarketi godinama kontinuirano daju podršku značajnim kulturnim manifestacijama. Tako su i i ove godine, kao pravi dobar komšija, Maxi supermarketi partneri najvećeg beogradskog pozorišnog festivala - Bitefa. A da kulturni sadržaji nisu rezervisani samo za odrasle i da ne moraju biti ozbiljni i teški, i da Bitef može biti prilagođen i mališanima, imaće prilike da se uvere svi koji 15. septembra od 12 časova dovedu svoje najmlađe na Cvetni trg, na manifestaciju „Svet pre ljudi“.

- Briga o najmlađima i mogućnost da im priuštimo kvalitetne sadržaje je nešto čemu smo mi u Maxiju posebno posvećeni. Kada se govori o mališanima, često se navodi da kvalitetnih kulturnih sadržaja za decu skoro i da nema, zato smo mi želeli da upravo ovogodišnji Bitef posvetimo njima. Kultura je bitan segment odrastanja, a Bitef je simbol Beograda, zato ćemo mi uvek nastojati da najmlađim sugrađanima približimo kulturu i damo priliku da učestvuju u stvaranju i održavanju beogradske tradicije - rekla je Milica Popović, menadžerka korporativnih komunikacija u kompaniji Delez Srbija.

Vojvođanska banka

ODGOVORNO U KULTURI

Iskrena u nameri da pomogne ne samo srpskoj galerijskoj sceni nego i nacionalnoj kulturi, Vojvođanska banka sa Galerijom Matice srpske 2016. započela je saradnju koja predviđa da stručnjaci Galerije značajnu kolekciju likovne umetnosti koju baštini Vojvođanska banka obrade s ciljem da se ona učini dostupnom široj javnosti, dok je Galerija sredstva ostvarena ovom saradnjom usmerila u obnovu ulaza u Galeriju i ugradnju prilazne rampe za invalide, i time i sam prostor Galerije učinila dostupnim svim ljubiteljima umetnosti.

Prva izložba u okviru ovog partnerstva realizovana je u zdanju Galerije pod nazivom „Odgovorno u kulturi“, kojom je javnosti prvi put predstavljena kolekcija dela iz druge polovine XX veka, koja ukazuje na umetničke vrednosti sakupljene pod krvom banke u proteklih pola veka. Sama zbirka banke danas broji blizu 800 dela likovne umetnosti prikupljenih planskim otkupom i kontinuiranom realizacijom umetničkih kolonija, što je još jedan od pokazatelja da odgovoran odnos banke prema kulturnom nasleđu postoji decenijama unazad.

U nastavku saradnje deo umetničke zbirke predstavljen je postavkom u izložbenom holu Narodne banke Srbije ljubiteljima umetnosti u Beogradu, dok su u okviru putujuće izložbe „Karavan slika“ imali prilike da je vide i poštovaoci umetnosti iz Kragujevca, Čačka, Apatina, Zrenjanina i Subotice.

Naredna izložba realizovaće se pod nazivom „Sto odabranih“ i biće svečano otvorena 6. septembra ove godine u Galeriji Matice srpske, dok će svim posetiocima Galerije biti dostupna do 20. septembra.

Apatinska pivara

UMETNOST RECIKLAŽE

Život limenke se ne završava posle njene prve upotrebe. Prazne i upotrebljene limenke, osim što se nose na reciklažu i vraćaju na ponovnu upotrebu, mogu postati umetnička dela velike vrednosti. Za profesora Marka Lađušića sa Fakulteta primenjenih umetnosti i Apatinsku pivaru, PET, staklena ili aluminijumska ambalaža su sredstva umetničkog izražaja. U okviru saradnje na projektu „Reciklirajte i vi“, koju već dugi niz godina Pivara sprovodi ukazujući na značaj reciklaže, upravo nastaju ova interesantna umetnička dela. Izložba radova od aluminijumskih limenki u Mikser Houseu, izložba skulptura od plastičnih boca doktoranada Fakulteta primenjenih umetnosti pod nazivom „Deset za 260“ ispred Muzeja istorije Jugoslavije realizovani su sa ciljem da se putem umetničkog stvaralaštva ukaže na to da je resurse potrebno racionalnije koristiti.

Apatinska pivara je takođe u saradnji s Fakultetom primenjenih umetnosti prošle godine predstavila i prvi suncobran napravljen od reciklažnog materijala. „Reciklažni suncobran“ je napravljen od 800 plastičnih boca, a bio je visok četiri metra i težak više od jedne tone. Kampanja „Reciklirajte i vi“ ima za cilj da dugoročno podiže svest javnosti o značaju i upotrebnoj vrednosti ambalaže i različitim aktivnostima uspeva da apeluje na potrošače da recikliraju.

Banka Inteza

KULTURA BEZ GRANICA I PREPREKA

Banka Inteza svoju društvenu odgovornost temelji na podršci koju pruža razvoju umetnosti i očuvanju kulturno-istorijske baštine, kao i na podsticanju kulturne razmene i saradnje. Kao članica bankarske grupe Inteza Sanpaolo sa sedištem u Italiji, zemlji istorije, umetnosti i kulture, svoju ulogu u društvu sagledavamo ne samo iz aspekta ekonomskog uticaja koji imamo kao vodeća banka u Srbiji već i iz ugla institucije koja može da bude važna kulturna spona između ljudi i nacija.

U želji da deo bogate italijanske kulturne baštine predstavimo građanima naše zemlje, u prostorijama Istorijskog muzeja Srbije prethodne godine priredili smo izložbu slika iz umetničke kolekcije Inteza Sanpaolo koja broji oko 20.000 dela. Ljubitelji umetnosti imali su priliku da se tokom mesec dana trajanja izložbe radova Gaspara van Vitela upoznaju sa nekim od najreprezentativnijih primeraka veduta pravca italijanskog pejzažnog slikarstva.

Osim što verujemo da kultura ima moć da spaja, smatramo i da ona mora da bude dostupna svima. Upravo zato, nastavljajući saradnju sa Istorijskim muzejom Srbije, ovoj ustanovi kulture od izuzetnog značaja donirali smo lift za osobe sa invaliditetom i pomogli joj da postane istinski inkluzivna institucija.

Eurobank

PROMOVIŠEMO UMETNOST I KULTURU U SRBIJI

Sveobuhvatni program društveno odgovornog poslovanja pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“, koji je usmeren na podršku edukaciji, zdravstvu, inkluzivnom društvu i zaštiti životne sredine, Eurobanka je proširila 2010. godine i na projekte koji se odnose na kulturu. Imajući u vidu da su umetnost i kultura stožeri našeg društva, želeli smo da podstaknemo ulaganje poslovnog sektora u ove oblasti. Kao dugogodišnji generalni pokrovitelj beogradskog pozorišta Ateljea 212, jednog od najeminentnijih srpskih pozorišta, potvrdili smo opredeljenost da zajedničkim snagama razvijamo i promovišemo umetnost i kulturu u Srbiji. Ulaganja su nastavljena i podrškom predstavi Pan teatra „Sama je tražila“, koja za cilj ima podizanje svesti protiv nasilja nad ženama. Pored predstave, projekat su pratile i tribine, izložbe umetničkih fotografija inspirisanih dokumentarnim materijalima uzetih sa mesta zločina.

„Pokretni inkluzivni muzej“, kao zajednički projekat Eurobanke, Centra za razvoj inkluzivnog društva, Evropskog instituta za dizajn i invaliditet i Ministarstva za rad i socijalna pitanja skrenuo je pažnju javnosti na neprilagođenost predmeta za svakodnevnu upotrebu osobama sa invaliditetom. Na dizajnerskom konkursu studenti fakulteta za dizajn, umetnost, arhitekturu i šumarstvo imali su zadatak da osmisle praktične predmete čija će upotreba olakšati život osobama sa invaliditetom. Najbolji predmeti bili su deo izložbe Pokretnog inkluzivnog muzeja, koji je obišao gradove širom Srbije. U želji da doprinese unapređenju opšte čitalačke kulture, Eurobanka je tradicionalno generalni sponzor Noći knjige, regionalne manifestacije koju organizuju izdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“.

Kurir / M.Radenkovic

Foto: Shutterstock, Promo, Fonet